Od dronova do celih firmi: Šta stavljamo pod zalogu i kome najviše dugujemo

Ekonomija 23. feb 202408:26 1 komentar
Shutterstock/Gearstd

Više od 100 milijardi evra iznose dugovi zbog kojih su građani i firme u Srbiji stavili pod zalogu automobile, kamione, mašine, lokomotive, dronove, razne dragocenosti, ali i životinje, ugovore koje tek treba da naplate, pa i - cela preduzeća. Najviše zaloga je u registar APR upisano u korist - banaka.

Ono što je hipoteka na stan i drugim nepokretnostima, to je zaloga na pokretnim stvarima i pravima.

Zalogom garantujemo da ćemo dug platiti na vreme – u protivnom, poverilac može da se namiri prodajom predmeta koji je pod zalogom.

U Agenciji za privredne registre za portal N1 navode da je, zaključno sa 31. decembrom 2023. godine, bilo aktivno 196.209 založnih prava, a ukupna vrednost obezbeđenih potraživanja iznosi 100.898.034.811,79 evra.

Pod zalogu se, uobičajeno, stavljaju vozila, mašine, umetničke slike, nakit, ali ima i životinja koje, na primer, poljoprivredna gazdinstva kupuju na kredit.

Tako se u registar proteklih godina upisivala zaloga na kravama, pastuvima, bikovima…

Otplatu duga dužnik može da garantuje i udelom u vlasništvu nad svojim preduzećem, ali i nekim budućim prihodom. Takav je, na primer, slučaj sa ugovorima o sportskim transferima kada sportski klub tek treba da naplati iznos od „prodatog“ igrača.

Bilo je i primera da se pod zalogu stavljaju i potraživanja iz ugovora o doživotnoj renti.

Šta smo založili

U 2023. godini prava (prava potraživanja, udeli i druga imovinska prava) čine 32,65 odsto registrovanih predmeta. Vozila čine 30,79 odsto predmeta zaloge, mašine i oprema 19,89 odsto, dok su životinje zastupljene u 6,74 odsto slučajeva.

Preostalih 9,93 odsto, kako ističu u APR, čine pokretne stvari koje ne spadaju ni u jednu od navedenih kategorija.

Kome dugujemo

Najviše zaloga je upisano u korist – banaka.

„U 2023. godini među založnim poveriocima najzastupljenije su banke koje čine 77,15 odsto svih registrovanih. Ostala privredna društva zastupljena su u 11,1 odsto, Republika Srbija – Poreska uprava čini 4,06 odsto, fizička lica 2,29 odsto, preduzetnici 0,05 odsto, dok su lica koja ne spadaju ni u jednu od navedenih kategorija zastupljena u 5,35 odsto slučajeva“, navode u APR.

Pretragom Registra založnih prava, tako, pronalazimo zalogu nad zlatnom ogrlicom u korist Javnog komunalnog preduzeća „Čistoća“ iz Sombora.

Dužnik je zlatarska radnja, a zaloga je još 2010. godine uspostavljena po rešenju Privrednog suda u ovom gradu.

Za razliku od ove ogrlice, za koju je sud u Somboru procenio da je pre 14 godina vredela nešto više od 20.000 dinara, zaloga nad 240 komada ogrlica sa poludragim kamenom u vlasništvu jedne kraljevačke firme, prema proceni Poreske uprave Srbije, bila je 2009. godine vredna 1,2 miliona dinara.

Firma može da garantuje plaćanje svojih obaveza stavljajući pod zalogu vlasničke udele.

Nekada je reč o – celim preduzećima.

Tako je nedavno, podsetimo, Telekom Srbija prodao antenske stubove i prateću infrastukturu kojom je upravljala firma Sky Towers Infrastructure (u Telekomovom vlasništvu). Krajem decembra 2023. novi vlasnik te firme postalo preduzeće registrovano u Srbiji – Actis Luna Telecom Tower.

Novo preduzeće je odmah po preuzimanju uspostavilo zalogu na 100 odsto vlasništva u firmi Sky Towers Infrastructure u korist Telekoma, a po osnovu obezbeđenog potraživanja od 420,4 miliona evra.

Kad krene prinudna naplata

Kada dužnik ne plati na vreme poveriocu – on može da se namiri iz prodaje predmeta pod zalogom.

U Agenciji za privredne registre navode da relativno mali broj upisanih zabeležbi upućuje na zaključak da dužnici u najvećem broju slučajeva uredno izmiruju svoje obaveze i da su prinudna izvršenja obaveza obezbeđenih registrovanom zalogom u praksi – relativno retka.

„Procenatualna zastupljenost zabeležbi namirenja se kreće između 0,5 odsto i jedna odsto u odnosu na broj registrovanih založnih prava“, ukazuje APR.

Podaci APR pokazuju da je u poslednjih pet godina registrovano je 300 zabeležbi namirenja, a ukupna vrednost obezbeđenih potraživanja u tim predmetima bila je oko 108 miliona evra.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare