Poljoprivrednici Stiga zatražili su u razgovoru s ministarkom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije Jelenom Tanasković da nađe kupca za više od milion tona pšenice i da se povećaju subvencije, rekao je poljoprivredni proizvođač Nedeljko Savić.

On je, posle razgovora poljoprivrednika sa Tanasković, koja je na njihov poziv došla u Požarevac, rekao da ih je zamolila da sačekaju do 4. aprila.

„Tanasković je rekla da je u kontaktu sa ambasadorkom Kine u Srbiji sa kojom razgovara o izvozu milion tona pšenice u tu zemlju i da treba da sačekamo do 4. aprila“, rekao je Savić.

Dodao je da će poljoprivredni proizvođači čekati odgovor i da će odložiti protest koji je, zbog nezadovoljstva ekonomskom politikom države prema tom sektoru, bio najavljen za četvrtak blokadom mosta na Moravi.

Vlada Srbije je u martu prošle godine na predlog predsednika države Aleksandra Vučića zabranila izvoz pšenice, uprkos upozorenjima stručnjaka da je to nepotrebno jer je ima dovoljno za domaće potrebe i izvoz, jer je cena prelazila 40 dinara po kilogramu.

Dva meseca kasnije dozvoljen je ograničen izvoz, u kvotama od 220.000 tona mesečno, ali su tražnja i cena počeli da padaju i poslednjih mesec dana kilogram na berzi košta oko 23,20 dinara bez poreza na dodatu vrednost, a tražnja je pala i prodaju se simbolične količine.

Savić je rekao da taj višak pšenice poljoprivrednicima sada stvara ogroman problem jer, ne samo da je nisu prodali i došli do novca pred prolećnu setvu, nego i zbog toga što je za tri meseca žetva i novi rod neće imati gde da smeste.

On je rekao da će robne rezerve otkupiti 50.000 tona od firmi, ali ne i od domaćinstava.

Od Tanasković su, prema njegovim rečima, zatražili i da država značajno iznad sadašnjih 6.000 dinara po hektaru poveća subvencije i da pola od toga dodeljuje direktno po hektaru, a pola po kilogramu odredjenog proizvoda. Subvencije su 2010. godine iznosile 14.000 dinara po hektaru.

Tanasković je, kako je rekao, tražila da poljoprivrednici prijave parcele preko elektronskog sistema evidencije e-agrar kako bi država imala podatke o poljoprivrednim površinama i mogla da izračuna koliko bi koštali zahtevani modeli traženih subvencija.

„Poljoprivreda Srbije sa ovoliko velikim troškovima za repromaterijal, mineralno đubrivo i amortizaciju i, s druge strane, niskim cenama proizvoda i konkurencijom evropske privrede koja dobija gromne subvencije, nema šansu da preživi“, rekao je Savić.