Šta poslodavci traže od mladih, a šta Gen Z očekuje od njih: Diploma više nije presudna...

Manojlović Kostenjak kaže za portal N1 kako mladi ljudi koji završavaju visoko obrazovanje u Srbiji poseduju širok spektar znanja, ali da kompanije više pažnje posvećuju “kompetenciji” iliti sposobnostima kandidata.

“Koliko su oni spremni da brzo uče, koliko su fleksibilni, koliko su spremni da rade. Akcenat kod poslodavca je na samim sposobnostima, više nego na znanju kada se radi o tim počecima”, navodi Manojlović Kostenjak, HR konsultantkinja iz GI Group holding.

Dodatno obrazovanje iliti stalno učenje je ključ uspeha, naglašava naša sagovornica i dodaje kako upravo ono određuje koliko će mlada osoba u svojoj karijeri napredovati.

“Ja uvek preporučujem mladima, kada dođu da se konsultuju za prvi posao, da istaknu šta je sve ono što su do sada radili i čime su se bavili. Čak i ako ne pričamo o dodatnom kursu i obrazovanju. Neko ko se bavio sportom, ko je trenirao - njega to čini različitim u odnosu na konkurenciju. Ako se bavio timskim sportom to znači da se u timskom radu sigurno oprobao i to može da mu bude prednost”, objašnjava naša sagovornica.

Ocenjuje da mladi nekada svoja znanja i sposobnosti uzimaju “zdravo za gotovo” jer smatraju kako se neke njihove vrline podrazumevaju.

“Ako su radili neke poslove u porodičnoj firmi, neke poslove koje smatraju običnim poput odlaska u poresku ili poštu, a to su sve značajne stvari, jer postoji neko ko nikada takve stvari nije radio”, ukazuje Manojlović Kostenjak.

Mladi traže - fleksibilnost i brže napredovanje u karijeri

Manojlović Kostenjak kaže da, iako je svaka generacija mladih drugačija u odnosu na prethodnu, sadašnja Gen Z uspela je da u poslednjih godinu dana “demantuje glasine o tome da su lenji, nezainteresovani i da mnogo traže”.

Prethodne generacije, do "milenijalaca", bile su učene da “ćute i trpe”, dok su pripadnici generacija Z hrabri jer traže “ono što im pripada i što zaslužuju”, dodaje.

HR konsultatkinja objašnjava za portal N1 da poslodavci danas traže od zaposlenih “fleksibilnost” kao bitnu sposobnost, ali i da kandidati, posebno mlade generacije, to zahtevaju takođe.

“Same generacije, posebno mlađe generacije, traže fleksibilnost na različite načine. Jedna je, na primer, mogućnost rada na daljinu. Kovid nam je dokazao da je to moguće, zašto to ne bi i radili? To štedi vreme, mnogima olakšava da mogu da rade i nešto drugo, da ne provedu dva ili tri sata u prevozu”, objašnjava sagovornica portala N1.

Ona dodaje i kako mladi od poslodavca zahtevaju i mogućnost za bržim napredovanjem.

“Mladi danas brže uče, imaju mogućnost da se brže razviju. Samim tim očekuju i neka brža unapređenja. Nekada davno nisi mogao da očekuješ da ćeš dobiti unapređenje za deset godina, a postaneš direktor tek za 20 godina iskustva. Danas znamo koliko se sve brzo menja, ne možeš da čekaš 20 godina, za to vreme si možda mogao i tri puta da promeniš i profesiju, znanja, a samim tim i funkciju”, objašnjava sagovornica N1.

Da li je plata primarna?

Manojlović Kostenjak kaže kako se teorija da “biznis postoji radi profita vlasnika” danas dovodi u pitanje, te da su upravo mladi to osvestili i ispred profita postavili pitanje “svrhe”...

“...Šta je razlog zbog koga ja neki posao radim? Vi danas imate češće promišljanje zaposlenih “u kakvom ću okruženju da radim” i da li se taj sistem vrednosno poklapa sa mojim vrednosnim sistemom”, objašnjava HR konsultantkinja.

Plata i dalje ostaje važan faktor, ali smatra da mladima plata nikada nije bila primarna, već da su pitanja o tome kako poslodavac radi, šta radi i kakve posledice to ima na okolinu za njih važnije.

“Sva istraživanja pokazuju da plata bitan faktor do jedne visine. Kada se do te visine stigne, onda postane važno nešto drugo poput toga kakvo je okruženje u kome radim, kako me ceni to okruženje, koje su moje prilike da se razvijam i napredujem, i kako ja doprinosim tom okruženju”, kaže za portal N1 Manojlović Kostenjak.

Gde mladi traže posao?

“Dogodilo mi se sa jednim praktikantom, kada smo razmišljali gde bismo stavili oglas kako bi ga videlo što više kandidata, kada sam ga pitala kako on traži posao, odgovorio mi je “ja ga ne tražim, čekam da mi se sam pojavi”. Onda sam shvatila da je u pravu. Mladi ljudi su odrasli na tehnologijama i navikli su da su bombardovani informacijama”, objašnjava Manojlović Kostenjak.

Kaže da poslodavci danas moraju “mladima da iskaču pred očima”, jer oni neće pretraživati desetine sajtova sa ponudama za posao.

“Nije stvar kako ćeš ti da dođeš do posla, već kako će taj posao i poslodavac da se približi tebi”, objašnjava HR konsultantkinja.

Ipak, ona napominje da neke stvari ostaju tradicionalno iste poput toga da mladi u malim društvima već imaju “želje” gde bi radili. Kako objašnjava, to su kompanije o kojima su već slušali, pratili njihove uspehe ili već bili na praksi.

“Do njih dolaze uz pomoć Linkedin-a ili pisanjem na mejl, raspitivanjem kod nekog ko već radi u toj kompaniji, ili uz pomoć profesora na fakultetima koji bi ih preporučivali kompanijama”, kaže sagovornica portala N1.

Manojlović Kostenjak ističe i kako je kategorija "siguran posao" izgubila značenje.

“Mislim da ne postoji siguran posao, kao takav i da je jedino ono što će vas dovesti do posla i do kvalitetnog posla jeste konstantan rad na sebi i sticanje znanja i veština”, zaključuje HR konsultankinja Milena Manojlović Kostenjak.