Plate u Srbiji porasle realno 0,1 odsto: U kojim sektorima su zarade veće, a gde su manje?

Ekonomija 21. sep 202316:10 7 komentara
Shutterstock

Za prvih šest meseci 2023. godine, obračunata prosečna zarada bez poreza i doprinosa iznosila je 84.204 dinara, i u odnosu na isti period prethodne godine nominalno je viša za 15,4 odsto, a realno za 0,1 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.

Poređenjem zarada bez poreza i doprinosa po sektorima zapaža se da je najveći realan rast u prvoj polovini 2023. godine, u odnosu na isti period 2022. godine, ostvaren u sektorima Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila (1,1%), Prerađivačka industrija i Umetnost, zabava i rekreacija (1%).

Pročitajte još:

Najviša zarada bez poreza i doprinosa u prva dva kvartala 2023. godine obračunata je u sledećim oblastima: Računarsko programiranje i konsultantske delatnosti (257.994 dinara), Vazdušni saobraćaj (190.144), Naučno istraživanje i razvoj (177.543), Eksploatacija sirove nafte i prirodnog gasa (152.704), Upravljačke delatnosti; savetovanje u vezi sa upravljanjem (150.101), Proizvodnja duvanskih proizvoda (146.373) i Finansijske usluge, osim osiguranja i penzijskih fondova (144.092), navodi se na sajtu RZS.

U svim ostalim oblastima zarade su se kretale u rasponu od 46.722 dinara (Delatnost pripremanja i posluživanja hrane i pića) do 137.195 dinara (Uslužne delatnosti u rudarstvu i geološkim istraživanjima).

Posmatrano po regionima, najviša prosečna zarada bez poreza i doprinosa u prvoj polovini 2023. godine obračunata je u Beogradskom regionu i iznosi 106.746 dinara, sledi Region Vojvodine, sa prosečnom zaradom od 79.690 dinara, zatim Region Južne i Istočne Srbije, sa 72.399 dinara, dok je najniža prosečna zarada zabeležena u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije i ona iznosi 70.165 dinara.

Prema grafikonu RZS, plate u odnosu na prošlu godinu su porasle u oblastima trgovine na veliko, popravke motornih vozila, prerađivačkoj industriji, umesto, zabavi i rekreaciji, saobraćaju i u poslovanju nekretninama.

S duge strane, u prvoj polovini ove godine u odnosu na isti period prošle u određenim oblastima se beleži i realni pad zarada. To su informisanje i komunikacije, sanbdevanje električnom energijom, državna uprava, građevinarstvo, administrativne delatnosti, usluge smeštaja i ishrane, rudarstvo, kao i poljoprivreda, obrazovanje, finansijske delatnosti, zdravstvena i socijalna zaštita i snabdevanje vodom.

RZS

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare