Šta je hraniteljstvo za starije osobe i ima li ga u Srbiji?

Od ukupno 141 centra za socijalni rad u Srbiji, 48 odsto je navelo da pružaju uslugu porodičnog smeštaja za odrasle i starije, 27 odsto da ne pružaju ovakav oblik smeštaja korisnicima, dok 25 odsto centara nije dostavilo podatke, navodi se u "Analizi implеmеntacijе i troškova uslugе porodičnog smеštaja za odraslе i starijе, uključujući prеdložеnе standardе uslugе", koju je ove godine objavilo Ministarstvo za rad i socijalna pitanja.

Prema podacima kojima raspolaže Informacioni sistem ministarstva, kako se navodi - u maju 2024. na porodičnom smeštaju odraslih i starijih bilo je ukupno 969 korisnika.

Izostaju podaci o vrsti porodičnog smeštaja, da li je reč o smeštaju u srodničku ili drugu porodicu i drugi detaljniji podaci o pružaocima usluga porodičnog smeštaja, kao i podaci o strukturi korisnika, koji nisu razvrstani niti po kategorijama, niti po stepenima potrebne podrške, ukazuje se u analizi.

Satarić: Znatno humanija vrsta smeštaja

“Neko to zove hraniteljska porodica, a to je zapravo porodični smeštaj odraslih i starijih lica - usluga koja postoji kod nas u socijalnoj zaštiti, ali nažalost nije razvijena u meri u kojoj bi trebalo da bude”, kaže za portal N1 Nadežda Satarić iz udruženja Snaga prijateljstva Amiti.

Satarić potvrđuje da porodični smeštaj odraslih i starijih ne upražnjavaju svi centri za socijalni rad.

“A, ta vrsta smeštaja je mnogo humanija i pogodnija za samohrane stare ljude koji nemaju nikoga da se brine o njima. Jako je dobro da ljudi ostanu u istoj lokalnoj zajednici, a da se osposobe porodice koje mogu da prime na smeštaj jednu ili dve osobe i da brinu o njima. Te porodice treba da budu obučene, da im pružaju sve što treba - i potrebnu negu, i ishranu, i da im pomažu u higijeni itd. Na taj način stariji ostaju u lokalnoj zajednici da žive, a ne u velikom kolektivu”, objašnjava naša sagovornica.

Ovakav način brige za starije manje košta državu, nego što košta dom za smeštaj starih osoba.

“Osobama na porodičnom smeštaju hranitelji ne pružaju zdravstvenu zaštitu kao što to čine domovi za stare, već one i dalje idu kod izabranog lekara u dom zdravlja, tamo mu ostaje zdravstveni karton i tu uslugu koriste kao i svi drugi građani sa te lokalne zajednice. To je razlika između domskog i porodičnog smeštaja”, navodi Satarić.

Nisu joj, dodaje, poznati tačni brojevi koliko centara za socijalni rad pruža uslugu porodičnog smeštaja za odrasla i starija lica.

“Ali, znam pojedine centre za socijalni rad koji duži niz godina pružaju ovu vrstu usluge. Međutim, ti centri moraju da organizuju obuke, da promovišu tu uslugu u lokalnim zajednicama i zainteresuju porodice da se prijavljuju”, navodi ona.

Zainteresovani treba da prođu kurs kod centara za socijalni rad, da se upoznaju kako se to radi, da nauče malo o psihologiji starenja, komunikaciji sa starijim ljudima, šta treba da pruže, koje su njihove obaveze.

“Porodice treba da nađu interes da to rade. Ovo je posebno prilika za žene starije od 50 godina koje su ostale bez posla, još su daleko od penzije, a imaju uslove da se bave porodičnim smeštajem za starije. Kroz ovo im teče staž i mogu da zarade i penziju pružajući ovu uslugu i praktično radeći od kuće”, pojašnjava naša sagovornica.

Jedno je porodični smeštaj, drugo domski

Satarić upozorava da porodični smeštaj za odrasle i starije nikako nije isto što i domski smeštaj.

“Kada se na smeštaj primi više ljudi, sedam, deset, 15… to više nije hraniteljska porodica i porodični smeštaj. Na porodični smeštaj može da se primi jedno samohrano lice u sobi, ili bračni par, ili eventualno tri osobe ukoliko za to postoje uslovi. Sve više od toga je zloupotreba te usluge, ne računa se kao porodični, već kao neregistrovan domski smeštaj”, ukazuje ona.

Jer, starije osobe u porodični smeštaj tj. hraniteljsku porodicu za odrasle, upućuju centri za socijalni rad.

Ti centri, prema rečima naše sagovornice, obavezni su godišnje da obilaze tu porodicu i prate da li su smešteni ljudi zadovoljni uslugom, da li im se pruža sve što treba.

“Te porodice podnose izveštaje centru za socijalni rad i za pruženu uslugu primaju naknadu. Ako bi, mimo centra za socijalni rad, primili još ljudi i naplaćivali im, na primer, 500 evra što je manje nego u registrovanim domovima za stare, to je već zloupotreba, ilegalna radnja i to je nedopustivo, jer njihova kuća nije tehnički opremljena za ustanovu, nije prošla licenciranje i zakonsku proceduru, niti prijem od strane inspekcije”, ukazuje sagovornica portala N1.

Kaže da je velika pristalica ove vrste smeštaja za starije.

“Duboko verujem da je to humanije, promovišem to i mislim da bi zaista trebalo zakonski da se precizira kako ne bi bilo zloupotreba”, navodi ona.

Ova usluga je, ističe, dobra i za starije ljude, i za same hranitelje, i za državu.

U regionu usluga najrazvijenija u Hrvatskoj

U pomenutoj analizi uslugе porodičnog smеštaja za odraslе i starijе u Srbiji, navode se i podaci iz zemalja regiona.

Na teritoriji zemalja bivše Jugoslavije, kako se ističe, briga o odraslim osobama sa invaliditetom ili hronično obolelim i starijim osobama, tradicionalno je organizovana u okviru porodice, ali uz razvijenu mrežu prava i usluga koje odraslim i starijima mogu pružiti različiti sistemi, prvenstveno sistem zdravstvene i socijalne zaštite.

Pored usluga smeštaja u ustanove socijalne zaštite kao i razvoja usluga u zajednici poslednjih deset godina, od kojih je najzastupljenija usluga pomoći u kući, razvijani su i različiti oblici porodičnog smeštaja. Ovaj oblik zaštite je pre svega bio namenjen deci i mladima bez roditeljskog staranja, ali je s vremenom on proširen i na odrasle i starije u različitom obimu, navodi se u analizi.

"Čini se da je najdalje u tome, od svih bivših republika Jugoslavije, otišla Hrvatska, kako u smislu normativnog uređenja, tako i u implementaciji u praksi. Slične oblike uređenja ove oblasti možemo pronaći i u Crnoj Gori, Federaciji Bosne i Hercegovine i Republici Srpskoj", stoji u ovom dokumentu.

Najviše korisnika u porodičnom smeštaju u Vojvodini

U analizi se navodi da je, od ukupno 141 centra za socijalni rad, 48 odsto izvestilo da pružaju uslugu porodičnog smeštaja za odrasle i starije, 27 odsto su izvestili da ne pružaju ovakav oblik smeštaja korisnicima, dok 25 odsto centara za socijalni rad nije dostavilo podatke. U pogledu zastupljenosti statističkih regiona, jedino statistički region Beograda, tačnije Gradski centar za socijalni rad u Beogradu, nije prosledio podatke kojima raspolaže, ukazuje se u dokumentu.

Prema podacima centara za socijalni rad koji su dostavili podatke, usluga porodičnog smeštaja za odrasle i starije je najzastupljenija u Vojvodini (26 centra za socijalni rad su izvestila da pružaju uslugu), zatim u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji (21 centar je izvestio da pruža uslugu) i Južnoj i Istočnoj Srbiji (20 centara za socijalni rad), sa teritorije Kosova i Metohije samo jedan centar za socijalni rad je izvestio da pruža uslugu.

Prema podacima centara za socijalni rad koji su izvestili o pružanju usluge porodičnog smeštaja za odrasla i starija lica, ukupan broj korisnika na porodičnom smeštaju, na dan 31. oktobar 2024. godine, bio je 742.

Najveći broj centara za socijalni rad, njih 48, na porodičnom smeštaju odraslih i starijih lica ima smeštenih od 1 do 10 korisnika.

Od 11 do 20 korisnika na porodičnom smeštaju ima deset centara za socijalni rad koji su dostavili podatke, dok 11 centara za socijalni rad ima preko 20 korisnika na porodičnom smeštaju.

U pojedinim centrima za socijalni rad, ova brojka prelazi i 50 korisnika.

O najvećem broju korisnika koji koriste ovu uslugu, izvestili su centri za socijalni rad iz:

• Subotice - 52 korisnika,

• Kruševca - 49 korisnika,

• Velike Plane - 47 korisnika,

• Zaječara - 44 korisnika,

• Kraljeva - 37 korisnika,

• Negotina - 33 korisnika.

"Struktura korisnika u odnosu na pol je prilično ujednačena. Od ukupno 742 korisnika, 367 je muškog pola, dok je 375 ženskog pola. Nešto je veća zastupljenost korisnika muškog pola kada je reč o smeštaju u srodničkim porodicama, dok je broj korisnika ženskog pola veći kada je reč o smeštaju u drugoj porodici", ukazuje se u analizi.