Otkud Narodna banka Srbije na spisku među ulagačima u kriptovalute

Ekonomija 24. okt 202220:49 23 komentara
Shutterstock

Narodna banka Srbije, zajedno sa još nekoliko institucija i firmi iz naše zemlje, nalazi se na spisku američke advokatske firme Stretto koja rukovodi stečajem kompanije Celsius Network LLC. To je izazvalo lavinu komentara po društvenim mrežama, s obzirom da se Celsius bavio kriptovalutama, a da su na spisku, između ostalih - i oni koji su ulažući u Celsius izgubili novac. Narodna banka Srbije negirala je da je ikada ulagala bilo kakva sredstva u kriptovalute, niti da to planira, a sagovornici portala N1 navode da na pomenutom spisku nisu isključivo ulagači, već firme kojima je Celsius plaćao za obavljene usluge poput avio kompanija, kao i nadzorna tela za koje je advokatska firma smatrala da treba da budu obaveštena o postupku stečaja.

Američko-izraelska kompanija Celsius Network LLC funkcionisala je po principu kripto-banke – primala je depozite u kriptovalutama na šta je plaćala kamatu i odobravala pozajmice u kriptovalutama po niskoj kamatnoj stopi. Imala je brojne klijente širom sveta koji su na ovaj način ulagali – milijarde dolara. A onda je kompanija otišla u stečaj i lista njenih poverilaca se „protegla“ na čak 14.500 stranica. Javnost, međutim, proteklih dana interesuje drugi spisak, takođe vezan za ovu kompaniju – onaj na 6.088 stranica na kome se nalaze i pojedine srpske institucije i firme.

Pročitajte još:

Naime, na listi, na kojoj su i ulagači u Celsius, nalaze se i Narodna banka Srbije, Komsija za hartije od vrednosti, Komisija za zaštitu konkurencije, ali i Hotel Metropol, Nacionalna organizacija potrošača Srbije NOPS, kompanije Er Srbija, Alba invest, Terra Panonica iz Mokrina i startap Tenderly iz Beograda.

U centralnoj banci ističu da NBS može devizna sredstva da ulaže isključivo u sigurnu imovinu – „što očigledno virtuelne valute nisu“.

„Narodna banka Srbije nije ulagala, ne ulaže i ne planira da ulaže sredstva deviznih rezervi, niti druga sredstva kojima raspolaže u virtuelne valute ili druge oblike kriptoimovine“, ističe NBS.

Advokat Željka Motika za portal N1 objašnjava da na listi nisu isključivo ulagači, odnosno poverioci Celsiusa.

„Na osnovu raspoloživih informacija smatram da NBS nije ulaganja u kriptovalute. Moguće je da su pružili neku vrstu usluge ili se na neki drugi način našli na toj listi, ali definitivno nisu poverioci“, ističe Željka Motika.

Ivan Bjelajac, koji je rukovodio timom koji je za američki Celsius razvio softver u Srbiji za portal N1 ističe da su se bavili isključivo tehničkim razvojem.

„Nismo bili uključeni u investiranje, niti u pravna i tehnička pitanja Celsiusa“, kaže Bjelajac i objašnjava da se na pomenutom spisku nalaze ulagači, firme kojima Celsius nije platio za isporučene usluge i – nadzorna tela za koje je advokatska firma koja rukovodi stečajem smatrala da treba da budu obaveštena.

Pokušaj spasavanja

Advokat Željka Motika koja se, između ostalog, bavi i pitanjima iz oblasti digitalne imovine, ističe da je pomenuti spisak videla još letos.

„Tada sam pregledala sve dostupne informacije. Reč je o tome da je pokrenuta reorganizacija Celsiusa u SAD. Dakle, reč je o pokušaju spasavanja kompanije da ne ode u bankrot“, navodi ona.

Kada se pokrene taj postupak, dodaje, postoje tačno navedeni elementi i informacije koje takav predlog za reorganizaciju treba da sadrži.

„To su informacije o imovini i obavezama, prihodima, troškovima, ugovorima i zakupima koji nisu istekli, kao i izjava o finansijskom stanju“, pojašnjava Željka Motika.

Tada je, kaže, pogledala i pomenuti dokument u kojem se pojavljuje, između ostalih, i NBS i druge institucije i firme iz Srbije.

„Celsius je, inače, u Srbiji bio prisutan na način da su mu programeri iz naše zemlje pružali usluge razvoja. Moj utisak je da Narodna banka Srbije sigurno nije ulagala u kriptovalute, već je možda neko od banke tražio neki dokument pa se zbog toga našla na listi. Takođe, pretragom poverilaca na stranici advokatske firme Stretto dobijamo informaciju da ih nema iz Srbije, dok pod kriterijumu pretrage ‘banka’ izlazi podatak samo o tri, a nijedna nije NBS. Na osnovu svih tih informacija smatram da NBS nije ulagala u kripto imovinu, moguće da je pružila neku vrstu usluge ili se na neki drugi način našla na toj listi, ali definitivno nije poverilac“, ističe naša sagovornica.

Ivan Bjelajac je rukovodio timom u kompaniji MVP Workshop koji je od septembra 2017. do juna 2021. radio na razvoju softvera koji je Celsius koristio.

„Celsius je otkupio od nas tim koji je radio na razvoju tog softvera i tada otvorio kancelariju u Beogradu i nastavio samostalno da vodi razvoj svog proizvoda u tehnološkom smislu“, kaže Bjelajac za portal N1. 

„Bavili smo se samo tehničkim razvojem“

On ističe da na spisku na više od 6.000 strana nisu samo poverioci.

„Celsius kao firma koja je u SAD ušla u ‘Chapter 11 bankruptcy protection’ (reorganizaciju, prim.nov.), objavila je još letos spisak svih poverilaca na 14.500 strana. Koliko sam video – na njemu nema Narodne banke Srbije. Taj spisak se nalazio na sajtu suda u SAD, ali je kasnije ‘skinut’ zbog navedenih svih ličnih podataka ulagača. Ovaj spisak na oko 6.000 strana podrazumeva spisak poverilaca od kojih je Celsius nešto kupio ali nije još platio. Na taj način bi se, na primer, Er Srbija mogla naći na spisku ako su kupili karte od nje, ali nisu prebacili novac za plaćanje. Treće, na listi su i američka nadzorna tela za koje je advokatska firma Stretto smatrala da treba da budu obaveštavana o toku tog postupka nad Celsiusom“, ističe Bjelajac.

Lično, kaže, ne zna zašto se NBS našla na tom spisku.

„Da li su imali sredstva u Celsiusu – ne verujem. Niti su na spisku poverilaca, a ne vidim ni zašto bi ulagali u kriptovalute. Možda je bilo neko plaćanje ka NBS ili su dodati kao potencijalni nadzorni organ“, navodi Bjelajac. 

Njegov tim se, kaže, bavio tehničkim razvojem.

Nismo bili uključeni u investiranje i pravna i tehnička pitanja“, ističe.

Celsius je, dodaje, definitivno izgubio novac korisnika.

„Novac je izgubljen nesmotrenim rizičnim ulaganjima, što su i priznali na prvom ročištu. To suđenje, inače, može javno da se prati na sajtu suda. Celsius je američko-izraelska firma registrovana u Nju Džersijui prvi takav projekat koji je bio u situaciji  da izgubi novac korisnika i da uđe u stečaj. Ne bih znao da kažem u kom pravcu će to ići i kako će oni biti regulatorno tretirani ili kažnjeni, niti da li će to vući krivične ili prekršajne posledice. Ono što se u Srbiji dešavalo – to je 90 odsto njihovog tehnološkog razvoja, što niko nikada nije krio. Lično sam ponosan šta je tim od 200 ljudi uradio da razvije taj projekat. Vodio sam firmu u kojoj se taj tim nalazio dok smo kao posebna firma to razvijali za njih, a onda sam im pomogao da taj tim preuzmu, i potom ga je vodio Celsiusov tim i mi smo se u tom smislu rastali“, navodi naš sagovornik.

Firma Celsius Network Europe doo Beograd je, ističe, uveki imala ulogu samo u razvoju proizvoda, tehničkoj podršci i dizajnu.

„Nikako u investicijama. Sva ta dešavanja su se nalazila u Americi, i tamo se i sada vodi proces stečaja“, ističe Ivan Bjelajac.

Po kom principu je radio Celsius

Celsius je firma koja je, prema rečima Ivana Bjelajca, „omogućavala  da pozajmite novac na osnovu stavljanja svoje kriptovalute u kripto-kolateral – kao keš kredit za kolateralom (sredstvom obezbeđenja). Slično kao keš kredit sa položenim depozitom“.

„Celsius taj novac obrće i plaća vam kamatu ako držite novac kod njih, a ako želite pozajmicu, samo ‘zaključate’ novac i koristite pozajmicu uz jedan odsto godišnje kamate. U Celsiusu su se u obrtu nalazile milijarde dolara korisnika širom sveta. To je najveća pojedinačna takva firma na svetu koja je radila pet godina“, ističe Bjelajac.

U nekom trenutku, pre nešto manje od godinu dana, Celsius je izgubio značajnu sumu svojih korisnika.

„Obmanuli su korisnike tvrdeći da prave nerizične investcije, a bile su veoma rizične pod pretpostavkom velike dobiti – iz kojih razloga i koje će biti sankcije odlučiće sud u SAD“, zaključuje Bjelajac.

NBS: Objasnili smo još pre dva meseca

Narodna banka Srbije oglasila se momentalno na društvenim mrežama, čim se priča o Celsiusovom spisku ponovo „zavrtela“ u javnosti.

„NBS nije ulagala, ne ulaže i ne planira da ulaže sredstva deviznih rezervi, niti druga sredstva kojima raspolaže u virtuelne valute ili druge oblike kriptoimovine. U poslednjih deset godina Narodna banka Srbije kontinuirano upozorava javnost i građane na ogromne rizike od ulaganja u bitkoin i druge kriptovalute i mogućnost da građani i privredni subjekti izgube uložena sredstva u celini ili delimično, pre svega zbog izrazite nestabilnosti vrednosti te imovine i njene povezanosti sa prevarnim i drugim nezakonitim aktivnostima, o čemu upečatljivo svedoče i dešavanja na tržištu kriptoimovine od početka ove godine“, ističe centralna banka.

NBS ističe da s tim u vezi, „lažna vest koja je plasirana preko društvenih mreža da je navodno Narodna banka Srbije preko platforme Celsius Network LLC plasirala i izgubila velika sredstva, ne samo da je zlonamerna, očigledno netačna i da jasno govori o beskrupuloznom kršenju elementarnih etičkih normi kada je reč o ponašanju u javnosti, već je i suprotna zdravom razumu i ukazuje na to da oni koji su je fabrikovali ne poznaju ni minimalno pravni okvir poslovanja centralne banke Republike Srbije ili računaju na to da njihovim pratiocima taj okvir nije poznat“.

„Naime, već je Zakonom o Narodnoj banci Srbije propisano da Narodna banka Srbije može ulagati devizna sredstva samo u sigurnu imovinu, što očigledno virtuelne valute nisu, dok je Strategijom upravljanja deviznim rezervama, koje je usvojio Savet guvernera, izričito navedeno u koje sve oblike imovine NBS može ulagati (depoziti kod najsigurnijih banaka u svetu, državne hartije od vrednosti najrazvijenih zemalja, zlato i efektivni strani novac). Pored toga, svako može uvidom u finansijske izveštaje i druge podatke koje verifikuje i spoljni revizor da izvrši uvid u stanje i strukturu deviznih rezervi Narodne banke Srbije. Ne želimo da verujemo da je glavni razlog za plasiranje lažne vesti to što nekome smeta činjenica da je Narodna banka Srbije odgovornim poslovanjem podigla nivo deviznih rezervi na 16,5 milijardi evra i što, između ostalog, zbog toga naša država spremno dočekuje predstojeću zimu u više nego izazovnim okolnostima i neće imati nikakvih problema u obezbeđivanju deviza za nabavku energenata i nesmetano funkcionisanje javnih službi na svim nivoima radi obezbeđivanja potreba građana“, navodi NBS.

Centralna banka podseća i da je pre više od dva meseca „objasnila javnosti da se pojavila u dokumentu koji je objavljen na internet prezentaciji američke advokatske kancelarije Stretto“.

„I da se taj dokument odnosi na stečajni postupak američke kompanije Celsius Network LLC i drugih kompanija koje su pružale usluge u vezi sa virtuelnim valutama, po svemu sudeći kao nadzorni organ u oblasti digitalne imovine u Republici Srbiji (zajedno s Komisijom za hartije od vrednosti), a ne kao poverilac, a s obzirom da su, pretpostavljamo, korisnici usluga navedene kompanije bili i iz Republike Srbije. Do dana današnjeg niko se u ime navedenih kompanija nije obratio Narodnoj banci Srbije u ime tih kompanija u vezi sa stečajnim postupkom“, zaključuje NBS.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare