“Ja samo želim da se ovaj ostavinski postupak pred sudom konačno završi i da, kao jedan od sedam naslednika, imam pravo da od banke tražim da nam isplati 168.000 evra sa računa mog dede, a koje je banka već isplatila nepoznatoj lažnoj naslednici, po osnovu lažnog sudskog rešenja koje je donela na šalter”. Ovim rečima redakciji N1 obratio se Drago Sošić, šireći ruke i navodeći da je do sada uradio sve što je pravno bilo moguće, uključujući i podnošenje krivične prijave protiv nepoznate “naslednice”, ali i banke.
Da je reč o filmu – zaplet bi, možda, izmaštali samo najveštiji pisci: naslednici iz Crne Gore u Beogradu na ostavinskoj raspravi delili (nepostojeći) novac svog dede sa računa koji je banka prethodno isplatila na ruke hrvatske državljanke, za koju niko u porodici – nije čuo.
Stvarnost je, međutim, prilično surova – oko 168.000 evra koje je trebalo da podeli sedam naslednika porodice preminulog Budislava – već je otišlo u ruke žene koja je banci podnela sudsko rešenje kojim je ona jedina naslednica.
Problem je, međutim, što za dotičnu Sandru H, kako navodi naš sagovornik – niko nije čuo, a i što se rešenje koje je podnela banci, u sudskim spisima vodi na ime ostavine – sasvim drugog preminulog čoveka.
„Ruke su nam vezane. Ja sam na sebe preuzeo da rešim ovaj problem u ime svoje braće i sestara, svoje dve tetke i dedine supruge. Ostavinska rasprava koju smo pokrenuli još nije završena, pa nemam osnove da tužim banku da je po osnovu falsifikovanog sudskog rešenja isplatila nepoznatoj osobi dedin novac“, kaže za portal N1 Drago Sošić, šireći pred nama gomilu dokumentacije.
A sve je počelo još 2015. godine kada je preminuo njegov deda Budislav.
„Deda je ostavio svojoj supruzi ugovorom o doživotnom izdržavanju određenu imovinu i to je pred sudom završeno još 2015. godine. Mimo tog ugovora ostao je još račun u API banci, stan u jednom gradu u Srbiji i akcije firme u kojoj je deda bio direktor“, priča Drago.
Zašto se sa podelom preostale imovine čekalo ovoliko dugo?
„Moj otac je osporavao ugovor o doživotnom izdržavanju mog dede i taj postupak je trajao. Kada je otac preminuo, moja braća, sestre i ja smo od tog postupka odustali i dogovorili se sa tetkama i dedinom ženom o podeli preostale imovine. Ali, kada smo pokrenuli ostavinsku raspravu pred sudom u Beogradu, dočekalo nas je ovo iznenađenje“, kaže naš sagovornik.
Banka je, kaže, uredno dostavila sudu sudsko rešenje po kojem je, kako ističe – „isplatila neku hrvatsku državljanku Sandru H. (ime i prezime poznato redakciji) za koju niko u porodici nikada nije čuo“ i koja je, kaže Drago – u Srbiju kročila samo jednom, da bi podigla taj novac.
(Ovo je sudsko rešenje koje je, prema rečima Draga Sošića, API banka dostavila sudu)
„API banka je dostavila sudsko rešenje po kojem je isplatila tu ženu. Problem je, međutim, što sudsko rešenje po ostavinskoj raspravi pod tim konkretnim brojem zaista i postoji i pravosnažno je, ali u njemu nije reč o podeli imovine mog dede Budislava, nego nekog nepoznatog Božidara. Neko je iskoristio broj pravosnažnog rešenja po okončanoj ostavini za potpuno drugog čoveka, falsifikovao podatke i podneo to API banci na naplatu koja to rešenje, očigledno je – nije proveravala“, kaže Drago Sošić.
Drago, inače, živi u Nemačkoj i više puta je dolazio pokušavajući da reši problem.
„Ali, ništa ne mogu da učinim, niti bilo ko od nas naslednika, dok se ne završi ostavinski postupak, da imam pravnosnažno sudsko rešenje da sam zakonski naslednik. Tek tada mogu da od banke tražim svoja prava“, navodi naš sagovornik.
Zatražili smo odgovor i od API banke.
Šta kaže banka
Pitali smo da li su tačni navodi da je API banka novac po računu u vlasništvu preminulog Budislava Sošića u celosti isplatila naslednici navedenoj u konkretnom rešenju koje pominje naš sagovornik, kao i da li banka generalno kod suda, odnosno notara, proverava verodostojnost dostavljenih rešenja o nasleđivanju, pogotovo kada je reč o velikim sumama novca koje treba da se isplate naslednicima.
Odgovor banke prenosimo u celini.
„API Banka uvek postupa u najboljem interesu klijenata i proverava verodostojnost ostavinskih rešenja, posebno kada su u pitanju velike sume za isplatu. O konkretnom slučaju nismo u mogućnosti da damo komentar, obzirom da je postupak pred sudom u toku. Verujemo da će sve okolnosti slučaja utvrditi, u legitimnom postupku za to nadležni organi“, navedeno je u pisanom odgovoru API banke.
A šta kažu propisi
U Narodnoj banci Srbije za portal N1 objašnjavaju da nijednim zakonom nije propisana obaveza banke da vrši proveru originalnih javnih isprava koje joj dostavljaju klijenti ili njihovi naslednici, ali ukazuju da je rešenje o nasleđivanju javna isprava, te da Krivični zakonik propisuje kaznu zatvora za krivično delo koje učini onaj koji napravi lažnu ili preinači pravu ispravu.
„U vezi s pitanjem da li je zakonom propisana obaveza banke da proverava verodostojnost rešenja o nasleđivanju koje joj dostavi naslednik preminulog klijenta, obaveštavamo vas da nijednim zakonom nije propisana obaveza banke da vrši proveru originalnih javnih isprava koje joj dostavljaju klijenti ili njihovi naslednici. Zaostavština prelazi po sili zakona na ostaviočeve naslednike u trenutku smrti ostavioca, pa rešenje doneto u postupku raspravljanja zaostavštine ima deklaratorni, a ne konstitutivan karakter“, navodi Narodna banka Srbije.
Ukoliko su predmet zaostavštine sredstva koja se nalaze na računima kod banaka ili sadržaj sefa, na osnovu pravnosnažnog rešenja o nasleđivanju koje je dostavljeno banci od strane naslednika, banke, kako ističe NBS – „vrše isplatu sredstava, odnosno predaju sadržinu sefa, u skladu sa procedurom koju banka uređuje svojim aktima, radi adekvatnog upravljanja operativnim rizicima kojima je banka izložena, odnosno kojima može biti izložena u svom poslovanju“.
„Dakle, banke su u obavezi da postupaju po dostavljenom pravosnažnom rešenju o nasleđivanju, osim po onima za koje je očigledno, na prvi pogled, da se radi o lažnom/falsifikovanom rešenju (na primer, nije sačinjeno u propisanoj formi, nedostaje pečat i sl.). Imajući u vidu da je rešenje o nasleđivanju javna isprava – sredstvo pravnog saobraćaja, ukazujemo da je Krivičnim zakonikom propisano da lice koje napravi lažnu ili preinači pravu ispravu u nameri da se takva isprava upotrebi kao prava ili ko lažnu ili preinačenu ispravu upotrebi kao pravu ili je nabavi radi upotrebe, čini krivično delo za koje je propisana kazna zatvora“, zaključuju u centralnoj banci.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare