"Podatak o rezervama države pod zemljom se drži tajnovitim": Do kada imamo nafte?

Govoreći o izjavama predsednika, analitičar Pavlović ističe da su one kontradiktorne.

„Što se tiče sirove nafte, najverovatnije je da je to do pola novembra jer skladišni kapaciteti za sirovu naftu nisu bili veliki, to je samo NIS skladištio, oko 300 hiljada tona se troši mesečno i mi koji smo to pratili, znamo da je to dovoljno za mesec, mesec i po dana, i sumnjam da do Nove godine može da radi rafinerija“, rekao je Pavlović.

„NIS-u treba otprilike 11 hiljada tona dnevno za normalan rad, a ako smo dali 84 hiljada to je dovoljno za domaću proizvodnju baš za tih desetak dana“, naveo je i potvrdio da je to oko 10. novembra.

Naveo je i da smatra da će se Rusi odlučiti da prodaju po nekoj većoj ceni deo od 11 procenata i to nama, ne nekom trećem entitetu.

"Sumnjam da neki strani fond ili naftna kompanija želi da kupi taj deo dok ne dobije garancije da će sankcije biti uklonjene. Prosto, ne ulazite u kompaniju koja može za par dana da bude na ivici propasti. Verovatno će prodati nama taj deo“, rekao je.

Podsetio je i da je tanker pokušao da isporuči naftu pa nije uspeo. „Igrali su i na tu varijantu, da prođe ispod radara. Probali su da vide kako funkcionišu sankcije u praksi, šta može i šta ne može“, ocenio je Pavlović.

Profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta u penziji Petar Đukić navodi da je kada, je reč o zvaničnim informacijama – sve neizvesno i ne možemo da znamo pravo stanje.

„Jedino što je dobro u ovom momentu kad je u pitanju snabdevanje energentima koji proističu iz nafte - gorivima - je da nema gužva na pumpama, ili ih nema još uvek i da ljudi čini mi se nisu otpočeli da rade nešto što su nekada radili, a što je veoma opasno – da gomilaju rezerve u svojim stanovima, u kanisterima, podrumima, terasama, jer to čini svaki stan potencijalnom bombom“, rekao je profesor.

„Ako je dosad bilo upravljanje tražnjom naftnim derivatima i gorivima sasvim solidno jer smo imali pomeranje petkom po jedan, dva dinara. petkom gore i dole, nisu se javne vlasti rukovodile striktno stanjem cena i ponudom nafte na srpskom tržištu, nego su radili tako da ne bi stvorilo veštačku tražnju, kao devedesetih. To je stvorilo psihološki utisak da to neće biti tako drastično“, rekao je.

On je objasnio da država ima svoje rezerve koje su pod zemljom.

„One se nalaze negde pod zemljom, nisu tako obimne, ali ja njihovo pravo stanje ne znam niti zna bilo ko od nas, jer se taj podatak drži tajnovitim. Ne znam podatak koliko je uvezeno, koliko je sam NIS nabavio pre delovanja sankcija sirove nafte radi prerade“, naveo je.

Kazao je i da se mora pregovarati sa stranim subjektima. „EU kad je u pitanju gas, a nafta i gas su povezani, treba tražiti rešenje postepene diverzifikacije rizika i mogućnosti da se još neko vreme koristi ruski gas. Što se tiče varijante sa naftom, nije to glavno, za mene su glavne obe stvari, kao što je glavna i grejna energetika i proziv električne energije“, naveo je on.

Profesor je istakao da je tačno ono što je predsednik Vučić rekao, da smo neka vrsta kolateralne štete, kao i da je tačno da je stanje neizvesno, da imamo latentnu krizu.

„Ali da ćemo odjednom početi da se smrzavamo ovde, da će biti nekakva polarna zima, koju je već najavio za 2023. ispostavilo se da je potpuna besmislica. Čak i neke od njegovih pretpostavki sada i onoga što dolazi od strane vlasti po sistemu "spasa nam nema, a propasti nećemo" – to je besmislica i ponavljanje floskule od pre sto godina koja ništa nije značila, sem retorički. Smatram da će biti neka srednja varijanta i da se nećemo smrzavati. Energija se može konvertovati iz jednog oblika u drugi“, rekao je Đukić.