Prve uvećane penzije za devet odsto legle su danas na račun pojedinih penzionera, saopštio je resorni ministar Siniša Mali. U narednim danima, to očekuje vojne i poljoprivredne penzionere, ali i one koji pripadaju kategoriji „zaposleni“. Proveravali smo kakva budućnost očekuje penzionere u Srbiji i da li mogu da se nadaju boljim penzijama, s obzirom na to, da pojedini stručnjaci kažu da povećanja koja im država omogućava nisu dovoljna.
Na spispku onih koji krpe kraj s krajem su i penzioneri. Mnogi ni ranije, ali ni sada uz inflaciju, ne mogu da obezbede osnovne stvari za život. Najniža penzija je oko 17.000, a prosečna nešto više od 30.000 dinara. Resoni ministar Siniša Mali najavljuje da će penzije od 1. januara biti uvećane za 12 odsto.
Povezane vesti
„Moramo da vodimo računa o penzionerima, da ih podržavamo, da budemo uz njih. Kao što je predsednik Aleksandar Vučić svojevremeno obećao da će prosečna plata u Srbiji biti 500 evra, to smo i ispunili, sada nam je cilj da do kraja 2026. godine prosečna plata bude 1.000 evra, a penzija između 420 i 450 evra“.
Dok penzije ne dođu do 450 evra, penzioneri raspolažu sa onim uvećanjem koje im je država omogućila. Da li je to dovoljno za normalan život?
„Pa ništa nije dovoljno, to su sve niski nivoi, ljudi žive teško, naše su penzije male, naše su zarade male, naše su socijalne pomoći male, šta god da pogledate to je suštinski skromno“, ocenjuje Gordana Matković iz Centra za socijalnu politiku.
Predsednik Fisklanog saveta Pavle Petrović kaže za N1 da je penzioni sistem stabilizovan i da postoji mogućnost uvođenja trajnijeg sistemskog povećanja penzija.
„Penzije će jedno vreme da se usklađuju prema rastu nivoa plata, što je povoljnije nego što je bilo do sada i to će moći da ide sve vreme dok taj odnos između dohotka – onoga što stvorimo u zemlji, izdvajanja za penzije bude prihvatljiv. Dakle, u jednoj rečenici – u neposrednom periodu koji nas očekuje može se reći da će penzije brže rasti“, kazao je Petrović.
Poslednjih godina porasla je starosna granica za odlazak u penziju. Pravo na to – muškarci ostvaruju u 65, a žene u 63. godini. A kako bi se situacija u penzionom sistemu dodatno stabilizovala, pojedini stručnjaci kažu da se mogu očekivati još neke promene.
„U narednom periodu će se gledati za neke kategorije osiguranika, na primer beneficirani radni staž da se vidi da li bi oni nešto kasnije mogli da se penzionišu, konkretno za sistem poljoprivrednika, pošto on praktično ne funkcioniše na sistemu osiguranja – da li tu može da se omogući poljoprivrednicima fleksibilnost da ne plaćaju obavezne doprionose“, ocenjuje makroekonomista i član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov.
„Ali, važan deo rešenja je u ekonomskom napretku, u tome da što više ljudi rade, da ljudi rade što duže, ne nužno izvan ove starosne granice koja je definisana, nego imamo rano povlačenje sa tržišta rada“, dodaje Matković.
Kako bi naugroženiji penzioneri bili potpomognuti, iz Fiskalnog saveta predlažu uvođenje socijalnih penzija.
