"Ovo je jedan klasičan komercijalni projekat sa ograničenom vrednošću i ograničenim mogućnostima uticaja na celokupnu ekonomiju. Jasno je da je politički momenat u pitanju i žao mi je što jedan ovakav objekat rušimo za takve potrebe. Očigledno je politička sila prevladala u ovom momentu", rekao je Radak.

Na pitanje šta Srbija dobija, a šta gubi u ovom projektu na osnovu ugovora koji je potpisan, on kaže:

"Ono što mi na prvu loptu deluje vrlo problematično jeste i sam udeo koji Srbija ima a to je čak i manje nego što imamo u Beogradu na vodi. Dakle, ulazimo u neki projekat od kojeg ćemo realno imati malu finansijsku korist. Ta dividenda sigurno neće biti velika kao što nije ni u Beogradu na vodi. A dajete jednu vrlo vrednu lokaciju i, s druge strane, rušite jedno zaista vredno kulturno dobro".

Dodaje da je problematično i to što ovim ugovorom suspendujemo neke zakone, odnosno mogućnost promene nekih zakona.

Pogotovo što, kako kaže, investitor traži da se ne dira regulativa koja se tiče davanja u zakup zemljišta.

"Vidi se da im je to vrlo bitno - da se ne dira regulativa koja će im omogućiti da konvertuju taj zakup u pravo svojine", rekao je Radak.

Takođe, kako dodaje, ugovorom se propisuje koliko vremena treba za izdavanje građevinske dozvole i koliko treba da se izmeni regulacioni plan.

"Dakle, imamo i taj problematični deo oko prava, ali i treći deo koji je prilično problematičan - što se za neke stvari država Srbija i faktički ne pita previše", kaže urednik Forbesa.

Prema njegovim rečima, ugovor može da se prenese na povezanu firmu, a da Srbija ne mora na to da daje saglasnost.

Može i da se u zajedničkom preduzeću menja direktor, a opet Srbija tu ne daje saglasnost, navodi.

Paralele sa Beogradom na vodi

Upitan da li sve podseća na ugovor koji je urađen sa Beogradom na vodi, gde takođe ne možemo da pričamo o velikoj dobiti države, kaže:

"Pa da, to je moment gde se pravi zajedničko preduzeće, u kom je strani partner većinski vlasnik i taj strani partner finansira projekat na način da on ili unapred prodaje stanove, pa od toga finansira gradnju ili on daje kredite zajedničkom preduzeću i može da se zaduži kod banaka. Ali opet, vidimo u nekim odredbama da je pri vraćanju tih obaveza - prioritet vratiti pre svega strateškom partneru, pa tek onda bankama. Dakle, tu se on nekako štiti i vidimo da je to jedan prilično sličan model".

Između ostalog, u ugovoru koji je potpisan prošle godine, navodi se i da država garantuje da nema nikakve istrage, pravnih postupka - a činjenica je da postoji postupak. Čak je i prvi čovek Republičkog zavoda za zaštitu spomenika priznao da je falsifikovao papir koji se tiče Generalštaba. Pitali smo Radaka da li je to onda potencijalni problem ili će država i to nekako rešiti?

"S obzirom da ta odredba postoji, s obzirom da se leks specijalisom koji je donet skida zaštita, deluje da njih sada više ne tangira taj proces. Može se podneti zahtev Ustavnom sudu da oceni ustavnost. Ali nije mi jasno kako će to biti u praksi, pogotovo deo gde se kaže da će Srbija osigurati da neće biti i u budućnosti takvih stvari, tužbi, potraživanja... Ne znam kako će Srbija to da osvari, kako je to moguće, ako neka treća strana ima potraživanje. Dakle, to je za sad nejasno i ostaje da vidimo kako će to da učini - da li je to neka gola sila, neko preskakanje procedura ili Srbija zna, odnosno vlast zna nešto što mi ne znamo", kaže.

"Jasno je da je politički momenat u pitanju"

Na pitanje šta je onda tu potencijalna dobit Srbije i da li je to pre svega bliskost sa porodicom Tramp, kaže:

"Apsolutno ne vidim drugi razlog da se ulazi u ovaj projekat osim tog političkog momenta, odnosno da umilostivimo, da tako kažem, Sjedinjene Američke Države i predsednika. Jer ovde nema neke prave ekonomske logike".

Dodaje i da je ovo "jedan klasičan komercijalni projekat sa ograničenom vrednošću i ograničenim mogućnostima uticaja na celokupnu ekonomiju".

"Dakle, ovde je jasno politički moment u pitanju i žao mi je što jedan ovakav objekat rušimo za takve potrebe", kaže Radak i dodaje da je politička sila ta koja je prevladala u ovom momentu.

A kada gledamo ovaj politički trenutak, da li onda do maja sledeće godine praktično Srbija mora investitoru da ustupi to zemljište mimo svih tereta, znači i da ga očisti i ono što se nalazi ispod zemlje, pitali smo Radaka?

On ističe da misli da te odredbe stoje da bi zaštitile investitora.

"Ali ne verujem da je ovde ikome cilj da raskine ugovor. Ne verujem ni da ovo može da se raščisti do maja. Dakle, to je nemoguće jer morate da izvadite i sve podzemne objekte, a to je ogroman posao. Ove pravne stvari možda i mogu da se donesu - regulacioni plan, da se skine zaštita na osnovu leks specijalisa, ali građevinski mislim da to ne može da se izvede", dodaje.

On navodi da ne veruje u raskid ugovora, ali da veruje samo da će rok biti pomeren i da postoji mogućnost izmene ugovora - aneksima.

Radak ne vidi razlog da projekat ne bude realizovan, osim da bude sprečen na neki drugi način, protestima, ili možda promenom vlasti.

Smatra i da se strateški investitor pribojava političkih promena u zemlji koje bi mogle da utiču na ugovor.