Procenjuje se da će zbog ekstremnih suša, poljoprivreda već treću godinu za redom imati loše rezultate, koji će se negativno odraziti na ukupni privredni rast. Srbija se može pohvaliti da je dobila Institut za razvoj veštačke inteligencije, ali se zato o kanalima za navodnjavanje raspravlja već decenijama, kao da je reč o tehnologiji za sletanje na Mars. Prema "Popisu poljoprivrede 2023" Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji se navodnjava tek 8,3 odsto korišćenog poljoprivrednog zemljišta, a na našu žalost – veštačka inteligencija i dalje nije za jelo, piše magazin Biznis i finansije u specijalnoj ediciji Biznis top 2023/2024.
Poljoprivreda je ove godine među najlošijim đacima kada je reč o doprinosu ukupnom privrednom rastu. Kao jedan od glavnih razloga navodi se izrazita suša tokom leta, kojoj je i prethodne dve godine pripisana najveća odgovornost za loše rezultate u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Prema izveštaju Ministarstva poljoprivrede, ova privredna grana je i 2023. podbacila u većini ekonomskih pokazatelja, navodi se u publikaciji Biznis top 2023/2024 u izdanju magazina Biznis i finansije.
Doduše, poljoprivredna proizvodnja lani je porasla za 8,7 odsto, ali sa prilično niske osnovice u 2022. godini. Rast je ostvaren zahvaljujući povećanju biljne proizvodnje za oko 15 procenata, koje je uspelo da nadoknadi smanjenje u stočarskoj proizvodnji od skoro pet odsto.
Posmatrano po sektorima, rastu biljne proizvodnje najviše je doprinelo povećanje proizvodnje žitarica, naročito proizvodnje kukuruza od bezmalo 55 dosto. Prošle godine uvećana je i proizvodnja industrijskog i krmnog bilja, dok je proizvodnja povrća pala za više od 15 odsto, a grožđa za 19 procenata.
Za razliku od 2022. godine, kada je zabeležen pad prinosa kod svih ratarskih kultura, 2023. su obeležili veći prinosi, uz porast ukupnog prinosa žitarica čak za trećinu. Kada je reč o povrću, po visini prinosa prednjačili su krompir i pasulj.
Nasuprot tome, voće je podbacilo.
Bez obzira na povećanje površina pod voćem u 2023. godini, pad prinosa smanjio je godišnju proizvodnju za preko 16 dosto, na 1,26 miliona tona.
Srbija ostaje bez svinja
Stočarska proizvodnja nastavila je da se smanjuje i tokom 2023. godine. Ionako desetkovan stočni fond, prošle godine je postao još siromašniji. U poređenju sa 2022. godinom, broj goveda je smanjen za preko devet odsto, odnosno za 75.000 grla, a broj muznih krava za više od 10 odsto.
U sektoru svinjarstva pad je još drastičniji. Srbija je ostala bez 526.000 svinja za godinu dana, odnosno njihov broj je 2023. bio za petinu manji. Iako je svinjarstvo već na granici održivosti, lani je broj krmača smanjen maltene za 17 procenata, što upozorava da će situacija biti još gora. Opao je i broj koza i koka nosilja, dok je broj ovaca ostao na približno istom nivou kao 2022. godine.
Istovetna je bila i proizvodnja goveđeg mesa, proizvodnja svinjskog mesa je opala, ali je rasla u ovčarstvu, a proizvodnja živinskog mesa je uvećana za preko 10 odsto u poređenju sa 2022. Proizvodnja kravljeg i kozjeg mleka bila je na minimalnom nivou i znatno ispod petogodišnjeg proseka, dok je ovčjeg mleka proizvedeno 22 odsto više nego 2022. godine. Loše stojimo i sa proizvodnjom jaja, jer je prošlogodišnja količina od 1,5 milijardi komada najmanja u poslednjih deset godina i 12 odsto niža od proseka za pet poslednjih godina.
Uvoz veći za 50% od petogodišnjeg proseka
Ako je prethodna godina za poljoprivrednike bila sušna, potrošači su je zapamtili po poplavi poskupljenja na pijaci.
Najveći udar na kućni budžet izvršilo je povrće, koje je u proseku poskupelo za više od 40 odsto. Primarni razlog, kako navode u Ministarstvu poljoprivrede, bilo je povećanje cena semenskog krompira, crnog luka, zelene salate i paprike. Udar je trebao da ublaži pad cena voća za petinu, ali se to gotovo nije ni osetilo zbog poskupljenja mleka za preko 23 odsto, jaja za više od 18 odsto, svinjskog i telećeg mesa za preko 17 odsto.
Dobra vest je da je udeo primarnih poljoprivrednih proizvoda u izvozu smanjen za sedam odsto u korist prerađevina. Ipak, učešće primarne poljoprivredne proizvodnje još uvek premašuje 60 procenata u izvozu agrarnog sektora. Vrednost izvoza primarnih poljoprivrednih proizvoda u 2023. iznosila je blizu 2,9 milijardi evra, što je pad od skoro 13 odsto u odnosu na 2022.
Kao i godinama unazad, u izvozu su prednjačile maline sa udelom od 10%, dok je u poređenju sa 2022. najveći pad zabeležen u izvozu žitarica, sa 694,6 miliona evra u 2022. na 440,8 miliona evra u 2023. godini.
Za razliku od izvoza, kod uvoza je u svim kategorijama zabeležen rast. Prošle godine, uvoz primarnih poljoprivrednih proizvoda porastao je preko sedam odsto u poređenju sa 2022. godinom, ali čak za 50 odsto u odnosu na petogodišnji prosek. Srbija je najviše uvozila smrznuto svinjsko meso, sirovu kafu, banane, semenski kukuruz i merkantilnu soju.
Najveći suficit u razmeni u 2023. godini ostvaren je u sektoru voća (420,6 miliona evra) i žitarica (359,6 miliona evra), dok je najveći deficit zabeležen kod mesa i drugih klaničnih proizvoda (210,8 miliona evra), kafe, čaja i začina (97 miliona evra), mleka i mlečnih proizvoda, jaja i prirodnog meda (70,8 miliona evra).
Najviše primarnih poljoprivrednih proizvoda izvozimo u Evropsku uniju i na CEFTA tržište, dok izvoz u Rusiju opada još od 2021. godine. To je naročito primetno kod svežih jabuka, kojih smo 2023. izvezli u Rusiju za 48 odsto manje nego 2022. godine, ali i kod ostalog svežeg voća i sira.
Ovogodišnja suša najviše naštetila kukuruzu
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), u prvih šest meseci ove godine poljoprivreda je ostvarila suficit od 61,9 miliona evra.
Izvoz ovog sektora iznosio je 636,9 miliona evra, za preko 51 odsto više u odnosu na isti period 2023. godine, a učešće u ukupnom izvozu u posmatranom periodu povećano je sa 2,9 odsto na 4,4 procenta. Uvoz u prvih šest meseci tekuće godine iznosio je 575,1 miliona evra, što je rast od 5,6 dosto u poređenju sa istim periodom 2023. godine, a učešće u ukupnom uvozu povećano je sa 2,9 odsto na tri odsto.
Rast izvoza u prvoj polovini godine najvećim delom je ostvaren zahvaljujući povećanju izvoza žita, leguminoza i uljarica za 89 odsto. Srbija je od januara do juna izvezla žita u vrednosti od 224,4 miliona evra, za preko 143 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine.
Najviše kukuruza, posmatrano vrednosno, izvezeno je u Rumuniju, a zatim u Italiju, Bosnu i Hercegovinu, Austriju i Albaniju. Izvoz pšenice u prvih šest meseci 2024. godine iznosio je 125,3 miliona evra, što predstavlja rast od skoro 77 procenata u poređenju sa istim periodom 2023. godine. Najveću vrednost izvezene pšenice ostvarili smo u Rumuniji, a potom u Italiji, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i Albaniji.
Iako beleži suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni, procenjuje se da će poljoprivreda i ove godine imati loše rezultate.
Kako se navodi u publikaciji Makroekonomske analize i trendovi (MAT), poljoprivreda je u prvih osam meseci zabeležila pad bruto dodate vrednosti za oko pet odsto. Zbog posledica suše moguće je da će taj pad iznositi oko osam odsto na nivou cele godine, i to pod optimističkom pretpostavkom da bruto dodata vrednost u stočarstvu ostane na prošlogodišnjem nivou. Nepovoljni klimatski uslovi su najviše štete naneli kukuruzu, gde je zabeležen pad od preko 23 odsto, kao i većini industrijskih biljaka, gde će ovogodišnja proizvodnja biti barem za petinu manja nego lane, navodi se u analizi MAT-a.
Prema proceni Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, Srbija je zbog klimatskih promena u poslednje dve decenije pretrpela gubitke od 7,8 milijardi evra, a najveća šteta se pripisuje sušama.
Pošto će se ekstremne suše nastaviti i ubuduće, jedino rešenje je da se promeni tehnologija u poljoprivrednoj proizvodnji.
Srbija se može pohvaliti da je dobila Institut za razvoj veštačke inteligencije, ali se zato o kanalima za navodnjavanje raspravlja već decenijama, kao da je reč o tehnologiji za sletanje na Mars. Prema „Popisu poljoprivrede 2023“ Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji se navodnjava tek 8,3 odsto korišćenog poljoprivrednog zemljišta, a na našu žalost – veštačka inteligencija i dalje nije za jelo.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare