Vlasnici nekretnina u Nišu plaćaće od januara naredne godine za oko 15 odsto viši porez na imovinu, odlučeno je na poslednjoj sednici Skupštine grada, a danas su na gradskom sajtu objavljene nove prosečne cene nekretnina koje će biti korišćene kao osnovica za obračun poreza.

Odlukom Skupštine grada izmenenje su i zone za plaćanje poreza i dosadašnja druga zona je pripojena prvoj, a spisak zona sa novim granicama takođe je objavljen na gradskom sajtu.

Prema najnovijoj odluci gradske Skupštine, osnovica za obračun poreza na stanove kreće se u rasponu od 123.533 dinara, koliko iznosi u prvoj zoni, do 13.076 dinara, koliko iznosi osnovica u sedmoj zoni.

Prosečna cena kvadrata kuća za stanovanje u prvoj zoni je 74.785 dinara, a u sedmoj zoni 3.252 dinara.

Za obračun poreza na poslovni prostor u prvoj zoni koristiće se cena od 228.651 dinar po kvadratu, a u šestoj zoni 30.438 dinara.

Vršilac dužnosti zamenika načelnika Uprave za finansije Nina Ilić je na sednici Skupštine porast poreza na imovinu obrazložila usklađivanjem sa prosečnim cenama nekretnina koje se prodaju, a pripajanje druge zone prvoj time što su se te dve zone približile po komunalnoj infrastrukturi.

Ona je rekla da je rast poreza na imovinu „zanemarljiv u odnosu na rast cena u ovoj godini“.

Prema njenim rečima, ukoliko je neko do sada plaćao godišnje 7.200 dinara za stan od 60 kvadrata na Bulevaru Nemanjića, sada će ga plaćati oko 9.000 dinara ili samo 1.800 dinara više.

Odbornici niške opozicije protive se rastu poreza na imovinu i ističu da povećanje nije malo i da svaki dinar u ovim kriznim vremenima građanim mnogo znači.

Prema podacima opozicije, prihod grada od poreza na imovinu 2012. godine bio je 340 miliona dinara, 2020. godine bio je 1,3 milijarde, a ove godine će verovatno biti 1,5 milijardi.

Brojke govore, kazali su opozicioni odbornici, da lokalna vlast u Nišu živi na „grbači naroda“.