Novi zakon – problemi stari: Kozmetičke promene u nacrtu propisa o sezoncima

Ekonomija 28. nov 202321:16 2 komentara
N1

Posle prvog nacrta zakona o sezonskim radnicima iz 2021. na koji su mnoge organizacije koje se bave radnim pravima imale zamerke, Ministarstvo za rad je u avgustu 2022. objavilo novi nacrt, za koji sagovornica N1, Milica Marinković iz Inicijative A11, kaže da su kozmetičke prirode. "Suštinske problematične stvari su - ostale", upozorila je ona.

O nacrtu zakona o sezoncima (Nacrt zakona o radnom angažovanju na sezonskim i drugim povremenim poslovima u određenim delatnostima) bila je, prema rečima Milice Marinković iz Inicijative A 11, samo jedna ravna rasprava, tokom 2021. godine.

„Ono što je od početka rada na ovom propisu sporno je što je sam proces izrade bio netransparentan – nije bilo omogućeno ekspertima i organizacijama koje se bave radnim pravima da budu deo radne grupe. I, kada je na red došla javna rasprava, sačekao nas je nacrt čiji je tekst u najmanju ruku sporan i ne štiti radnike na pravi način, odnosno njihova radna prava stavlja van radnog odnosa, što je prilično problematično“, istakla je Milica Marinković. 

Ta javna rasprava, navodi sagovornica N1, izazvala je burne reakcije ljudi iz civilnog sektora i drugih stručnjaka za radno pravo.

„Predlagač zakona – Ministarstvo za rad, uputilo je Međunarodnoj organizaciji rada (MOR) tekst nacrta na dodatno mišljenje. Godinu dana smo čekali da se oformi mišljenje Međunarodne organizacije rada, jer je tu bilo dosta kršenja konvencija MOR, poput ostvarivanja kolektivnih prava, prava na štrajk, prava na sindikalno organizovanje“, navodi Marinković.

MOR je, ističe, imao dosta zamerki na nacrt ovog zakona.

„Ministarstvo za rad u avgustu 2022. na sajt stavlja izmenjeni tekst zakona koji se odnosi na sezonske radnike. Jesu to neke izmene,  neki komentari MOR su uvaženi, ali i dalje ima – spornih stavova“, navodi gošća N1.

Sada je, dodaje, stavljena mogućnost da se sezonski radnici sindikalno organizuju, u skladu sa Zakonom o radu.

„Ali, znate, to u praksi nije baš tako moguće. Jer, ako imate nekoga van radnog odnosa koji je angažovan tokom sto dana na sezonskom poslu, a znamo da sindikalno organizovanje zahteva kontinuitet, u praksi ne možemo da kažemo da će do sindikalnog organizovanja doći“, pojašnjava ona.

U novom nacrtu zakona ostalo je još spornih stvari.

Bez prava vezanih za materinstvo

„Sezonski rad odnosi se uglavnom na delatnosti iz oblasti ugostiteljstva, turizma, ribarstva, vodoprivrede, šumarstva , na poslove negovateljstva… Postoji ceo spektar poslova koje ljudi kada bi obavljali po ovom zakonu – ne bi bili u radnom odnosu. Govorimo o radnom angažovanju, ne o zapošljavanju. I oni svakako ne bi imali mnoga druga prava“, ukazuje Milica Marinković. 

Ona dodaje da u većem broju delatnosti, većim delom ove poslove obavljaju žene.

„Činjenica je da, po ovom zakonu, neće imati pravo na porodiljsko odsustvo, odsustvo zbog nege deteta i ceo niz prava koja se odnose na materinstvo“, ističe sagovornica N1.

Na pitanje kome naruku ide ovaj zakon, ona dodaje da svakako ne štiti radnička prava.

„Imate usmeno sklapanje ugovora, pa nemate otkazni rok, bilo kakav sudski spor jako je otežan, gotovo nemoguć. Inspekcija rada već u praksi slabo funkcioniše, a pogotovo kad imamo ovako slabo formalizovana javna agnažovanja –  to je gotovo nemoguće. Ovo je zamišljeno za brzo angažovanje ljudi. Jako je sporno što se ne plaća prekovremeni rad. Zakon o sezoncima je uređen potpuno suprotno Zakonu o radu“, ističe Milica Marinković.

Ona dodaje da je najvažnije što sva ova angažovanja mogu da budu primenjena kroz Zakon o radu, te da nije bilo potrebe za posebnim zakonom.

Po planu rada Vlade, ovaj zakon je trebalo da bude na javnoj raspravi u decembru ove godine, ali sagovornica N1 kaže da ne zna da li bi se to  i desilo.

„Ministarstvo za rad je predlagač zakona, nismo znali članove radne grupe koja je radila na nacrtu iz 2021. a da ne govorimo o nacrtu iz 2022″, kaže sagovornica N1.

Promene u novom nacrtu zakona su, kako ističe, više kozmetičke prirode, dok su suštinske problematične stvari – ostale“,

„Mi nismo uopšte za usvajanje ovog nacrta zakona. Ne samo da su neki delovi sporni, već je sam tekst sporan i suvišan. Smatramo da je to sve moguće regulisati putem Zakona o radu – postoje potrebe da se neke stvari izmene. Zakon o radu je krovni zakon i svako fragmentisanje radnih odnosa slabi radna prava i sam Zakon o radu“, ističe Milica Marinković.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare