Nisu samo tetkice u problemu – na koga se sve odnosi presuda Vrhovnog suda

Biznis 07. jul 202218:01 > 18:0336 komentara
Izvor: Shutterstock

Svi zaposleni u javnim službama koji rade za minimalac, a tužili su poslodavca za neisplaćene naknade za topli obrok i regres mogli bi da budu u problemu zbog presude Vrhovnog kasacionog suda. Ovaj sud, naime, u utorak je objavio presudu po reviziji po kojoj tetkice i zaposleni na mestu pomoćnog osoblja u školama, koji primaju minimalac, nemaju pravo na dodatni iznos na ime toplog obroka i regresa za godišnji odmor pošto im je on, kaže sud - sadržan u koeficijentu. Advokat Ivan Ječmenica za portal N1 objašnjava da se ovakva presuda ne odnosi samo na zaposlene u školama, već da ima direktan uticaj na pravni i materijalni položaj svih zaposlenih u javnim službama koji primaju platu u visini minimalne zarade. Prema rečima Ranke Savić, predsednice Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata ASNS, u problemu će biti oni koji su već dobili presude po istom osnovu i novac im je isplaćen, pošto bi sada - mogli da ostanu bez njega.

„Ova presuda VKS ima direktan uticaj na zaposlene u zdravstvenim ustanovama (bolnice, klinički centri i domovi zdravlja), obrazovnim ustanovama (osnovne i srednje škole i fakulteti), predškolskim ustanovama, kulturnim ustanovama (domovi kulture i pozorišta), ustanovama socijalne zaštite, Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, Nacionalnoj službi za zapošljavanje i dr“, objašnjava za portal N1 advokat Ivan Ječmenica.

Pročitajte još:

VKS je, podsetimo, u utorak 5. jula, objavio aprilsku presudu po reviziji po kojoj se smatra da su zaposlenima koji primaju minimalnu zaradu u koeficijent plate uračunate i naknade za topli obrok i regres za godišnji odmor, o čemu je portal N1 već pisao.

Ivan Ječmenica ističe da je pravni stav izražen u ovoj presudi Vrhovnog kasacionog suda (VKS) dijametralno suprotan dosadašnjoj praksi ovog suda izraženoj u prethodnoj presudi od 13. februara 2020. godine.

Suprotan je, dodaje, i odgovoru VKS na dopis Komori zdravstvenih ustanova Srbije od 27. decembra 2021. godine. Taj odgovor je, ističe Ječmenica, potpisao  zamenik predsednika suda i predsednik građanskog odeljenja Dragiša Slijepčević, i u njemu se navodi da „u slučaju kada je zaposlenom isplaćivana minimalna zarada, pravo na topli obrok i regres koje mu pripada po Zakonu o platama u državnim organima i javnim službama nije realizovano, što je u skladu sa ujednačenom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava“.

VKS

„Posebno napominjemo da је Ustavni sud, postupajući po ustavnoj žalbi tuženog povodom navedene odluke Vrhovnog kasacionog suda doneo odluku kojom je odbacio ustavnu žalbu i potvrdio da predmetnom presudom VKS nije povredio nijedno Ustavom zajamčeno pravo podnosioca“, objašnjava sagovornik portala N1.

Sa druge strane, u presudi VKS koja je objavljena u utorak zauzet je, napominje Ječmenica – potpuno suprotan stav da su naknade za topli obrok i regres sadržani u koeficijentu za obračun plate, pri čemu nije od uticaja činjenica što su zaposleni primali platu u visini minimalne zarade.

Nije u koeficijentu – jeste u koeficijentu

„Dakle, u najnovijoj presudi VKS potpuno zanemaruje odredbe Zakona o radu koje definišu institut minimalne zarade. Te odredbe su imperativnog karaktera i primenjuju se i u režimu rada zaposlenih u javnim službama“, napominje Ječmenica.

On podseća da je Zakonom o radu jasno propisano da u minimalnoj zaradi ne mogu biti sadržane naknade na ime toplog obroka i regresa, iz čega su nižestepeni sudovi, a do pre nekoliko dana i sam VKS, izvodili jedini pravilan zaključak – da zaposlenima na minimalcu potraživanja na ime toplog obroka i regresa nisu bila realizovana iako su ista zajamčena Zakonom o platama u javnim službama i državnim organima.

„Jednom rečju, dogodio se potpuni zaokret u sudskoj praksi VKS iako se pre samo šest meseci ovaj sud decidno izjasnio da postoji ujednačena sudska praksa da zaposlenima na minimalcu nisu realizovane isplate toplog obroka i regresa. Stoga će ovakva promena pravnog stava VKS ući u anale pravnog beščašća, jer pored toga što predstavlja klasično silovanje prava, istovremeno ide na uštrb elementarnih prava najugroženije socijalne kategorije – zaposlenih koji više od deset godina primaju minimalac“, ističe advokat Ivan Ječmenica.

Stav VKS već usvojen?

Na pitanje da li je objavljivanje ove presude po reviziji samo „uvertira“ za donošenje stava VKS po ovom pitanju, on kaže da ima saznanja da je do promene stava VKS već došlo na sednici koja je održana prekjuče, pri čemu zvanično saopštenje još nije objavljeno već će uslediti u narednim danima.

„U budućnosti, VKS će odbijati sve tužbene zahteve zaposlenih na minimalcu koji potražuju naknade za topli obrok i regres. Siptomatično je da je ova presuda izašla u jutarnjim časovima, istog dana kada je održana i sednica VKS, što može da svedoči da je odluka o promeni pravnog stava već ranije doneta, a na samoj sednici je ista formalizovana. Ovakav scenario neodoljivo podseća na promenu pravnog stava VKS u bankarskim sporovima, samo što su se sada na udaru našli naši najsiromašniji sugrađani koji godinama unazad primaju platu u visini minimalca“, ističe Ječmenica.

Posledice po one koji tuže

Usled potpune promene pravnog stava VKS, kako ističe sagovornik portala N1, zaposleni u javnim službama našli su se u gotovo bezizlaznom materijalnom položaju.

„Jer će biti u obavezi da tuženim ustanovama plaćuju sudske troškove čija visina će se kretati između 800 i 1.000 evra. Naime, stranka koja izgubi sudski spor, u ovom slučaju zaposleni na minimalcu, dužan je da plati sudske takse koje se kreću u rasponu od 300 do 500 evra, kao i troškove advokata tužene ustanove odnosno troškove pravobranilaštva (ako ustanova nije angažovala advokata). A, ti troškovi su u proseku između 500 i 700 evra. Možete zamisliti taj nonsens gde će zaposleni čija mesečna plata ne prelazi 300 evra, biti dužan da plaća do 1.000 evra na ime sudskih i advokatskih troškova“, pita advokat.

Ko vraća novac

Promenom stava Vrhovnog kasacionog suda postavlja se pitanje da li bi moglo da se desi da građani koji su već dobili sporove za neisplaćene naknade za topli obrok i regres i taj novac naplatili, sada moraju da ga vrate.

„Nažalost, promenom pravnog stave VKS obistinile su se najcrnje slutnje zaposlenih u školama i drugim ustanovama, koji su na osnovu pravnosnažnih presuda, već naplatili svoja potraživanja na ime toplog obroka i regresa. Naime, oni će morati da vrate sav novac sa zakonskom zateznom kamatom. Novac će morati da vrate svi oni zaposleni čije presude budu preinačene od strane VKS, tako što će iste biti odbijene, a što je gotovo izvesno imajući u vidu promenu pravnog stava ovog suda. Ako zaposleni ne budu dobrovoljno vraćali novac naplaćen na osnovu pravnosnažnih presuda donetih u njihovu korist, škole i druge ustanove će podnositi tužbe protiv svojih zaposlenih i potraživati naplaćene iznose“, objašnjava naš sagovornik.

Sindikati: Neki su čuvali dobijeni novac

Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata ASNS, za N1 kaže da ima informacije da su pojedini zaposleni u školama, koji su se već naplatili sudski na ime neplaćenih naknada za topli obrok i regres, čuvali taj novac na računima.

„Pošto je od prvog trenutka sve ovo bilo problematično i već je bilo nagoveštaja ovakve odluke VKS, mnogi od tih radnika držali su pare na računu i nisu ih koristili. To su informacije sa terena. Nisu to svi radili. Neki su, naravno, potrošili novac dobijen pravosnažnom presudom“, navodi Savić.

Na pitanje kako će ljudi na minimalcu, od svoje plate vraćati dobijeni novac i plaćati sudske takse, sagovornica N1 kaže da će im pomagati sindikati.

„Te pare će se vraćati tako što će se oni obraćati sindikatu, a mi ćemo onda pomagati ljudima koji od 35.000 dinara plate to neće moći da vrate“, istakla je Ranka Savić.

Ona je navela da je država ponovo stala na stranu kapitala.

„Ovde nema ni prava, ni pravde, ni Ustava, ni zakona, nego političkih igara i političkih pritisaka“, kaže Savić, ponavljajući da je minimalac socijalna kategorija, i da „u njemu nikako ne mogu da budu sadržane bilo kakve naknade“.

Koliko ima tužbi

„Po našim saznanjima pred sudovima u Republici Srbiji se nalazi oko pet hiljada tužbi gde zaposleni u javnim službama na minimalcu potražuju isplatu naknada za topli obrok i regres. Teoretski gledano, postoji još oko 30 hiljada zaposlenih u javnim službama koji primaju platu u visini minimalne zarade koji bi mogli da podnesu tužbe po istom osnovu“, ističe Ivan Ječmenica.

Međutim, dodaje, ovde treba imati u vidu da se manji procenat zaposlenih odlučuje za podnošenje tužbi s obzirom da se kao tužena javlja ustanova u kojoj zaposleni radi.

„Pokazalo se da se zaposleni u manjim kolektivima, a većina javnih službi poput škola, vrtića, domova zdravlja broje manje od 10 zaposlenih na minimalcu, teže odlučuju za tužbe, što zbog straha od eventualne odmazde, što zbog solidarnosti prema ustanovama i njihovom rukovodstvu“, pojašnjava Ječmenica.

Komentari

Vaš komentar