Novi zakon o sezonskim radnicima: Zaposleni i oni drugi

Biznis 23. sep 202119:39 > 22:08

Javna rasprava o Nacrtu zakona o radnom angažovanju zbog povećanog obima posla u određenim delatnostima upravo je završena. Organizacije okupljene oko inicijative "Živim i van sezone" zatražile su od Vlade Srbije da povuče nacrt ovog zakona jer je u suprotnosti sa Ustavom Srbije i međunarodnim konvencijama. Profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu, Bojan Urdarević, za N1 ističe da ceo postupak oko ovog zakona treba - vratiti na početak i prvo uraditi analizu kakve će posledice primena novog propisa imati na sezonske radnike, ali i one u drugim delatnostima koje se ne mogu podvesti pod sezonske poslove.

Pročitajte još:

Organizacije okupljene oko inicijative „Živim i van sezone“ zatražile su od Vlade Srbije da povuče nacrt Zakona o radnom angažovanju jer je u suprotnosti sa Ustavom Srbije i međunarodnim konvencijama koje je Srbija ratifikovala, saopšteno je danas.

Bojan Urdarević, profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu za N1 kaže da priču treba vratiti – na početak.

„Akcionim planom vlade iz 2019. godine predviđeno je proširenje primene zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima koji je stupio na snagu 2018. godine. I tada je u cilju smanjenje rada na crno bilo predviđeno proširenje na druge delatnosti, nije navedeno koje“, objašnjava Urdarević.

Bojan Urdarević
N1

NALED je, kaže, uradio „ex ante“ analizu. To, kaže, ne bi bilo sporno da ova analiza u stvari nije „ex ante“.

„Kolege iz NALED-a nisu konsultovale propise. Sada se desilo da se završi javna rasprava a da nemamo pre toga urađenu ovu analizu o posledicama i efektivma koje ovaj zakon može da proizvede u pravnom sistemu naše države. Došli smo u situaciju da smo, po prvi put bez valjane analize teksta, već završili javnu raspravu“, upozorava Urdarević.

NALED, kaže, prilikom pisanja te studije nije konsultovao Zakon o planskom sistemu Srbije i dve uredbe.

„Ta studija je napisana po slobodnoj medotodolgiji citirajući stavove sa poslodavačke strane bez konsultovanja onih na koje će se zakon  primenjivati. A, zakon donosi velike promene“, ukazuje Urdarević.

Bez takve analize, smatra, treba vratiti stvari na početak i tamo gde je trebalo da budu u startu.

Šta dalje

„Ministarstvo za rad treba da uradi analizu kako je i predviđeno zakonom. I treba da uključi što veći broj socijalnih partnera, zainteresovanih strana i trećih lica, nije dovoljno samo poslodavce. Kada pročitate šta je NALED napisao – anketirali su fokus grupu poslodavaca koji angažuju radnike na sezonskim poslovima. Anketirani i građani po slobodnom uzorku“, navodi sagovornik N1.

Zakon je, podseća, već prošao javnu raspravu i sada će ministarstvo pokupiti komentare i donekle izmeniti tekst ali je bitno da se shvati da je ovo primer kako ne treba da se donose zakoni – bez analize efekata po celo društvo i na angažovana lica.

„Pred usvajanjem smo zakona, a ne možemo da sagledamo njegove posledice“, ukazuje Urdarević.

Ko su zaposleni, a ko oni drugi

Po Ustavu, navodi sagovornik N1 – svako ima pravo na dostojanstven rad – pravo na odmor, ograničeno radno vreme, pravičnu novčanu naknadu itd.

„Mi već preko 20 godina živimo u deobi pravnog sistema gde su određena prava po osnovu rada rezervisana samo za one koji rade po ugovoru o radu i zovu se zaposleni. Oni drugi rade po drugim ugovorima i zovu se radno angažovana lica“, navodi Urdarević.

Po nacrtu ovog zakona više se na pominju sezonski poslovi već se propis zove: Nacrt zakona o radnom angažovanju zbog povećanog obima posla u određenim delatnostima.

Njegovo dejstvo i na oblasti koje ne podrazumevaju samo sezonski rad, nego su njime obuhvaćeni oni koji se bave poslovima u sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, fizičkim poslovima na građevini, u sektoru usluga, smeštaja i ishrane, poslovima u ugostiteljstvu, turistički vodiči, hostese, oni koji se bave poslovima pomoći u kući i to čišćenjem, čuvanjem dece i starijih lica, kao i poslovi čišćenja stambenih zgrada.

Te delatnosti po svom karakteru, kako ističe –  nisu sezonske.

„Zato insistiram na tome da se uradi ponovo ex ante analiza, jer se radi o materijalno potpuno novom propisu koji može da bude veoma ozbiljan po svojim posledicama na određene delatnosti“, ukazuje sagovornik N1.

Koja prava imaju radnici

Na pitanje kako ljudi da se zaštite od posledica koji donosi ovaj zakon Urdarević kratko odgovara: „Ni na koji način“.

„Jasno je rečeno da je ovo rad van radnog odnosa. Jedina prava ovih radnika su na  bezbedne i zdrave uslove rada, pravo na socijalno osgiuranje, pravo na sprečavanje zlostavljanja na radu i zabranu sprečavanja diskriminacije. Nemaju pravo na ograničeno radno vreme, na bolovanje, porodiljskko odsustvo i sl“, ističe Urdarević.

Ideja je, kaže, bila da se menja zakon o pojedostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima a ne da se piše novi zakon.

„Promenila se dinamika i umesto da se menja – napisan je novi zakon koji prethodni stavlja van snage. On je širi po obuhvatu, jer su mu pridodate neke delatnosti kojih nije prethodno bilo. Tačno su navedeni poslovi u datim delatnostima, što je za primenu zaista nemoguće. Uz to, javnoj raspravi je promakao član 6 – deo koji se odnosi na strance i koji kaže da stranac kome u skladu sa viznim režimom nije potrebna viza za ulazak može da bude angažovan po ovom zakonu. Postavlja se pitanje za koga je zakon pisan, stiče se utisak – za strance, a ne za domaću radnu snagu“, ukazuje Bojan Urdarević. 

Komentari

Vaš komentar