Plaćanje računa za struju: Kad EPS da sajt, softver a i – zaradu privatnoj firmi

Ekonomija 06. mar 202409:22 > 09:24 94 komentara
uvid u račun
EPS

Elektroprivreda Srbije je, kako stvari stoje, omogućila privatnoj kompaniji Alta pej (Alta pay) da bez ulaganja naplaćuje proviziju za plaćanje računa za struju na sajtu ovog javnog preduzeća i tako potencijano svakog meseca zaradi na desetine, a moguće i stotine hiljada evra.

Kako N1 saznaje, EPS je osim usluge i zarade, poklonio i program na kome Alta pej radi i zarađuje 28,77 dinara po plaćanju, a da nije uložila niti jedan dinar.

U pitanju je potencijlana zarada koja se može meriti desetinama, pa i stotinama hiljada evra mesečno.

U Srbiji, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, postoji 3.589.611 stanova sa instalacijama električne energije, od čega je 2.625.551 onih koji se stalno koriste. Da svega 10 odsto vlasnika stanova koji se stalno koriste plati na ovaj način utrošenu struju, mesečna zarada bi iznosila 7.553.07 dinara odnosno 64.456 evra.

Za ovaj posao nije raspisana očekivana javna nabavka, a struka kaže da se radi o „pravnoj gimnastici“ i da je ova procedura najbliža Javno-privatnom partnerstvu, ali samo „najbliža“ jer nema sve potrebne elemente. Pre svega nije poznat sadržaj ugovora.

Pravna gimnastika

Zašto se javno preduzeće odlučilo na ovakav potez, kakva je korist za firmu i građane još uvek nije jasno, pošto EPS nije odgovorio na pitanja N1.

Na pitanje kako je moguće da se ovaj posao dodeli bez javne nabavke, redakciji N1 je nepotpuno odgovorila Kancelarija za javne nabavke, koja je po prijavi organizacije Transparentnost Srbija obavila monitoring u EPS.

Povezane vesti

Oni su naveli da je na osnovu raspoložive dokumentacije, utvrđeno da ugovor zaključen između Akcionarskog društva „Elektroprivreda Srbije“ i privrednog društva „Alta Pay Group“ d.o.o. Beograd nema elemente ugovora o javnoj nabavci.

„Imajući u vidu navedeno, obaveštavamo Vas da, shodno zakonskim ovlašćenjima propisanim članom 179. Zakona o javnim nabavkama (ZJN), ne postoji osnov za dalje preduzimanje aktivnosti od strane Kancelarije“, navodi se u odgovoru N1.

Bez odgovora je ostalo pitanje zašto nije došlo do neke aktivnosti s obzirom na to da u istom članu, stav tri je navedeno da Kancelarija za javne nabavke „podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka za prekršaje propisane ovim zakonom, podnosi zahtev za zaštitu prava i inicira sprovođenje drugih odgovarajućih postupaka pred nadležnim organima kada na osnovu monitoringa uoči nepravilnosti u primeni propisa o javnim nabavkama“.

Prema rečima Miloša Đorđevića, saradnika Transparentnosti Srbija, razlog za neaktivnost Kancelarije je podatak da nije bilo plaćanja ni jedne strane.

„Ukoliko zaključenim ugovorom naručilac nije preuzeo obavezu da za isporučena dobra pružene usluge ili izvedene radove isplati nadokandu drugoj strani, takav ugovor ne predstavlja ugovor o o javnoj nabavci i na njega se ne primenjuju pravila ZJN. EPS u ovom slučaju nije pribavio neku korist za sebe“, navodi Đorđević, naglašavajući da je u pitanju krajnje neobičan slučaj.

On kaže da se prema informacijama koje su dobijene od Kancelarija za javne nabavke program iliti softver za obradu i naplatu EPS kupila pre dve godine od kompanije Aseko (Asseco) u javnoj nabavci „Održavanje i proširenje jedinstvenog uvida u račun“ vrednoj 73.809.750 dinara, odnosno 627.917 evra na dan objave ovog teksta.

Đorđević kaže za N1 da su u odgovoru koji je Transparentnost dobila od Kancelarije  navedeno da je „EPS po okončanju pomenute javne nabavke u uz konsultaciju i saglasnost Narodne banke Srbije (NBS) uputila poziv većem broju institucija i da je na osnovu poziva podneseno šest ponuda“. EPS je izbarao Alta pej, a javno dostupnih tragova o ovom postupku nema.

S obzirom na to da je javna nabavka nekako zaobiđena, Đorđević kaže da ovo najviše liči na javno-privatno partnerstvo (JPP) s obzirom na to da EPS ne naplaćuje uslugu koju omogućava na svom sajtu, a pristup ovoj usluzi imaju svi građani koji imaju račun za struju.

„Da bi se podvelo pod javno-privatno partnerstvo potrebno je da ugovor traje najmanje pet godina, ali tu informaciju nemamo“, kaže Đorđević.

Koji je interes u odricanju od zarade

Kada se sve sabere, EPS je kupio program, a zatim je iz nepoznatih razloga upravljanje softverom, naplatu i prostor na svom sajtu dao privatnoj kompanije na netransparentran način.

Koji je interes EPS, ali i javnosti, da se odriče zarade zarad nekog drugog i tako ostane uskraćena za velike sume novca i dalje je nejasno. Makar zvanično.

Podsećamo, ovaj program je, kako je naveo stručnjak za programiranje, „mogao da se napravi u samom EPS-u ili da se naruči uz brzu otplatu uloženih sredstava“.

Kako je za N1 nedavno rekao programer sa velikim iskustvom u sličnim poslovima Vukan Đurović očekivana maksimalna cena za ovakav posao je oko 80.000 evra.

„U nju koju su uključeni programiranje, infrastruktura i bezbednost. Ova cena je lako mogla da bude manja za 10 ili 20 hiljada evra“, smatra Đurović.

Sama Alta pej se na sajtu firme pohvaila poslom sa EPS i nazvala ga „strateškim partnerstvom“, dok su za korisnike platforme „Uvid u račun“ naveli da će imati „niz benefita“.

Na pitanja N1, iz ove kompanije nisu odgovarali.

Alta pej – srećni dobitnik

Vlasnik ove firme bliske Srpskoj naprednoj stranci je Davor Macura. On je postao poznatiji široj javnosti kada je krajem 2021. godine za oko 70,6 miliona evra sa svojom firmom ABL Solvent kupio poslovni kompleks IMT-a (Industrija mašina i traktora) na Novom Beogradu.

Na mestu nekadašnjeg giganta u proizvodnji traktora planirana je izgradnja stambeno-poslovnog kompleksa sa više od 5.000 stanova i oko 150.000 kvadrata komercijalnog sadržaja. Procenjena vrednost placa sada iznosi oko 250 miliona evra. Na taj način ova firma je postala „srećni dobitnik“ novog Zakona o planiranju i izgradnji, jer je ukinuta obavezna konverzija.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare