Poljoprivrednika i zemljišta sve manje: Stručnjaci upozoravaju – ako se trend nastavi, zavisićemo od uvoza

Ekonomija 25. feb 202420:20 17 komentara

Prvi objavljeni podaci popisa poljoprivrede pokazuju zabrinjavajuće trendove u ovoj oblasti. Za pet godina poljoprivredno zemljište smanjeno za više od petine, a broj gazdinstava opao za 10 odsto. Ako se ovaj trend nastavi, zavisićemo od uvoza hrane.

Nezadovoljni francuski poljoprivrednici su u subotu na otvaranju godišnje izložbe u Parizu nasrnuli na predsednika Emanuela Makrona.

Iako manje radikalni, nisu stanjem zadovoljni ni poljoprivrednici u Srbiji. Obradivog zemljišta je sve manje, a u prethodni 11 godina smanjeno je za 24 odsto.

„Imajući u vidu da se kroz velike infrastrukturne projekte kao i kroz druge građevinske projekte, fond ukupnog obradivog zemljišta smanjuje. To može biti vrlo kritično u nekom narednom periodu“, kazao je agroekonomista Milan Prostran.

Manje obradivog zemljišta nužno dovodi i do smanjenja broja poljoprivrednika, a u mnogo boljoj poziciji nisu ni stočari – broj goveda je u prethodnih 5 godina smanjen za 17 odsto, a svinja čak za 30 odsto. Poljoprivrednici kažu da je razlog to što i ratari i stočari posluju sa gubitkom.

„Mi dođemo do toga da jedan kilogram pšenice nas košta 17 dinara, a cena pšenice je trenutno 18 dinara. Za nas se veže terminologija da smo mi čuvari socijalnog mira, bojim se da smo u poslednje vreme najveći kockari u ovoj državi“, navodi poljoprivrednik Saša Tomas.

Kockaju se poljoprivrednici sa svakim novim ulaganjem, pa su zbog toga dane provodili na ulicama kako bi ostvarili potencijalih 35.000 dinara po hektaru obradive zemlje.

„Ti protesti, ja znam da to nije jedna popularna mera – izaći na drum, blokirati ljude koji nemaju veze sa poljoprivredom. To je nama zaista neprijatno, ali to je zadnja linija odbrane našeg dostojanstva“, istakao je poljoprivrednik Saša Tomas.

A da na ulicama brane svoje dostojanstvo opredelili su se i poljoprivrednici širom Evrope. Međutim, njihova pozicija je čini se bolja.

„Evropski farmeri uživaju 30 odsto budžeta EU dok naši uživaju svega nešto ispod 7 odsto, mi svi koji se bavimo naukom zagovaramo da to ne sme biti ispod 10 odsto“, navodi agroekonomista Milan Prostran.

O boljim uslovima srpski poljoprivrednici sa resornom ministarkom pregovaraju još od poslednjih blokada ali njihova očekivanja nisu ispunjena. Zato najavljuju nove proteste – ovaj put , kažu, zbog otežane prijave parcela za dogovorene subvencije po hektaru, kao i zbog kašnjnjenja povraćaja akciza na gorivo.

„Onaj ko uvek ispašta je seljak“, zaključuje poljoprivrednik Saša Tomas.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare