Spomenik Stefanu Nemanji ima fizičko obezbeđenje koje godišnje košta sedam miliona dinara. Iako iz Muzeja grada Beograda kažu da ga štite u skladu sa Zakonom o kulturnim dobrima, ovaj spomenik nikada nije dobio status kulurnog dobra, a za njegovo obezbeđivanje Muzej grada izdvaja više novca nego u proseku za bilo koji drugi objekat pod njihovom zaštitom, piše Nova ekonomija.
Muzej grada Beograda po drugi put ove godine traži tehničko fizičko obezbeđenje za zaštitu spomenika Stefanu Nemanju na Savskom trgu.
Spomenik trenutno obezbeđuje firma Atlas sekjuriti, sa kojom je u aprilu prvobitno potpisan ugovor na 60 dana, podseća Nova ekonomija.
Kada je ovoj firmi dodeljen ugovor, Muzej grada je sproveo pregovarački postupak i hitnu javnu nabavku, a u obrazloženju ovog postupka navodi se da je Muzej sa Sekretarijatom za kulturu sklopio ugovor o tome da će preuzeti i „obavezu staranja o obezbeđenju skulpturalne kompozicije Stefanu Nemanji“.
Pročitajte još:
Danas iz uprave Muzeja odgovaraju vrlo slično.
„To nije spomenik kao neki drugi. Velika je ugroženost spomenika i prostora oko njega i ne možemo da dozvolimo da imamo razmak, da istekne ugovor za jedno obezbeđenje, a da nemamo drugo“, kazali su za Novu ekonomiju predstavnici uprave gradske ustanove kulture.
U svakom trenutku spomenik moraju da čuvaju dva izvršioca, a osim spremnosti da spreče incidente, ispisivanje grafita ili oštećenje spomenika, oni treba da pružaju i prvu pomoć posetiocima, kao i da, ukoliko ima potrebe, zadrži lice do dolaska policije i primeni fizičku snagu u skladu sa Zakonom o privatnom obezbeđenju, piše u tehničkoj specifikaciji.
Kako objašnjavaju, oni spomenik obezbeđuju u skladu sa Zakonom o kulturnim dobrima.
„Svi objekti koji su pod zaštitom Muzeja grada Beograda imaju obezeđenje 24/7“, naveli su iz Uprave.
Međutim, iako se Muzej grada poziva na Zakon o kulturnim dobrima, a u tenderskoj dokumentaciji spomenik Stefanu Nemanji naziva kulturnim dobrom, on taj status nikada nije dobio.
„Spomenik Stefanu Nemanji nema status pojedinačnog spomenika kulture, odnosno kulturnog dobra, ne uživa status prethodne zaštite i nije zaštićen u okviru prostorno kulturno-istorijske celine, niti celine pod prethodnom zaštitom“, piše u odgovoru Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda Novoj ekonomiji.
Potvrdu da spomenik na Savskom trgu nije kulturno dobro Nova ekonomija dobila je i od Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Takođe, svi objekti koji imaju celodnevno obezbeđenje, a koji su pod zaštitom Muzeja grada Beograda su zapravo muzeji, legati, upravne zgrade i slični objekti, pokazuju podaci sa Portala javnih nabavki.
Tako je Muzej grada Beograda firmi Dobergard u martu ove godine dodelio posao pružanja fizičkog obezbeđenje i protivpožarne zaštite za upravnu zgradu Muzeja grada, Muzej Ive Andrića, Muzej Tome Rosandića, Legat Gašparović, Zbriku ikona Sekulić, Zavičajni muzej Zemuna, Konak knjeginje Ljubice, Muzej Paje Jovanovića, objekat Muzeja grada Beograda u Resavskoj ulici i arheološko nalazište „Belo brdo“ u Vinči.
Za deset navedenih ustanova sa korišćenom površinom većom od 5.000 kvadrata, i jedno arheološko nalazište koje se prostire na 80 ari, Muzej grada obezbeđenje godišnje plaća 32,4 miliona dinara, odnosno prosečno oko 3,2 miliona dinara po objektu, dok će samo za zaštitu spomenika Stefanu Nemanji izdvojiti duplo više – sedam miliona dinara, navodi Nova ekonomija.
Na pitanje da li se još neki spomenik nalazi pod zaštitom Muzeja grada nisu želeli da odgovore ni iz gradske uprave ni iz ove ustanove.
Od beogradske uprave Nova ekonomija je zatražila i ugovor po kom je Sekretarijat za kulturu ovlastio Muzej grada Beograda da obezbeđuje spomenik Stefanu Nemanji, ali ga do objavljivanja ovog teksta – nije dobila.
Komentari ()
Vidi sve komentare