Neuromarketing: Na koje stimulanse reagujemo kao potrošači i kako im se odupreti

Kako je objasnio, neuromarketing je novo polje istraživanja.

"To je grana koja se nalazi između ekonomije, neurologije i psihologije, spaja te tri nauke. Neuromarketing se bavi time što se istražuje, potrošač se postavi u neko okruženje, gleda se njegovo ponašanje i na osnovu psihologije se donosi zaključak kako će da reaguje na određene stimulanse, da se istraži potrošač i da se istraži kako deluju različite poruke, stimulansi", kaže on.

Kaže da se sa tim možemo izboriti.

"Ako potrošač sebe osvesti kao potrošač. Svako od nas dobije neke uloge u ovom društvu, potrošač je jedna od njih, ako osvestimo sve te situacije u kojima naš mozak deluje, imamo veću kontrolu od samih brendova", kaže.

Objasnio je šta su najpoznatiji stimulansi.

"To je stimulans strahom, to je recimo propuštena prilika, finalno sniženje, posebna ponuda, negde se u nama nesvesno bojimo da ćemo propustiti priliku i morati da platimo višu cenu. Onda seks stimulans, svi većinom bilbordi gde su polugoli muškarci, žene. Po svim istraživanjima, viši ljudi su privlačniji od nižih. Postoje i stimulansi koji nisu toliko svesni, ne možemo da ih osvestimo - to je emocionalni stimulans. Da se pusti tužna muzika, onda "ja" stimulans, odnosno "ti" stimulans, direktno obraćanje na ti, većinom svi prelaze na ti. Božićna muzika je, na primer, emocionalni stimulans", kaže on.

Ukazuje da se "ne treba uopšte ograničavati, već samo osvestiti te stvari".

"Treba da postavimo sami sebi kriterijume, da li nam je ovo potrebno", kaže.

Objasnio je i šta je neurodizajn.

"Većinom je bojama, oblicima, uvodi se i čulo mirisa, funkcioniše na pet senzornih čula, ukoliko se aktiviraju svih pet čula, sigurno će biti poruka efektna. Neurobrendiranje je, recimo, specifičan miris", kaže.

Objašnjava da neuromarketing nije ništa inovativno.

"Nego pokušava da objasni ponašanje potrošača u datom okruženju. Sve je to postojalo i ranije, poenta je u tome da li smo toga svesni ili ne", kaže on.