Stubići i ograde u centru Beograda: Odakle stižu i koliko koštaju

Javno komunalno preduzeće Beograd put prošle godine objavilo je nabavke za više od 1.000 „dekorativnih“ barikadnih stubića. Dva ugovora za to u avgustu 2025. godine zaključena su sa firmom Srčed, na iznos od oko 12 miliona dinara. Trenutno je u toku i nova javna nabavka, za isporuku novih „dekorativnih“ stubića, piše Forbes Srbija.

Na lokacijama u centru glavnog grada poslednjih meseci postavljeni su stubići sa lancima, a osim njih i ograde koje dele trotoar od kolovoza, ali i same kolovozne trake. Osim pitanja njihove svrsishodnosti i estetike, o čemu su mediji izveštavali, postavilo se i pitanje cene i nabavke.

Na Portalu javnih nabavki može se pronaći nekoliko ugovora koje je preduzeće Beograd put prethodnih godina zaključivalo za potrebe isporuke takvih dobara.

ISTRAŽUJEMO Koliko plaćamo to što gorivo u Srbiju stiže jednim putem: Družba je družba, al‘ nafta je nafta

Sirova nafta se ovih dana, od početka rata u Iranu, kako je Forbes Srbija već pisao, nabavlja sa svih strana. Jagma za njom je tolika da je NIS kupuje „odakle god može“- iz Kazahstana, Iraka, Gvajane, Norveške, SAD-a…

Ipak, ona u Srbiju stiže iz samo jednog pravca, hrvatskim naftovodom JANAF. Alternative trenutno nema. Barem ne u praksi. Iako u teoriji sirova nafta može da se prevozi baržama Dunavom, vozom ili cisternama, u praksi se to ne dešava. Razlog je daleko veća cena ovih alternativnih načina nabavke u odnosu na cevovode.

O diverzifikaciji izvora snabdevanja i naftom i gasom, jer Srbija je uvozno zavisna i od jednog i od drugog energenta, priča se decenijama. Ali isto toliko izostaje realizacija. Ili barem kasni.

Primeri su brojni. Od čuvenog Južnog toka, zbog kojeg je Srbija, između ostalog, prodala Gaspromu NIS, pa do najnovijeg primera, naftovoda Družba.

Forbes Srbija istraživao je šta su potencijalni alternativni pravci snabdevanja sirovom naftom? Da li najava ubrzanog povezivanja na naftovod Družba Srbiji obezbeđuje sigurnost ili ne? Ima li još nekih pravaca koje bi trebalo razvijati kako ne bismo zavisili isključivo od JANAF-a? I koliko je sve to povezano sa još uvek nerealizovanom prodajom NIS-a mađarskom MOL-u?

Najveći Ziđin u Srbiji objavio finansijski izveštaj: Profit Kineza preskočio milijardu evra, prihodi veći za petinu

Kompanija Srbija Ziđin Majning je 2025. godine imala poslovne prihode od 213,8 milijardi dinara. Najveći deo poslovnih prihoda, odnosno 210,9 milijardi ta kompanija je ostvarila od prodaje koncentrata rude bakra i zlata svojim povezanim licima u inostranstvu.

U odnosu na prethodnu godinu – poslovni prihodi su povećani za više od 18%.

Ukupni prihodi bili su za još 10 milijardi dinara veći (224 milijardi). Kako su ukupni rashodi sporije rasli, to je uticalo da rast ukupnih prihoda bude veći od 22% u odnosu na prethodnu godinu.

Sve zajedno, donelo je novi skok profitabilnosti Ziđin Majninga. Neto dobitak u prošloj godini tako je premašio 1,1 milijardu evra – tačnije 133,22 milijarde dinara. Kada se u obzir uzme dobitak iz 2024. koji je iznosio 83,7 milijardi vidi se da je zarada kineske kompanije skočila – 60%.

Ili, gotovo četiri puta više u osnosu na 2021, piše Forbes Srbija.

Nastavlja se tender za izgradnju naftovoda do Mađarske: Odbijena žalba Milenijum tima

Da li je reč o slučajnom ili „namernom“ tajmingu, tek dva dana nakon što je Dubravka Đedović Handanović sa mađarskim ministrom spoljnih poslova „ugovorila“ ubrzanje izgradnje naftovoda Mađarska-Srbija, „otkočio“ se i tender za izgradnju.

Naime, kao što je Forbes Srbija već pisao, tender za izbor izvođača radova na ovom naftovodu bio je suspendovan. Razlog je podnet zahtev za zaštitu prava. Juče je, međutim, stigla odluka. Kako je saopšteno, Komisija za zaštitu prava odbila je zahtev Milenijum tima koji se zapravo žalio, vidi se u objavljenom rešenju na Portalu javnih nabavki.

U rešenju stoji da se Milenijum Tim žalio na neke od uslova koje je naručilac, odnosno državno preduzeće Transnafta propisala da ponuđači moraju da ispune kako bi dobili posao izgradnje.

Ispod radara prošla odluka Vlade da se oslobodi javnosti i odgovornosti: Degradacija pogubnija od Mrdićevih zakona

Vlada Republike Srbije je krajem marta 2026, na javnosti neprimetan način, ukinula transparentnost procesa izrade i usvajanja zakona, uredbi, strategija i programa. To je učinila izmenama Uredbe o analizi efekata propisa i Uredbe o metodologiji izrade dokumenata javnih politika.

Istovremeno je ukinula i funkcionalan sistem interne kontrole, presudan za dokazivanje političke odgovornosti ministara za predlaganje, a Vlade i Narodne Skupštine za usvajanje loših propisa i nesprovodivih strategija i programa.

Uspostavljanje pomenutog sistema interne kontrole propisa je otpočelo davne 2003 godine. Završilo se 2018. usvajanjem Zakona o planskom sistemu Republike Srbije, kada je kontrola proširena i na planiranje javnih politika. Reč je o obavezi sprovođenja analize efekata tokom izrade zakona, uredbi, pravilnika (RIA – Regulatory impact assessments) i analize efekata tokom planiranja javnih politika, tj. strategija i programa (PIA – Policy impact assessments). Taj sistem uključuje i obaveznu kontrolu izveštaja o sprovedenoj RIA/PIA, koje su ministarstva dužna da podnose na mišljenje stručnom telu Vlade – Republičkom sekretarijatu za javne politike (RSJP).

Očigledno je da Vlada nije želela da svoje obaveze ukine bahato tj. „na velika zvona“, tako što bi predložila ukidanje Zakon o planskom sistemu. Ona se potrudila da izmene pomenute uredbe prođu bez ikakvog publiciteta.

Za Forbes Srbija, piše Đorđe Vuković, advokat i konsultant u oblasti regulatorne reforme.