"Ne samo setvu, ja ću ovde, uz kompjuter, i žetvu dočekati" komentar je poljoprivrednika koji bezuspešno pokušava da unese svoje podatke u novi informacioni sistem - eAgrar. Ono što je trebalo da im olakša registraciju gazdinstava i pristup subvencijama, poljoprivrednicima je zakomplikovalo život, jer opet moraju da šetaju - od šaltera do šaltera.
Efikasnije vođenje registra poljoprivrednih gazdinstava, onlajn registracija i brža isplata subvencija – tako je najavljivano uvođenje elektronskog servisa za poljoprivrednike eAgrar koji je „pušten u rad“ u drugoj polovini januara. Namera je jedno a stvarnost, sudeći prema rečima poljoprivrednika – sasvim drugo. U praksi se poljoprivrednici koji su se obratili portalu N1 susreću sa mnogim problemina.
Pročitajte još:
„Umesto da smo u njivi, sedimo za kompjuterom, pokušavamo da obnovimo stutus poljoprivrednog gazdinstva što su nam tek sada, 20. marta rekli da treba da uradimo. Oni koji nemaju kompjuter zovu decu iz gradova da im upišu podatke. Ništa nije kao što su pričali da će biti. Prvo nam je rečeno da treba samo da odemo do Pošte i uzmemo neki ID broj i da će svi podaci o već registrovanim gazdinstvima biti već uneti. A to nije tačno“, kaže za portal N1 vlasnik poljoprivrednog gazinstva iz istočne Srbije (ime i prezime poznato redakciji).
Postoji i problem kod površina unetih parcela koje poljoprivrednici koriste po dva osnova – vlasništva i zakupa. Upravo je problem kod podataka o zakupu zemljišta – kaže za portal N1 suvlasnica poljoprivrednog gazdinstva iz podunavskog okruga (ime i prezime poznato redakciji) koja se javila N1.
“Meni se, konkretno, dogodilo kada sam htela da obnovim registraciju poljoprivrednog gazdinstva unosom u eAgrar, da mi se neke parcele iz zakupa prikazuju dva puta. A unetu površinu zemljišta ne mogu da ispravim, to je aplikacijski podatak povučen iz katastra. Takođe, podaci iz katastra mi se ne slažu sa listom nepokretnosti koji imam – meni lično nedostaje 15 ari na jednoj parceli. Ranije je ta parcela bila u registru, sada je nigde nema, niti mogu da je dodam”, navodi ona.
Ona ne spori da je elektronski registar dobra ideja, ali dodaje da je trebalo na vreme pripremiti sve i objasniti poljoprivrednicima.
„Treba samo telefon, sad ipak i – kompjuter“
“Prva informacija je bila da nam treba samo pametni telefon da bismo dobili ID, a sada se ispostavlja da se bez kompjutera registracija u aplikaciji ne može obaviti. Ko koristi zemlju u zakupu mora da priloži i skeniran ugovor o zakupu, što je veliki problem jer mnogi poljoprivrednici nisu uzeli svoj primerak, već podatke o tome ima Trezor“, navodi sagovornica portala N1.
Poljoprivrednike upućuju, kaže – na savetodavne službe.
“A tamo nam podele prazan papir i kažu nam da sami napišemo strukturu parcele, jer je Trezor zaključan i ne može da radi sa strankama. Pretpostavljam da oni onda ukucavaju podatke i aplikacijski ih proveravaju”, dodaje ona.
U aplikaciju eAgrara već je unet, objašnjava, kompletan spisak svih parcela koje su u katastru zavedene na ime konkretnog poljoprivrednika.
“Možete da eliminišete parcelu koja nije na vas. Ako vam nedostaje vlasnička parcela aplikacija vam uglavnom dozvoljava da je unesete, ali ako je u zakupu, morate prethodno da priložite skeniran ugovor o zakupu”, navodi ona.
Ima, kaže, elektronski pismenih poljoprivrednika, ali ima i onih starijih, imaju i po 80 godina.
Izbrisali mu parcele iz gazdinstva
Navodi primer komšije koji ima registrovano gazdinstvo u jednoj opštini, a ima zemlju u vlasništvu i u drugoj katastarskoj opštini.
“Njemu su jednostavno te parcele u drugoj katastarskoj opštini – izbrisali iz aplikacije. Rekli su mu da mora da ide i registruje se u toj opštini gde ima zemlju. A poljoprivredno domaćinstvo po zakonu registruje prema mestu prebivališta – neće valjda da ima dva poljoprivredna gazdinstva? Mnogo toga je ostalo nerešeno i tek treba da se uredi”, poručuje naša sagovornica.
Savetodavna služba, dodaje, nema vremena da se bavi jednim poljoprivrednikom.
„I sama sam obnovila registraciju sa nedostajućim podacima, šta ću. Videću kako će biti sledeće godine”, navela je naša sagovornica.
Ministarstvo ne odgovara na pitanja N1
Cela tri dana čekali smo sa objavom teksta ne bi li i Ministarstvo poljoprivrede odgovorilo na pitanja koja muče poljoprivrednike.
Na neke nam je ovo ministarstvo odgovorilo posredno – novim informacijama na sajtu eAgrar.
Jedno od njih je i – pitanje roka.
Od prvobitnih najava i poruka koje, prema navodima naših sagovornika – dobijali i sami poljoprivrednici da je rok za registraciju do kraja marta, stiglo se do toga da – roka nema.
„Podsećamo sve poljoprivredne proizvođače da krajnji rok za prijavu u sistem eRPG ne postoji te ste u mogućnosti da prijavu i obnovu statusa gazdinstva odradite sve do trenutka podnošenja zahteva za željenu subvenciju. Početak raspisivanja javnih poziva, 3. aprila, nikako ne znači da je to krajnji rok za prijavljivanje u eRPG, koji je neograničen. U slučaju da javni pozivi za subvencije koje su predmet vašeg interesovanja počinju kasnije, nema potrebe da žurite sa ažuriranjem i obnovom statusa gazdinstva“, stoji na sajtu eAgrar.
Prvi javni poziv koji će biti raspisan 3. aprila je, kako se ističe – za subvencije po hektaru.
„Ovaj konkurs biće otvoren čak 45 dana, do 15. maja, kako bi svi poljoprivredni proizvođači imali dovoljno vremena za sređivanje stanja u registrima i obnove statusa gazdinstva“, navodi ministarstvo.
Ministarstvo navodi i plan raspisivanja javnih poziva:
Mleko – 1. kvartal od 3. do 15. aprila
Davanje po hektaru – od 3. aprila do 15. maja
Genetika – od 15. aprila do 15. maja
Pčele – od 1. do 20. maja
Krave za uzgoj teladi – od 10. aprila do 10. maja
Tov – od 20. aprila do 10. maja
„Podsećamo, trenutak raspisivanja javnog poziva za subvenciju za koju hoćete da se prijavite nije krajnji rok za registraciju u eRPG, to možete učiniti tokom celog trajanja javnog poziva“, poručuje ministarstvo poljoprivrednicima.
Koliko poljoprivrednika poseduje računar
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, kada se uporedi zastupljenog računara u gradskim i ostalim delovima Srbije, mogu se uočiti razlike: 82,9 odsto u gradovima naspram 67,2 odsto u ostalim delovima zemlje. U gradskim delovima zabeležen je rast od 0,5 odsto, dok je stopa rasta zastupljenosti računara u ostalim delovima Srbije ostala na istom nivou.
Kako se ističe, značajne razlike postoje i kada uporedimo zastupljenost internet priključaka u gradskim i ostalim naseljima: 87,6 odsto naspram 75,8 odsto.
U poređenju sa 2021. godinom, u gradskim naseljima Republike Srbije zabeležen je rast od dva odsto, dok u ostalim delovima Srbije stopa rasta iznosi 1,1 dosto.
Isto kao i kod zastupljenosti računara u domaćinstvima, veliki jaz postoji u pogledu posedovanja internet priključaka prema visini prihoda domaćinstva. Internet priključak većinom poseduju domaćinstva koja imaju mesečni prihod koji premašuje 90.000 dinara (99,6%), dok učešće domaćinstava sa prihodom do 30.000 dinara iznosi svega 33,1 odsto.
Koliko ima registrovanih gazdinstava „na papiru“
Ministarstvo poljoprivrede se, za dnevni list Blic od ponedeljka 27. marta, pohvalilo da je na eAgraru već skoro sto hiljada prijavljenih poljoprivrednih gazdinstava.
Prema poslednjim dostupnim podacima Uprave za trezor u Srbiji je na fizička lica registrovano ukupno 446.080 poljoprivrednih gazdinstava.
Komentari (78)
Vidi sve komentare