"Kao Balkanci, moramo da budemo otvorenog uma. Sa ove tačke gledišta, veoma je bitno da se vide ovakve inicijative u pogledu procesa eropskih integracija, ali ono što nam je potrebno još više i što je preduslov za članstvo u Evropskoj uniji, to je da budemo povezani međusobno", komentariše inicijativu Otvoreni Balkan izvršni direktor Albanskog centra za dobro upravljanje Arben Čejku.

Čejku smatra da je jedan od glavnih uslova da bi Otvoreni Balkan bio uspešna priča – da uključi sve države.

„Nisam mnogo optimističan (da će se to dogoditi), jer prošlo je dosta vremena i postoji dobar razmak od početka projekta do danas i nekim zemljama je potrebno više podsticanja spolja i podrške po tom pitanju, na primer od strane EU i SAD-a. Kao što znate, Sjedinjene Države su podržale ovu inicijativu, kao što je i EU, ali Nemačka i neke druge države podsećaju da je Berlinski proces glavni zadatak. Ali takođe, Otvoreni Balkana je dopuna tome. Tako da, kada sagledamo tu perspektivu, inicijativa Otvorenog Balkana mora da bude ispunjena i svaka institiucija mora da je „pogura“ i promoviše“, rekao je.

Da li primećujete neku promenu otkako je počela implementacija projekta?

„Pre svega, bitno je da smo imali debatu i da smo razjasnili šta je ova inicijativa zapravo. Moja preporuka je da srpska, albanska i severnomakedonska Vlada budu više transparentne pred njihovim građanima i da im daju više objašnjenja, ne sa političke tačke gledišta, već i tehničke – kako će ova inicijativa da donese konkretna rešenja u naše živote. Jer, razumem da naši lideri žele da ovo takođe iskoriste za političke poene, ali moraju da pronađu način i prostor da budu jasniji u očima javnosti, zato što ona mora potpuno da podrži inicijativu, više nego sami političari. Jer, ako su političari jedini faktor koji je podupire, šta će biti kada sutra budu zamenjeni? Zato ova inicijativa mora da bude svima bitna i potpuno inkluzivna“.

Kako je Otovreni Balkan predstavljen javnosti i šta građani Albanije misle o njemu?

„Iskreno, imamo raskol. Imamo dva dominantna mišljenja, ali nisam siguran koje preovladava. Tu su političke stranke koje se protive, uglavnom opozicione, ali ponekad mediji i civilno društvo nisu najjasniji kada je reč o inicijativi. Jer, kao što rekoh, vlasti moraju da iznesu više činjenica, da pojednostave stvari za prosečnog građanina, a ne da koriste inicijativu kao alat u političkoj borbi. Moraju da objasne zašto je ovo dobra stvar za ljude i regionalnu saradnju. Albanija je spremna, mora biti spremna, da bude dobar partner ostalim prijateljima i zemljama koje žele da se pridruže EU i evro-atlantskoj perspektivi“.

Koje grane albanske privrede će imati najviše koristi od ovog projekta?

„Imamo privredne sektore koji su dugo bili „uspavani“, kao na primer turizam. Iz godine u godinu jačamo taj deo privrede, ali to nije jedini prioritet. Tu su takođe transport, povezanost preko luka i morskog saobrađaja, putem železnice, autoputeva. Imaćemo više mogućnosti i moći ćemo da ojačamo našu ekonomiju, tako da može da se poredi sa drugim zapadno-balkanskim ekonomijama, kao što je srpska. Udruživanjem snaga i otvaranjem tržišta, popravićemo ta tržišta i pripremiti ih pre nego što se pridružimo EU i suočimo se sa izazovima koje pridruživanje donosi. Javnost ne razume dovoljno šta znači biti deo EU tržišta. Svi žele da budu deo te zajednice, većina na EU gleda iz ugla benefita, a ne iz ugla izazova. Jer im niko ni ne govori koliko tih izazova ima tamo, tako da, pripremamo se da uđemo u Uniju, ali kada postanemo deo nje, videćemo kakve izazove će to da nam donese“.

Kako je napomenuo, kada je Balkan bio izolovan – bio je siromašan, imali smo ratove, konflikte i videli jedni u drugima neprijatelja.

„Zato je bitno da se putuje slobodno bez granične birokratije, moramo da ostavimo prošlost u prošlosti, kao i izolaciju i diktaturu. Moramo da gledamo u budućnost, jer sve ekonomije Zapadnog Balkana zajedno su manje od nekih zemalja Evropske unije, čak i od nekih evropskih kompanija. Tako da, čak i kad smo zajedno, mi smo mali, ali ako smo razdvojeni i ako nastavimo da se svađamo, onda nam nema pomoći. Znači, udruživanjem u EU perspektivi, to je bolje od međusobnih sukoba“, kaže Čejku.

Na pitanje da li možemo da očekujemo razmenu radne snage, kao i albanske proizvode u Srbiji, Čejku kaže – naravno.

„Ako je otvoreno tržište i ako su vlasti skoncentrisane na ovu inicijativu, videćemo veliku razmenu. Otvorićemo više kanala komunikacije. I mediji treba da razmenjuju informacije, jer veoma je važno da se prikažu stvarnosti obe strane. Takođe, više eksperata iz Srbije treba da dođe ovde, da razmene znanje. Ostale države u okruženju, moraju da iskoriste svoj prostor, jer, nismo u mogućnosti da menjamo komšije, već samo možemo da sarađujemo sa njima“, rekao je.