Polemika u studiju: Kome treba da pripadnu naknade - bankarima ili građanima

Prvo se pokušalo da se kroz promene Zakona o parničnom postupku reši problem sve većeg broja tužbi građana protiv banaka zbog nezakonite naplate provizija prilikom odobravanja kredita, kao i premija osiguranja kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita. Pa se odustalo. Ubrzo potom skupštini su podneti predlozi za takozvano autentično tumačenje tri zakona, od kojih je najstariji u primeni gotovo pet decenija, čime bi se bankama omogućilo da čak i od klijenata koji su ih "dobili na sudu" - potražuju svoj novac nazad. Pa se, posle pobune dela javnosti, ali i najave obustave rada advokatskih komora i od toga odustalo.
I Vasić i Gavrilović saglasni su samo oko jedne stvari - problem velikog broja tužbi protiv banaka treba rešiti. I dok gensek Udruženja banaka ističe da je reč o opštem društvenom problemu koji može da ima ekonomske posledice "koje ćemo svi plaćati", predsednik Efektive ističe da je "dogovor moguć, ali samo na realnim osnovama".

"Ovo je opšte društveni problem. Kada po nekom osnovu imate od 100 do 200 hiljada tužbi i kad znate da to ne postoji u okruženju to je opšte društveni problem i svi ćemo platiti tu cenu. Preptostavljam da je država u pokušaju da nađe rešenje izašla sa zahtevima za ovim autentičnim tumačenjima. I dalje apelujem da je neophodno naći rešenje", ističe Vladimir Vasić.

On navodi da nema informacije zašto su predlozi za autentično tumačenje zakona povučeni i dodaje da su možda potrebne dodatne konsultacije.

Je li ovo bio probni balon

"Ovo je nakaradna zemlja i sprečili smo da bude još nakaradnija. Nisam siguran da bi država i dozvolila da ovako nešto prođe - možda je ovo bio  samo probni balon", istakao je Dejan Gavrilović, dodajući da dva od tri poslanika traže tumačenje zakona koji je stariji od njih.

"Ovo je bilo izuzetno opasno, i da je usvojeno bilo bi štetno za građane Srbije. Na svu sreću predstavnici države shvatili su to na vreme", navodi Gavrilović.

Za razliku od predstavnika Efektive koji ističe da ovakve tužbe postoje i u drugim zemljama, Vasić to negira, nabrajajući zemlje gde, kako kaže - "i ako ima ovakvih tužbi mogu na prste da se izbroje".

"EU je rešila problem tako što je Evropski sud pravde 3. oktobra 2019. doneo odluku da se naknade smatraju dozvoljenim ako je klijent bio upoznat i ako je potpisao svojom voljom. I zato tamo nema nijednog slučaja", istakao je Vasić.

I potom su u raspravi došli do pomenutog pravnog stava Vrhovnog kasacionog suda za koji, kako ističe gensek Udruženja banaka - postoji sistemski problem u tumačenju.

Šta je rekao Vrhovni kasacioni sud

U maju 2018. godine Građansko odeljenje Vrhovnog kasacionog suda usvojilo je Pravni stav o dozvoljenosti ugovaranja troškova kredita.

U njemu se tačno navodi sledeće:

" Banka ima pravo na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništava pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita.

Troškovi obrade kredita i puštanja kredita u tečaj, kao i drugi troškovi koje banka obračunava korisniku prilikom odobravanja kredita ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava korisniku u toku realizacije ugovora o kreditu, mogu biti iskazani u procentualnom iznosu i naplaćuju se samo kroz obračun efektivne kamatne stope".

Čitajući ovaj stav VKS u studiju N1 Vladimir Vasić ističe da je jasno da banka ima pravo na naknadu troškova i da se to vidi kroz procenat obračuna efektivne kamatne stope.

"Banka nema pravo naplate troškova obrade kredita ako dužnik nije upoznat sa strukturom tih troškova", ukazao je Gavrilović.

Vasić je potom istakao da ne razume advokate koji od ovoga prave biznis.

"Imam informaciju da je jedna mala advokatska kancelarija u Srbiji prihodovala 2,5 miliona evra zastupajući kliijente u ovakvim tužbama", naveo je Vasić.

On je istakao da sudija bankama "odjednom svira ofsajd, a nije tako pisalo u pravilima".

Sudi im se, kaže, na osnovu slobodne volje sudije da tumači zakon.

Postoje, kaže, tužbeni zahtevi za 18 dinara provizije.

"Pa što banka ne isplati tih 18 dinara", upitao je Gavrilović.

Na to je dobio odgovor da - ako date nekome taj novac - automatski priznajete da niste nešto uradili u skladu sa zakonom.

"Zato je to opšte društveni problem. Da je sudska praksa jedinstvena, imali biste s jedne strane 10 dobijenih presuda, sa druge nula",  naveo je Vasić.

Na to se Gavrilović nadovezao opaskom da "onaj advokat ne bi zaradio 2,5 miliona evra da gubi sporove".

Odgovor na pitanje N1 koliko je drugostepenih presuda doneto u korist banaka - nismo dobili.

Čije interese zastupa Čadež