Para nebo i probija rokove: Otvaranje Kule Beograd kasni pet godina u odnosu na prvobitno obećanje

April 2016. godine, finiš kampanje za lokalne i republičke izbore u Srbiji. Usred pustog Savskog amfiteatra, iz kog su prethodno uklonjene železničke šine i više od 300 objekata koji su se tu nalazili, stoje dva čoveka u sakoima, sa lopatama u rukama. Jedan je tadašnji premijer Srbije Aleksandar Vučić, a drugi direktor kompanije "Igl hils" (Eagle Hills) iz UAE Muhamed Alabar.

Iz crvenih kolica lopatom zahvataju malter i sipaju ga u prethodno pripremljenu rupu u zemlji. Svečano je postavljen kamen temeljac za "Kulu Beograd", najvišu zgradu u Beogradu, a i u ovom delu Evrope. Obećavaju tada ljudi u sakoima da će sve biti završeno za tri godine - na samoj obali Save uzdizaće se 168 metara visoka Kula Beograd u kojoj će se nalaziti luksuzni hotel "Sent Ridžis" (Saint Regis) i brendirani stanovi.

"Nemamo pravu informaciju za kada je planirano useljenje"

Prošle su tri godine, pa još pet, i desna obala Save u Beogradu umnogome je promenila izgled, ali radovi na "Kuli Beograd" još nisu gotovi. U odnosi na poslednji dat rok, njeno otvaranje kasni već dve godine, podseća za N1 dobro upućen izvor iz sektora nekretnina.

Jedini nagoveštaj kada bi "Kula" mogla konačno da otvori svoja vrata je podatak sa sajta hotelskog giganta "Meriot" (Marriott) u okviru kog posluje i brend "Sent Ridžis". Rezervacije u hotelu koji će se nalaziti u najvišoj beogradskoj zgradi, moguće su tek od 1. oktobra.

Kako su Vučić i Mali pomerali rokove

Izgradnja "Kule Beograd" najavljivana je još u praskozorje projekta "Beograd na vodi". Siniša Mali, tada na funkciji predsednika Privremenog organa grada Beograda, izjavio je u martu 2014. da će izgradnja centralne kule početi do kraja te godine, i biti završena 2017.

Kula je, prema tadašnjim planovima, trebalo da bude znatno viša - 210 metara.

Zvanični početak radova usledio je, međutim, dve godine kasnije. Kao što smo već pomenuli, na ceremoniji polaganja kamena temeljca, 15. aprila 2016. godine, najavljeno je da će "Kula Beograd" biti zavrešna 2019. godine.
Ispostavilo se, međutim, da je izgradnja svečano započeta sa privremenom građevinskom dozvolom, bez završene tehničke dokumentacije ili glavnog izvođača. Nakon pripremnih radova i pobijanja šipova, gradilište "Kule" je zamrlo, a naznake da će izgradnja biti nastavljena pojavljuju se tek krajem 2018. kada je italijanski "Picaroti" (Pizzarotti) izabran za glavnog izvođača radova, i to u partnerstvu sa domaćom kompanijom "Milenijum tim" (Millennium Team) koja je poznata po poslovima povezanim sa državom.

Radvoi su se zahuktali i konstrukcija novog beogradskog nebodera počela je da izviruje iz zemlje. Aleksandar Vučić, tada već predsednik Srbije, najavio je tokom obilaaska gradilišta u junu 2020. godine da će "Kula" biti zavrešna do kraja 2021.

Došla je i 2021. godina i sa njom i novi rok. Iako je tog leta obeležen završetak radova na konstrukciji same "Kule", od Vučiča i Alabara stiže novo obećanje - centralni objekat "Beograda na vodi" biće otvoren na proleće 2022. godine.

"Kula Beograd" od tada je dobila fasadu, trenutno se uređuje veliki plato oko zgrade i izvode se radovi u enterijeru, tako da jeste moguće da će hotel "Sent Ridžis" u oktobru zaista primiti prve goste, i da će se useliti prvi stanari.

U ovoj zgradi je zvanično najskuplji kvadrat stana u zemlji. Prošle godine je stan od 143 kvadrata u ovoj zgradi prodat po ceni od 11.475 evra po kvadratu.

Ne pomaže ni to što nema 13. sprat

Projekat "Kule Beograd" izradio je poznati američki arhitektonski studio SOM (Skidmore, Owings & Merrill LLP). Visoka je 168 metara i ima 41 sprat. Na 40. spratu planirana su dva restorana, a na 41. panoramski vidikovac sa zatvorenim delom i terasom. Do vidikovca i restorana stizaće se posebnim liftovima za samo 25 sekundi.

Na prvih 11 spratova predviđeno nalaziće se luksuzni hotel "Sent Ridžis", dok će se od 14. do 39. sprata prostirati prvi "Sent Ridžis" brendirani luksuzni stanovi u ovom delu Evrope.
Na 13. spratu niko neće živeti, već će se na njumu nalaziti tehničke prostorije. Umesto uobičajenog 13. sprata, na 12. spratu predviđen je dupli nivo, a ovaj broj se ne nalazi na kontrolnoj tabli nijednog od 15 liftova, koliko ih ima u zgradi.

Prema istraživanju najvećeg proizvođača liftova u Njujorku, 13. sprat je u skoro 90 odsto hotela izostavljen sa kontrolne table u liftu. OVo sujeverje ipak nije pomogli "Kuli Beograd" da se izbori sa rokovima izgradnje.

Fasada je stastavljena od 14.000 staklenih i drugih panela, do devetog sprata na staklima se nalaze linije koje mogu da vide samo ptice, kako bi ih odvratile od sudaranja. U fasadu je ugrađeno osam kilometara led svetiljki što omobućava da se različite animacije projektuju na samoj zgradi.

Ozbiljne kritike struke i javnosti

Podsetimo, ugovor o zajedničkom ulaganju Vlade Srbije i kompanija „Belgrade Waterfront Capital Investment LLC“, čiji je vlasnik kompanija „Igl hils“ iz UAE, u projekat „Beograd na vodi“, potpisan je u aprilu 2015. godine.

Kamen temeljac za prve zgrade postavjen je u septembru iste godine, a ti objekti su otvoreni u julu 2018. kada su useljeni i prvi stanari.

U zajedničkoj kompaniji "Beograd na vodi" država Srbija ima 33 odsto vlasništva, a partner iz UAE 68 odsto.  Državi je deo ostvarene dobiti uplaćen po prvi put tek u martu 2022. godine.
Forbes Srbija nedavno je objavio da je "Beograd na vodi" poslovao profitabilno i u 2023. godini, i da je država, na ime dividende, dobila 3,3 miliona evra.

Drugi benefiti su prihodi od poreza, kao i od pratećih dažbina u procesu gradnje. Od poreza na dodatu vrednost prošle godine dobijeno je 271,9 miliona dinara (2,3 miliona evra) i taj prihod je gotovo upola manji nego u 2022. kada je iznosio 508,9 miliona. Po osnovu poreza na dobitak knjižena je obaveza od 961,3 miliona dinara ili 8,2 miliona evra, ali je i ovaj prihod manji u odnosu na godinu pre kada je iznosi 1,24 milijardi dinara.

Opozicione stranke i stručna javnost, s druge strane, smatraju da je poslovni aranžman sa partnerom iz UAE sačinjen na štetu Republike Srbije.

Ističu takođe da se stambeno-poslovni kompleks ne može proglašavati za objekat od nacionalnog značaja.

Arhitekte i urbanisti naročito su zamerali to što, protivno Generalnom urbanističkom planu, za prostor Savskog amfiteatra nije bio raspisan međunarodni arhitektonski konkurs.

"Beograd na vodi" u međuvremenu nastavlja da se širi. Prema nedavno objavljenoj Odluci o promeni Prostornog plana, to naselje će se proširiti na dodatnih 327 hektara, odnosno na delove Novog Beograda i Čukarice, a obuhvatiće i dodatne parcele na području Savskog venca i Starog grada.

"Fantomsko" rušenje u Savamali izazvalo najveće nezadovoljstvo

Najveće proteste izazvalo je, međutim, noćno rušenje u Savamali u aprilu 2016. godine, kada su, mimo svake procedure, bez ikakvih papira, srušeni ojekti u Hercegovačkoj ulici u Beograd, na prostoru koji je obuhvaćen prostornim planom za „Beograd na vodi“.

Privatni objekti u Savamali srušeni su u noći neposredno nakon parlamentarnih i lokalnih izbora koji su održani 24. aprila 2016, u vreme kada je Aleksandar Vučić bio premijer.

Kako je ujutru nakon rušenja ispričao čuvar jedne firme, objekte je sa zemljom sravnila grupa ljudi maskiranih „fantomkama“, opremljenih bagerima i palicama, koja ga je prethodno vezala.
Ovaj najvažniji očevidac je u međuvremenu preminuo.

Vučić je tada rekao da je rušenje izveo „kompletan idiot“, ukazujući na najviše gradske ograne. Kako je nedavno izjavio, zemera im što su to radili noću jer bi on „došao sa bagerom u po bela dana, da su ga pitali“.

U aprilu ove godine, Vučić je, međutim, izjavio: „Sa ponosom vam saopštavam ja sam bio čovek koji je doneo odluku da se gradi Beograd na vodi, da se ruše protivpravne udžerice“.

Posle rušenja objekata u Savamali, kažnjen je samo šef dežurne službe beogradske policije Goran Stamenković na pet meseci uslovno i to za nesavestan rad, odnosno nereagovanje, uprkos pozivima uznemirenih građana policiji da izađe na teren.

Prema dokumentaciji u koju je N1 imao uvid, Stamenkoviću je, čim mu je istekla uslovna kazna, legalizovana zgrada u Mirijevu.

Nedavno je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da je on taj koji je doneo odluku da se gradi Beograd na vodi i da se ruše protivpravno izgrađene udžerice, a da su „kompletni idioti“ oni koji ga nisu poslušali da je trebalo te „udžerice“ koje su bile na tom mestu sruše usred bela dana.

Opširnije o istoriji projekta „Beograd na vodi“, svim kontroverzama i kritikama koju su ga pratile, pogledajte u dokumentarnom filmu novinarke N1 Maje Nikolić „Beograd na vodi – privatni grad“.