(Intervju) Ognjen Radonjić: Kada zavirite u realne podatke, narativ o ekonomskom tigru je bušna priča

Da li BDP znači i boljitak za društvo u celini ili rast može biti i štetan? Koliko BDP govori o siromaštvu, nejednakosti, životnoj sredini? Da li nam preti rizik od previsokog zaduživanja, iako se vlasti redovno hvale brojkama koje pokazuju učešće javnog duga u BDP. Odgovore na ova pitanja za N1 je dao doktor Ognjen Radonjić, redovni profesor ekonomije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i član Naučnog društva ekonomista Srbije.

Da li veći BDP uvek znači boljitak za građane?

Ne nužno. Recimo, BDP nam ne govori o nivou političke represije, korupciji, i kriminalu u nekom društvu. Isto tako, BDP zanemaruje degradaciju životne sredine, zagađenje vazduha, voda i šuma. Sasvim je moguć scenario rasta BDP, ali uz nemilosrdnu eksploataciju radne snage, masivno ugrožavanje zdravlja ljudi, neodrživo crpljenje prirodnih resursa, uništavanje životnog okruženja i upotrebu prljave tehnologije.
Ne manje važno, BDP nam ništa ne govori o siromaštvu i nejednakosti u raspodeli novokreiranog dohotka i bogatstva. Odnosno, možemo da pretpostavimo rast BDP, ali istovremeno je sasvim moguće da dođe do porasta u siromaštvu i da, recimo 80% novokreiranih dohodaka prisvoji 10% najbogatijih ili da 1% najbogatijih prisvoji 50% novokreiranog bogatstva. Izdvojio bih i da u BDP ulaze samo dobra i usluge koje imaju tržišnu vrednost što znači da on zanemaruje neplaćene aktivnosti domaćinstva, šire porodice i lokalne zajednice.

Posledično, privredni rast, odnosno rast BDP-a, može biti i štetan. Prema definiciji Ujedinjenih nacija jedan od nekoliko štetnih vrsti privrednog rasta, a koji se po meni odnosi na Srbiju je privredni rast koji ostavlja dolazeće generacije bez budućnosti - futureless growth i on se svodi na ispunjavanje potreba jednog privilegovanog sloja društva na račun ostatka društva i onih koje tek dolaze.

Ova vrsta privrednog rasta se oslanja na ekonomske aktivnosti kojima se ugrožava opstanak prirodnog ekosistema i raspoloživost prirodnih resursa za buduće generacije. Rečju, u pitanju su ekonomske aktivnosti koje velikom brzinom crpe prirodne resurse i kroz tu upotrebu prirodnih resursa uništavaju životno okruženje. Isto tako, u ovu vrstu privrednog rasta spada i onaj koji je finansiran značajnim rastom dugova koje će buduće generacije morati da vrate.

Ministarstvo finansija se redovno hvali brojkama koje pokazuju učešće javnog duga u BDP. Poslednji put se to desilo nedavno kada je ministar  finansija rekao da učešće javnog duga u BDP-u u Srbiji 44,3 odsto, što je znatno bolje od evropskog proseka. Kako ocenjujte pokrivenost javnog duga BDP? Kako objašnjavate tu brojku? Da li to znači da smo stabilna zemlja, sudeći po tim brojkama, najstabilnija u Evropu?
Velikim delom je objašnjavam "naduvavanjem" BDP-a, kroz njegovu reviziju sprovedenu u oktobru prošle godine. Kako je i sam Fiskalni savet primetio, nominalni BDP je kroz ovu reviziju uvećan za oko 5 odsto, čime po automatizmu opada udeo javnog duga u BDP-u. Sa druge strane, od polovine 2012, godine, kada je ova vlast preuzela dizgine, apsolutni nivo duga je porastao sa 15,5 milijardi evra na današnjih oko 40 milijardi evra što je dramatičan porast od 160 odsto.

Istovremeno, troškovi na ime kamata na javni dug su skočili sa 63 milijardi dinara 2012. na 185 milijardi dinara 2024. godine. Takođe, prema prognozi Ministarstva finansija troškovi na ime kamata će 2027. porasti na 234 milijardi dinara. S obzirom na politekonomsku krizu u kojoj se nalaze kako Evropa tako i Srbija, verovatno je da je ova prognoza potcenjena kao što je i potcenjena prognoza, takođe Ministarstva finansija, da će 2027. javni dug iznositi 48 milijardi evra.

No, i pored toga, Srbija značajno zaostaje za zemljama Evropske unije. Konkretno, prema poslednje dostupnim podacima, u 2024. realni BDP po stanovniku Srbije, napominjem nakon problematične revizije, iznosio je 8.900 evra, dok je prosek za Evropsku uniju bio 33.530 evra i recimo, Sloveniju 25.389 evra, Hrvatsku 16.690 evra, Rumuniju 13.130 evra i Bugarsku 11.300 evra.

Slabost srpske ekonomije je, kao što sam napomenuo, njen privredni rast koji ostavlja dolazeće generacije bez budućnosti. On ne sadrži elemente privrednog razvoja jer nije održiv i ne nosi u sebi klice uspona na lestvici tehnološkog napretka. Drugim rečima, srpski privredni rast se ne zasniva na tehnološkom progresu, već na masivnim infrastrukturnim javnim investicijama koje su ujedno najznačajnije izvorište državne korupcije i kriminala i stranim direktnim investicijama koje su radnointenzivne, niskog tehnološkog stupnja i koje zapošljavaju uglavnom manuelnu, jeftinu radnu snagu i masivno eksploatišu domaće privredne resurse i degradiraju prirodno okruženje.

Gledajući samo brojke, da li to znači da nam ne preti rizik od previsokog zaduživanja?

Odgovor na vaše pitanje se direktno nadovezuje na sve prethodno rečeno. Podsećam, oktobra 2024, američka agencija S&P prvi put je dodelila Srbiji investicioni kreditni rejting BBB-. Međutim, oni su jasno istakli da privredni rast Srbije vuče jaka tražnja iza koje se nalaze javne infrastrukturne investicije i Ekspo 2027, ali i da Srbija ima vrlo slabo institucionalno okruženje - čitaj: visoka korupcija i niska vladavina prava, nizak BDP po stanovniku, visok neto spoljni dug i visoko učešće evra u ekonomiji.
E sada smo u situaciji da zbog naraslih političkih tenzija i kažnjavanja prosvete potrošnja stanovništva pada, pa samim tim pada i tražnja, dok bruto investicije usporeno rastu. Industrijska proizvodnja, promet na malo, poreski prihodi i izvoz stagniraju i spoljnotrgovinski deficit raste, vlast kaže da padaju strane direktne investicije što je sve zajedno mogući uvod u ekonomsku krizu. U tom slučaju, neće proći mnogo vremena od degradacije kreditnog rejtinga Srbije. Poseban problem je i precenjen dinar, koji se drži zahvaljujući masivnim stranim direktnim investicijama i doznakama radnika iz inostranstva, a koji stimuliše uvoz i destimuliše izvoz. Dodatno, kada se javni dug izražen u evrima konvertuje u dinare po precenjenom kursu, potcenjuje se iznos javnog duga, pa samim tim i njegov udeo u BDP.

Da li je realan previđeni rast BDP od 4,5 odsto koliko je najavila je Narodna banka u martu? Da li uticaj na BDP imaju studentski i građanski protesti?

Verovatno nije. Dolazi do blagog pada privredne aktivnosti, ali i dotoka inostranog kapitala. U toj situaciji, novo zaduživanje može biti samo skuplje što se dalje može negativno odraziti na vec krhku dužničku poziciju Srbije, ali i mogućnost finansiranja privredne aktivnosti iz novog zaduživanja. Dakle, stvari se komplikuju i eventualno usporavanje privrede nije posledica studentskih protesta, već upravo onoga protiv čega se studenti bore, a to su kriminal, korupcija, diktatura i nedostatak vladavine prava.

Sve su ovo pokazatelji činilaca koji nagrizaju ono malo zdravih osnova našeg društva bez kojih nema privrednog razvoja i tehnološkog napretka. Kao što su naglasili prošlogodišnji dobitnici Nobelove nagrade za ekonomiju Daron Asemoglu i Džejms Robinson, pluralistički politički sistemi sa inkluzivnim institucijama, to jest sistemima u kojima se snažno štite individualna prava i koji nagrađuju inovacije i preduzetništvo pre svega kroz stamenu zaštitu imovinskih prava i otvorena, konkurentna tržišta deluju stimulativno na privredni razvoj.

Suprotno njima, ekstraktivne institucije preovlađuju u političkim sistemima sa koncentrisanom političkom moći i ekonomskim institucijama koje rade isključivo u korist privilegovane manjine. Ekstraktivne institucije guše privredni rast, diskriminativne su i povećavaju nejednakosti u raspodeli dohotka i bogatstva što je, po mom mišljenju, upravo slučaj u Srbiji.

Kako najavljeni EXPO može da utiče pozitivno i negativno na BDP odnosno na finansije Srbije?

Srpski privredni rast, čiji se efekat iscrpljuje većinom se zasniva na javnim infrastrukturnim projektima koji su i leglo korupcije. Ekspo, projekat koji u užem smislu vredi oko 1,2 milijarde evra, je svakako jedan od njih. Sa ekonomske tačke gledišta, mi nemamo studiju isplativosti ovog projekta, odnosno koliko će nas koštati i koje će prihode doneti u budućnosti.
Dakle, ovaj projekat se, po mom sudu, ne zasniva na ekonomskoj računici, već je deklarativan. Sastavni deo ovog deklarativnog projekta su netransparentne procedure, odnosno izbor izvođača, podizvođača i dobavljača bez poštovanja osnovnih načela Zakona o javnim nabavkama kao što su ekonomičnost, efikasnost, transparentnost, odsustvo diskriminacije itd, što onda širom otvara vrata za sistemsku korupciju. Pride, kako bi se ubrzali procesi, dodatno se labavi procedura, to jest Zakon o planiranju i izgradnji i to nauštrb bezbednosti i zdravlja građana.

Konkretno u predlogu izmena posebnog zakona o Ekspou, koji još nije usvojen, za pribavljanje građevinske dozvole nije više nužno dobijanje saglasnosti na studiju o proceni uticaja ovog projekta na životnu sredinu i objekti za Ekspo će moći privremeno da se koriste ukoliko ne budu mogle na vreme da se pribave upotrebne dozvole. Kako ja to vidim, može se govoriti o "ozakonjenju" pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.

Mišljenja sam da je jedini put održivog razvoja usmeravanje na visokotehnološke privredne grane, a da bi to bilo moguće potrebno je značajno povećati ulaganja i poboljšati uslove rada u obrazovanju, nauci i kulturi. Nažalost, ova vlast upravo vodi rat protiv znanja i kulture što je recept za marginalizaciju kvaliteta, bujanje korupcije, klijentelizma, kriminala, nepotizma i partijskog kadriranja. Sve to, naravno, ne može voditi ničemu dobrom, zaključuje sagovornik portala N1.