"Novac je brži od griže savesti": BIRN istražuje mrežu prevarantskih kol-centara u Beogradu koji zapošljavaju hiljade ljudi

Petar* je poslovan čovek. U poslu prevarantskih kol-centara, koji nude lažne usluge onlajn investiranja, bio je tek posredno – spajao je ljude i za to uzimao proviziju. Ta uloga omogućila mu je uvid u način na koji kol-centri funkcionišu i kontakte sa agentima koji i danas tamo rade.

Dok novinar BIRN-a sedi u njegovoj firmi, koja nema veze s prevarantskim kol-centrima, Petar* poziva jednog od agenata iz aktivnog beogradskog kol-centra i uključuje spikerfon.

„Mi ovde radimo kao psihoterapeuti, znaš. Moraš da znaš njegove probleme na poslu, sukobe sa ženom, njegove snove“, objašnjava agent iz kol-centra u Beogradu koga tekstu BIRN-a nazvaju Branko*.

„Pričaš sa njim koliko dugo radi, šta planira sa novcem, šta mu deca rade i u koju školu idu. To se zove bonding (povezivanje). Moji klijenti se meni jave najkasnije u roku od dva sata, spremni da ulože novac“, objašnjava samozadovoljno Branko.

Branko zarađuje 900 evra mesečno, plus bonuse. Nije jedini, piše BIRN.

U Beogradu danas, prema procenama, u ovakvim centrima radi oko hiljadu ljudi, mada nadležni iz tužilaštva nezvanično kažu da bi taj broj mogao da bude i znatno veći, čak do 7.000. Većina su mladi, obrazovani, s dobrim znanjem stranih jezika, ali najčešće bez svesti o razmerama sistema čiji su deo.

Iako su poslednjih godina policija i tužilaštvo pokrenuli više akcija i podigli optužnice, ali bez presude u postupcima koji traju godinama, prevarantski centri nastavljaju da rade. BIRN piše da je uspeo da identifikuje desetine trenutno aktivnih kol-centara.

Agenti do posla dolaze preko oglasa na Infostudu za “sales support” ili “trading agente”, ne znajući u šta ulaze. Jedini pravi uslov za dobijanje posla je znanje jezika, a nakon toga veština ubeđivanja.

Mnogi mladi su uhvaćeni “u zamku”, jer u početku ne znaju potpuno u šta se upuštaju. A kada shvate, naviknuti na novac i privilegije, sebe ubeđuju da ne rade ništa pogrešno. Oni koji su svesni svega, u poslu ostaju zbog visokih zarada, adrenalina, ali i osećaja moći i pripadnosti grupi.

Izjave insajdera se slažu – plata početnika je oko 900 evra, dok najbolji agenti retenzije zarađuju između 1.300 i 1.500 evra mesečno, uz provizije od četiri odsto na veće uplate. Pojedini agenti mesečno zarade nekoliko desetina hiljada evra, piše BIRN. U nekim firmama novi radnici prolaze i poligrafsko testiranje kako bi se proverilo da li govore istinu tokom razgovora za posao i da slučajno nisu ubačeni od strane policije ili konkurencije.

Atmosfera u kancelarijama varira između korporativne, sa striktnim pravilima, i one koju viđamo u filmovima poput Vuka sa Volstrita – u pauzama se pušta muzika, gledaju filmovi, a ponekad i oni za „odrasle“. Pristup drogama jedan je od benefita – puši se marihuana, kokain se dobija kao nagrada, a alkohol se služi u čašama s logoom firme.

"Svakog petka bi kupovali flaše vina koje su hteli. Za najboljeg agenta – tekila od 300, 400 evra. Otvoreno se pilo i drogiralo. Menadžeri su otvoreno znali da se neko iz prodaje drogira i pozajmljivali su pare za to," kaže bivši zaposleni koji je danas u inostranstvu.

Neki agenti priznaju da ne spavaju mirno, ali većina to potiskuje. „Novac je brži od griže savesti“, kaže jedan od njih. S druge strane, jedna bivša zaposlenica koja je vremenom shvatila da radi u prevarantskom kol-centru oseća bes prema svemu. „Pitam se koliko dece zbog njih nije otišlo na ekskurziju. Skroz izvitopereno gledanje na svet“.

Na osnovu razgovora sa desetak bivših i sadašnjih radnika, kao i sagovornika iz tužilaštva i stručnjaka za ovu oblast, BIRN je rekonstruisao način funkcionisanja i unutrašnju dinamiku ovih uigranih prevarantskih mreža. Ceo tekst pročitajte na njihovom sajtu.