Nova evropska taksa i domaći porez: Dodatni troškovi za izvoznike Srbije, EPS najviše pogođen

Fiskalni savet uradio je detaljnu analizu kako će uvođenje novog poreza, predstavljenog kroz nacrt zakona koji je još nekoliko dana u javnoj raspravi, uticati na privredu Srbije, a posledično i javne finansije naše zemlje. U izveštaju „Кlimatsko-energetska tranzicija Srbije i javne finansije: hoće li CBAM biti okidač promena?“ se, kako je predstavljeno na konferenciji za novinare, ukazuje da CBAM taksa na ugrađene emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG - greenhouse gases) stavlja privredu Srbije u nezavidan položaj.

“Sve što je Srbija propustila da uradi dolazi na naplatu već 1. januara 2026. godine, kada počinje primena CBAM mehanizma, što znači da će uvoznici u EU plaćati takse na ugrađene emisije GHG na određene proizvode”, naveo je Blagoje Paunović, predsednik Fiskalnog saveta.

On je ukazao da je srpska privreda prilično oslonjena na tržište EU, da se skoro dve trećine izvoza plasira u zemlje EU - a oko 80 odsto ako se dodaju i zemlje Bakana i Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu (EFTA).

Glavni ekonomista Fiskalnog saveta Danko Brčerević ukazao je da će uvođenjem CBAM najviše biti pogođen domaći elektroenergetski sektor u kojem dominira EPS.

"Procenjen trošak CBAM za izvoz stuje iznosiće 200 do 300 miliona evra godišnje do 2030. godine, ukoliko bi EPS nastavio isti obim izvoza", naveo je Brčerević.

Taj trošak je, kako je ukazao - na nivou celokupne dobiti Elektroprivrede iz 2024. godine.

"Uz ovako veliko dodatno opterećenje, izvoz električne energije iz Srbije na tržište EU postaje praktično neisplativ. Najverovatniji ishod je gubitak izvoznog tržišta - drastično smanjenje ili potpuna obustava izvoza", naveo je on.

EPS bi, kako pokazuje izveštaj Fiskalnog saveta, ostao konkurentan samo u periodu veoma visokih cena struje u Evropi.

Postoji nekoliko strateških opcija, koje je Fiskalni savet analizirao kada je reč o električnoj energiji. Jedna je prhvatanje CBAM, druga je domaći porez na ugljenik, a treća, koju Fiskalni savet smatra najboljom - su pregovori Srbije sa EU, kako bi se obezbedio postepen i finansijski održiv ulazak u jedinstveno tržište električne energije u EU.

To je, kako je objasnio Brčerević - kombinacija ulaska u puni evropski sistem, ali pod povoljnijim uslovima koje su imale zemlje kada su ulazile u jedinstveno tržište električne energije u EU.

Šta je CBAM

Od 2026. godine stupa na snagu važna novina u sprovođenju klimatske regulative EU koja će imati uticaj na njene ekonomske odnose sa Srbijom. Tada će zemlje EU početi da primenjuju finanijski mehanizam prekograničkog usklađivanja cene ugljenika.

Za Srbiju to znači da će određenim izvoznim proizvodima iz energetski intenzivnih industrija - aluminijum, gvožđe i čelik, cement, đubriva, vodonik i električna energija - za ulazak na tržište EU biti potreban dokaz o emisijama CO2 tokom proizvodnje, uz plaćanje odgovarajuće naknade za emitovane gasove, usklađene sa evropskom cenom ugljenika.

“Svrha CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism - Mehanizam Evropske unije za prekogranično prilagođavanje ugljenika) je da svi učesnici na tržištu EU plaćaju istu naknadu za emisije gasova sa efektom staklene bašte - bez obzira na mesto proizvodnje. CBAM nije izlovana i ad hok mera, već logičan nastavak dugo građene klimatske politike EU”, navodi Fiskalni savet.

Naime, u energetski intenzivnim industrijama unutar EU odavno je počelo fazno uvođenje naplate svake tone emitovanog CO2 preko takozvanog sistema EU ETS. Taj sistem, međutim, kako ukazuje Fiskalni savet, nije kompletan bez zaštite tržišta EU od nelojalne konkurencije iz uvoza.

“U suprotnom, proizvođači iz zemalja gde se emisije ne naplaćuju - poput Srbije - bili bi automatski cenovno konkurentniji, dok bi firme iz EU imale podsticaj da sele proizvodnju u takve zemlje. To je takozvano curenje ugljenika (carbon leakage). Suština CBAM je, dakle , uspostavljanje jednakih pravila igre na EU tržištu za sve: i za uvozne i za domaće proizvode plaćala bi se naknada za emisije CO2 tokom njihove proizvodnje. Unutar EU naplata bi se obavljala kroz sistem EU ETS, a za uvozne proizvode preko CBAM. Važno je istaći i to da je u narednim godinama, nakon 2026, planirano posetepeno proširivanje i zaoštravanje ETS i CBAM”, pojašnjava se u izveštaju Fiskalnog saveta.

Još o EPS - izvozna cena raste sa 100 na 160 evra za mWh

Fiskalni savet ukazuje da će, iako uvođenje CBAM znači da će svi učesnici na EU tržištu plaćati istu cenu ugljenika - srpske proizvode to, u stvari, opteretiti više od konkurenata iz EU.

“Naime, privreda Srbije u procesu proizvodnje sistematski emituje znatno više ugljenika po jedinici proizvoda nego zemlje EU. Ova razlika ne može se objasniti samo dugoročnim tehnološkim zaostatkom privrede Srbije. Važan razlog za nju leži u politikama koje su prethodnih decenija sprovođene - ili su izostajale”, ukazuje se u izveštaju.

U EU su realizovani konretni programi i mere koje su znatno smanjile emisiju gasova sa efektom staklene bašte, naročito u regionu Centralne i Istočne Evrope koji je imao relativno visoke zatečene emisije.

“U Srbiji se, međutim, sve uglavnom svelo na usvajanje nekoliko strategija i regulativa ‘na papiru’, sa velikim kašnjenjem i upitne kredibilnosti. Posledično, od 2010. do 2023. emisije zemalja CIE smanjene su za oko 20 odsto, a u Srbiji svega tri do četiri procenta”,

Posebno važan izvor problema je, ističe se - Elektroprivreda Srbije.

“EPS i dalje električnu energiju proizvodi uglavnom iz lignita, emitujući velike količine CO2, uz širok spektar zagađujućih materija. To ne opterećuje samo proizvodnju EPS-a velikim karbonskim otiskom, već i čitavog niza domaćih kompanija koje koriste ovu električnu energiju u proizvodnji. Fiskalni savet je još u svojoj studiji o EPS iz 2019. ukazivao da se nad ovim preduzećem u dugom roku nadvija pretnja uvođenja EU taksi na ugljenik. Međutim, umesto intenzivnijih ulaganja u razvoj i energetsku tranziciju, EPS je unazadio poslovanje, što je kulminiralo kolapsom proizvodnje krajem 2021. godine”, ukazuje se u izveštaju Fiskalnog saveta.

Prvi važan nalaz ove analize je to da će uvođenjem CBAM najviše biti pogođen domaći elektroenergetski sektor u kojem dominira EPS.

Za to postoji, navodi se, više razloga, među kojima je i činjenica da je zbog dominantne upotrebe lignita karbonski otisak domaće proizvodnje čak tri do četiri puta veći u odnosu na prosek EU.

“Nijedan drugi obuhvaćeni sektor ne beleži toliko veliku razliku u emisiji CO2 u odnosu na EU. Prevedeno u konkretne cene, izvoz megavat sata električne energije iz Srbije u EU dobio bi dodatni trošak od oko 60 evra zbog izuzetno velike emisije ugljenka u njegovoj proizvodnji. Budući da je trenutna prosečna cena električne energije koju EPS izvozi nešto iznad 100 evra po mWh, jasno je da bi ovoliki namet po mWh ugrozio konkuretnost EPS na tržištu EU i znatno otežao poslovanje ove kompanije”, navodi se, između ostalog, u izveštaju Fiskalnog saveta.