Popović: Stvar sa NIS mogla da se reši mnogo ranije, zavisnost od ruskih energenata politička odluka ove vlasti

"Stav EU, kada je reč o NIS i ruskom vlasništvu, već je poznato. Od 2014. godine do danas u svakom izveštaju Evropske komisije kritikuje se to što je to kompanija u kojoj je većinsko rusko vlasništvo, to što nema trećeg aktera, to što tržište u tom smislu nije razvijeno. I te kritike su tokom godina samo evoluirale, kako se menjala geopolitička situacija i one su od početka rata u Ukrajini sve žešće. Tako da u tom smislu nema dileme da će se sad neko iz Brisela boriti za to da NIS ne bude deo tih sankcija", ocenila je Popović.

Na pitanje šta znači izjava Sijarta da će posle uvođenja sankcija NIS Mađarska povećati isporuke Srbiji, navela je da se na to može gledati kao na način da Mađarska uđe na ovo tržište, ali smatra da se tu ne radi ni o kakvoj pomoći, nego o finansijskim interesima koje Mađarska može da ostvari. Dodaje i da je problematično što to neće biti dovoljno da pokrije potrebe Srbije.

Stejt department je saopštio da su Sjedinjene Države sankcionisale Naftnu industriju Srbije jer je u vlasništvu ili pod kontrolom ruske naftne kompanije Gaspromnjeft, u odgovoru za Novu na pitanje o sankcijama koje su stupile na snagu 9. oktobra. "Američki predsednik Donald Tramp jasno je poručio da evropski partneri moraju prestati da koriste ruske energente – jer to produžava rat u Ukrajini“, piše u odgovoru.

Popović navodi da poslednjih dana vidimo te pritiske Amerike, koji nisu usmereni samo na države članice EU, već su i na članice NATO koje nisu u EU, poput Turske, koja, za razliku od većine članica EU, nije uspela toliko da diverzifikuje svoje izvore.

"Ali EU je samostalno i pre Trampove administracije, još od 2022. godine, sprovela niz mera. Jedan od najvažnijih programa je taj njihov program Repower iz 2022. godine i EU je napravila plan da do kraja 2027. u potpunosti prestane da se snabdeva ruskim energentima. Naravno, to nije lak proces zato što države članice odranije imaju nekakve aranžmane sa Rusima, pa su tako neke države manje zavisne, neke više. Na primer, Češka je uspela da se potpuno oslobodi ruskih energenata i pre te 2027. godine, mislim i Litvanija, a u ovom momentu su najzavisnije Mađarska i Slovačka, koje se generalno protive politici EU prema Rusiji, jer diverzifikacija je na tehničkom nivou izvodljiva, ali zahteva političku i ekonomsku volju, koju neke države članice imaju manju nego druge, što je na kraju krajeva slučaj i sa Srbijom", ukazala je.

Ističe da je stvar sa NIS mogla da se reši mnogo ranije, ali je ta zavisnost od ruskih energenata i politička odluka ove vlasti.

Što se tiče izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića u kojoj je predsednici Skupštine Ani Brnabić poručio da da EU sve što bude tražila, Popović ocenjuje da ovu vlast i Vučića "nekako u naletima obuzima evroentuzijazam".

Ovaj sad nalet evroentuzijazma povezuje sa procesom koji je Evropska narodna partija pokrenula protiv SNS, kao i sa činjenicom da proces evrointegracija već duže stoji.

"Čini mi se da predsednik i vlast pokušavaju sada da nekim reformama sa kojima se mnogo kasni ubrzaju ne bi li stvari pomerili sa mrtve tačke i ne bi li pokušali sebe da predstave ipak kao evropske partnere u Srbiji, usled političke krize koja nam se dešava. To je povezano i sa reformskom agendom, tako da je i novac Evropske unije uslovljen tim reformama. Njima je stalo do novca, žele sebe da prikažu u ovoj krizi kao proevropske partnere", smatra Popović.

Treća rasprava o Srbiji u Evropskom parlamentu od početka godine

Upitana da prokomentariše da će Evropski parlament za desetak dana ponovo raspravljati o krizi u Srbiji, ona je rekla da je zanimljivo da će nakon te sednice biti usvojena rezolucija.

"Prema informacijama portala Savremena politika, Evropska narodna partija pristala je da se rezolucija usvoji i oni su zahtevali da se razgovara i o polarizaciji u društvu. Tako da možemo očekivati da će tonovi biti kritični, kao što su bili i u septembru, jer se situacija niti malo nije poboljšala. Videli smo i tokom rasprave u septembru da su čak i poslanici Evropske narodne partije imali te kritične tonove, tako da možemo to očekivati i ponovo. Videćemo šta će se sve naći u toj rezoluciji koja će doći samo nekoliko dana pre protesta 1. novembra, tako da i zbog tajminga, biće relevantno to što će poslanici EP imati da kažu", kaže ona.

Iako rezolucije Evropskog parlamenta nisu obavezujuće, što često spominje vlast, Popović ukazuje da one imaju ogroman politički značaj, jer države članice i druge evropske institucije uzimaju u obzir nalaze EP kada donose odluku da li će se sa Srbijom ići napred ili ne.

"Bez obzira na to što nisu formalno obavezujuće, mislim da je vlast apsolutno svesna njihove političke jačine i mislim da će pokušati naravno i kroz poslanike koji imaju na svojoj strani u EP da te kritike što više ublaže", ocenila je.