Nezadovoljstvo dostavljača Wolta: Svi ih vide, a oni ne postoje

Prema sadašnjem okviru, dostavljači ne stiču radni staž, pravo na plaćeno bolovanje ili odmor, kao i osiguranje u slučaju nezaposlenosti, odnosno praktično - rade na crno.

Najnovija promena obračuna zarada dostavljača, što je četvrto umanjenje u poslednje tri godine, neposredan je povod protest kurira koji rade za Wolt.

Oni umesto dosadašnje zarade po isporuci, sada dobijaju novac prema pređenoj kilometraži. To kažu, znači još manju zaradu, a osim toga sumnjaju u zloupotrebu aplikacije odnosno kako se obračunava plaćanje kilometara.

"Prvo smo imali osnovu 250 dinara, pa 220, pa 180 a od pre četiri dana ni to. Rešili su da nam plaćaju po kilometru pri tom nam i to smanjuju. Imao sam slučaj da sam izmerio kilometražu od 8,8, kilometara, a u aplikaciji je je stajalo 6,1", objašnjava dostavljač Wolta za portal N1.

On kaže da se kilometar plaća između 36 i 54 dinara, ali da nije jasno kako se određuje. Ovaj dostavljač ističe da su pitali podršku na aplikaciji kako se obračunava kilometar.
"Podrška nam je rekla prosledili smo poruku. Posle su nam rekli da nemaju šablon po kome se radi. Imamo sve te prepiske", navodi naš sagovornik.

Dostavljači su, kako kažu, zahteve predali u centrali Wolta. To su:

- Vraćanje osnovice za svaku pojedinačnu isporuku i to sa povećanjem od 20 dinara, odnosno sa dosadašnjih 180 na minimum 200 dinara;

- Vraćane doplate za duže distance i računanje iste realno u vremenu i prostoru putem, ne vazdušno tj. pravolinijski, a kao i do sada počevši od 1,5 km za doplatu u iznosu od minimum 25 dinara 250 metara.

- Pisane garancije za gore pomenute tačke zahteva-uslova i pisane garancije za unapređene komunikacije i samog odnosa između predstavnika "Wolt" d.o.o. i Wolt partner dostavljača Beograda u cilju pravovremenog i nedvosmislenog informisanja o budućim izmenama i uslovima potencijalne zarade.

- Zahtev za poboljšanje uslova rada na radnom mestu Wolt partner dostavljača u cilju poboljšana kvaliteta opreme za rad bez uslovljavanja za kupovinu opreme, i poboljšanje samog funkcionisanja i rada aplikacije koju koriste dostavljači

- Pisane garancije o usmenom ili anketnom učešću svakog aktivnog dostavljača u izmenama i dopunama naplate za obavljane isporuka.

Wolt negira, počela isključenja sa aplikacije

Na pitanja da prokomentarišu zahteve dostavljača iz kompanije koja upravlja aplikacijom Wolt su portalu N1 odgovorili da ova kompanija u Srbiji ima 3.000 kurira, i da je interesovanje za posao ogromno.

"Nijedan zahtev koji se pominje u medijima nam još nije stigao zvaničnim putem, dok većina učesnika jučerašnjeg protesta nije angažovana u okviru Wolt platforme", navodi se u dopisu i ističe da za ovu kompaniju u Srbiji radi oko 140 ljudi.

Oni su naveli da su uvek spremni na dijalog.

"To potvrđuje činjenica da smo prethodnih nedelja intenzivno razgovarali sa našim kuririma iz svih većih gradova o uvođenju novog modela koji je zasnovan na načelima fer, jednake i transparentne zarade, tokom čega smo dobijali isključivo pozitivne reakcije".

Mi ne postojimo, mi samo reklamiramo Wolt

S druge strane vozač Wolta kaže da razgovora nije bilo a da su iz centrale počeli da ih sankcionišu, odnosno isključuju ljude sa aplikacije. Ono što jeste paradoksalno jeste da dostavljači u stvari nisu u bilo kakvom poslovnom odnosu sa Woltom.

Takav je slučaj i sa ostalim sličnim kompanijama koje deluju preko aplikacije.

"Mi nismo zaposleni u Woltu, mi reklamiramo Wolt, a svako od nas ima svog poslodavca. Wolt ima ugovore sa 10 firmi koji su podizvođači kojima plaćamo 10-12 hiljada mesečno. Radimo svi na crno, niko nije prijavljen. Nemamo ugovore, ništa. Mi jednostavno nemamo zaštitu po bilo kom osnovu", kažu sagovonici portala N1.

Postoji samo ugovor o korišćenju opreme

Advokat koji se bavi radnim pravom Pavle Vićanović, kome se više vozača obratilo za savet i pomoć, za portal N1 navodi da dostavljač sa platformom Wolt ima samo ugovor o korišćenju opreme za koju mora da plati depozit, koji mu se kad odlući da prekine saradnju vraća.

"Wolt kao preduzeće nema ni ugovor o radu, ni ugovor van radnog odnosa poput ugovora o delu, privremenim i povremenim poslovima i slično te samim tim nema nikakvih troškova niti obaveza prema dostavljaču", navode oni.

On kaže da ovakav model zapošljavanja ima prednosti poput fleksibilnog i samostalnog organizovanja radnog vremena, dinamičnog posla, odustva nadređenih, ali da ima i suštinski problem, a to je - neregulisani pravni status dostavljača.

Vićanović ističe da sam dostavljač, koji je stub celog posla, snosi najveći teret i sve troškove popute goriva, iznajmljivanja vozila i opreme.

Na aplikaciji se vidi visina zarade koja zavisi od broja izvšenih dostava, a zaradu im isplaćuju „partneri-posrednici“, dva puta mesečno, "na ruke".

On navodi da se razdvajanjem usluge na više segmenata zamagljuje forma klasičnog rada, a iza fleksibilnosti i slobodnog radnog vremena se krije mehanizam kontrole i pritiska na dostavljače da rade što više i da jedni druge gledaju kao konkurente. To je, navodi, posebno problematično kada su u pitanju poslovi koji nose određene rizike po zdravlje kao što je slučaj sa dostavljačima koji provode u prevozu celo radno vreme".

Bez staža, bolovanja, osiguranja, porodiljskog, odmora

Ovakav vida rada na onlajn platformama u Srbiji je prvi put zabeležen 2006. godine pojavom donesi.com, koja se transformisala iz veb stranice u aplikaciju 2014. godine.

Modeli rada platforme uglavnom se "vrte" oko "partnerskih ugovora" sa trećim licima, gde je radnik ili samozaposlen ili je angažovan preko posrednika poput agencije ili društva sa ograničenom odgovornošću (DOO), navodi se u Analizi Centra za javne poltike.

"Ovi oblici angažovanju radnika često nedostaju elementi pristojnog rada standarde jer radnici ne mogu da iskoriste radnička prava kao što je pravo na naknade za nezaposlenosti, plaćeno bolovanje i godišnji odmor i porodiljsko/očinstvo koristi", navodi se u analizi.

Uprkos tome, kako se ističe, ekonomija platforme stabilno raste - podržana visokim nivoom interesovanja za rada na digitalnoj platformi zbog, između ostalog - strukturalnih karakteristike srpskog tržišta rada, odnosno barijera sa kojima su suočeni mladi koji bi da rade kao i značajne stope neformalnih radnih odnosa.

"Za mnoge radnike, platforme predstavljaju korak napred u pronalaženju održivih radnih rešenja koja nude pristojna plate i visok stepen fleksibilnosti van redovnog rada tržište", ocenjuje se u analizi Centra za javne politike.

Zloupotreba aplikacije

Bivši dostavljač Wolta je u razgovoru za portal N1 istakao da je ovaj posao pre četiri, pet godina bio daleko isplatljivi i da su neki osnovali svoja preduzeća i plaćali doprinose.

"Bilo je to zlatno doba. Plaćao sam doprinose oko 80 evra. Zatim su doprinosi povećani na oko 200 evra, a cena dostave je počela da pada sa 250, na 220 pa na 180 dinara. Osim toga u međuvremenu troškovi života su porasli, pogotovo posle početka rata u Ukrajini. U novcu je to bio pad sa 1.000 evra na 700, pa 600 evra. Tada sam odustao", rekao je ovaj sagovornik, nazovimo ga Miloš (ime i prezime poznato redakciji), koji potvrđuje da dok je radio preko podizvođača nikada nije video ugovor odnosno "sve je sve verbalno, na dogovor, bez dokumenata".

Miloš ističe da Wolt sigurno nije najgori, da je situacija loša sa svim aplikacijama za dostavu, od kojih neke su uslovljavale da se radi šest dana nedeljno u tačno određenim vremenskim periodima.

On navodi još jednu zloupotrebu platforme, a to je - favorizovanje određenih ljudi, koji su na listama podobnih preduzetnika odnosno podizvođača.

"Sedimo zajedno i onda nekim stižu dostave svako malo, a drugima ništa po par sati. Onda kada se pobunimo krenu da šalju svima", navodi on.

Posle 10-15 mejlova direkciji navodi da su ga zvali na interne dogovore, "da ne bih talasao".

Kaže da su 2020. godine uveli otvorena vrata jednom nedeljno, što je posle bilo ukinuto.

"Nastupili su kao drugarski, da se dogovorimo. Trajalo je to tri-četiri meseca, dok se nije ustoličila nova ekipa ljudi. I onda je sve opet krenulo po starom. Nema razgovora, ima da radite kako vam kažemo. U međuvremenu su njihovi ljudi preuzeli firme za podizvođače", navodi sagovornik portala N1.

Nisu dostavljači jedini

Prema definicji Konvencije o fer radu, "fer rad je rad koji svim pojedincima nudi efikasan glas, priliku, sigurnost, ispunjenje i poštovanje. Uravnotežuje prava i odgovornosti poslodavaca i radnika. To stvara koristi za pojedince, organizacije i društvo".

Primer dostavljača samo je jedan od sve većeg broja ljudi koji su uskraćeni za osnivača prava. Poput njih postoji i veliki broj obespravljenih radnika koji rade puno radno vreme tokom cele godine iako su prijavljeni na povremene i privremene poslove gde nemaju pravo na plaćeno bolovanje, odmor ili pravo na štrajk.

Izvesno je da je potrebno za revidiranjem njihovog pravnog statusa, jer iako su ovi poslovi zamišljeni kao dodatni pre svega za mlade, činjenca je da je sve veći broj starijih ljudi koji su prinuđeni da rade sa značajno umanjenim pravima.

"Da bi se krenulo u rešavanje navedenih problema pre svega treba saslušati zahteve dostavljača, jer je u interesu kako poslodavca tako i države da se ovaj problem reši na najbolji mogući način", zaključuje advokat Pavle Vićanović.