Norveški državni penzijski fond Global je na kraju 2022. godine ostvario gubitak na svoja ulaganja od 1.637 milijardi kruna, što je oko 150,6 milijardi evra. Kako je naveo direktor Investicionog menadžmenta Norveške centralne banke Nikolai Tangen, na negativne prinose na tržištu uticao je rat u Evropi, visoka inflacija i rast kamatnih stopa.

„Rat, inflacija i kamatne stope su negativno uticale i na tržište akcija i na tržište obveznica – istovremeno, što je veoma neuobičajeno. Svi sektori na tržištu kapitala imali su negativne prinose, sa izuzetkom energetike“, naveo je Nikolai Tangen, saopšteno je iz Investicionog menadžmenta Norveške centralne banke.

Fond je, kako je saopšteno, na dan 31. decembra 2022. imao vrednost od 12.429 milijardi kruna (1.143 milijardi evra).

„Fond ima 69,8 odsto sredstava uloženo u akcije, 27,5 odsto u fiksni prihod, 2,7 odsto u nekretnine koje se ne kotiraju i 0,1 odsto u infrastrukturu za obnovljive izvore energije koja takođe nije na berzi“, naveo je Tangen.

Državni penzijski fond Global u 2022. godini ostvario je negativan prinos od 14,1 odsto, što je ekvivalentno vrednosti od pomenutih 1.637 milijardi kruna (150,6 milijardi evra).

Prinos na ulaganja u kapital bio je negativan – 15,3 odsto, kao i prinos na ulaganja u fiksne prihode (-12,1 odsto), dok je ulaganje u nekretnine koje se ne kotiraju na berzi ostvarilo pozitivan prinos od skromnih 0,1 odsto.

„Prinos na ulaganja u infrastrukturu obnovljivnih izvora energije koja se ne kotira na berzi bio je 5,1 odsto“, navodi se u saopštenju.

Prinos fonda, kako se ističe, bio je 0,88 procentnih poena bolji od kretanja referentnog berzanskog indeksa, što je ekvivalentno 118 vrednosti od 118 milijardi norveških kruna, odnosno oko 10,8 milijardi evra.

Rojters navodi da je na danas održanoj konferenciji za novinare Nikolai Tangen izjavio da je fond investirao u 9.000 kompanija u 70 zemalja.

„Jednostavo, nemamo gde da se sakrijemo“, rekao je Tangen na konferenciji.

Pojedinačno najveći tržišni gubitak ovaj fond je ostvario od ulaganja u akcije Amazona, koje je izgubilo na vrednosti 56 milijardi norveških kruna (pet milijardi evra). Sledi gubitak od ulaganja u Meta Platforms (vlasnik Fejsbuka) od 52 milijarde kruna (4,8 milijardi evra), pa gubitak od ulaganja u kompaniju Tesla, od 47 milijardi kruna (4,3 milijarde evra).

U saopštenju Investicionog menadžmenta Norveške centralne banke koji upravlja ovim državnim penzijskim fondom se ističe i da je norveška kruna tokom 2022. godine izgubila na vrednosti  u odnosu na nekoliko vodećih valuta. Ta kretanja valuta doprinela su povećanju vrednosti fonda od 642 milijarde kruna (59 milijardi evra) – priliv u fond po tom osnovu iznosio je 1.085 milijardi norveških kruna (99,8 milijardi evra).

Prema podacima Investicionog menadžmenta Norveške centralne banke,  u trenutku nastanka ovog teksta, vrednost fonda je 13.415 milijardi norveških kruna (1.234 milijarde evra).

Poslednjeg dana 2022. njegova vrednost bila je, kao što smo naveli, 12.429 milijardi kruna (1.143 milijardi evra).