Pregled pet najčitanijih Forbes tekstova ove nedelje:

1. ISTRAŽUJEMO Ima li Vlada pravo da u ostavci odlučuje o sudbini NIS-a

Poslednje vesti pred ostavku Miloša Vučevića o rešenju za NIS bile su da se razgovara i sa SAD i sa Rusijom i da će se tražiti odlaganje primene sankcija. Dubravka Đedović Handanović, resorna ministarka rudarstva i energetike najavila je takvu mogućnost, odnosno prolongiranje roka koji je američka administracija ostavila. Taj rok je 25. februar i do tada bi ruski kapital u NIS-u trebalo da bude nula.

Drugim rečima, udeli Gasproma i Gaspromnjefta, ukupno 56 odsto akcija, trebalo bi da pripadnu nekom drugom, uključujući i državu Srbiju.

U međuvremenu, Srbija je, mada to nije još uvek formalizovano, ostala bez Vlade. Forbes Srbija istraživao je može li Vlada u tehničkom mandatu da donese odluku od daljoj sudbini NIS-a.

Vlada je, kažu tako propisi, još uvek u punom mandatu. I tako će biti sve dok Skupština Srbije na prvoj narednoj sednici ne konstatuje, odnosno ne primi k znanju neopozivu ostavku premijera Miloša Vučevića. Sa druge strane, ne postoji zakonski rok do kada ona to mora da učini. Ustav i Zakon o vladi propisuju da od trenutka kada Skupština konstatuje ostavku teče zakonski rok od 30 dana u kojem predsednik Srbije mora da predloži novog mandatara.

Milan Jovanović, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu kaže za Forbes Srbija da iako nema propisanog roka, da to ne trebalo da traje neprimereno dugo.

„Stvar je procene predsednika Narodne skupštine kada će sazvati sednicu na kojoj bi se konstatovala ostavka predesednika Vlade. Tek time bi se stvorio osnov za pokretanje procesa konsultacija za predlaganje novog mandatara. Iako nije jasno određen ne bi politički bilo celishodno da taj rok bude neprimereno dug. Mišljenja sam da prilike nalažu da to bude što pre. To mora biti znatno kraće od 30 dana koliko je od dana konstatovanja ostavke ostavljeno Ustavom predsedniku da predloži novog mandara“, smatra Jovanović.

Sa druge strane, Vesna Rakić Vodinelić, nekadašnja profesorka Pravnog fakulteta u Beogradu kaže da je ne bi iznenadilo da vlast sada svesno odlaže sazivanje sednice Skupštine na kojoj bi se konstatovala ostavka premijera.

2. Srbija dostavila dosije sa finansijskim detaljima o Expo izložbi, ali i to je proglasila tajnim dokumentom

Generalna skupština Međunarodnog biroa za izložbe usvojila je krajem novembra Dosije o priznavanju Srbije kao domaćina specijalizovanog EXPO-a. Dosije je zapravo dokument koji sadrži detalje o programu i sadržaju izložbe. Između ostalog, ima i poglavlje posvećeno finansiranju. Iz preduzeća Expo 2027 navode da informacije u Dosijeu imaju stratešku i komercijalnu vrednost samo dok nisu opšte dostupne – zbog čega se smatraju poslovnom tajnom.

Iz Međunarodnog biroa za izložbe za Forbes Srbija navode da ne objavljuju javno ceo sadržaj Dosijea o priznanju. Ali da organizator manifestacije može odlučiti da podeli, u potpunosti ili delimično, sadržaj tog dokumenta sa zainteresovanim stranama.

Dosije za priznavanje je ključni element u organizaciji izložbe. A njegovim odobravanjem Generalna skupština BIE potvrđuje status Srbije kao organizatora.

„Dokument obuhvata detalje o programu i sadržaju izložbe, kao i komercijalizaciju, infrastrukturne projekte, strukturu paviljona zemalja učesnica, volonterske programe, bezbednosne protokole, strategije nasleđa i održivog razvoja“, naveli su iz preduzeća Expo 2027 u odgovoru Forbes Srbija.

Kako Dosije za priznanje predstavlja plan organizacije i realizacije izložbe, on uključuje poverljive informacije poput bezbednosnih protokola, planova projekcije razvoja, komercijalnih strategija, planova infrastrukture i logistike, pregovora sa međunarodnim partnerima, strategija za upravljanje ljudskim resursima, kao i marketing i komunikacionih strategija.

„Ove informacije imaju stratešku i komercijalnu vrednost samo dok nisu opšte dostupne, zbog čega se smatraju poslovnom tajnom u skladu sa Zakonom o zaštiti poslovne tajne. Ovo je u skladu sa uobičajenom praksom Međunarodnog biroa za izložbe i zemalja domaćina prethodnih izložbi organizovanih pod njegovim okriljem“.

Konačna rešenja i relevantni propisi koji proisteknu iz Dosijea biće objavljeni u skladu sa zakonskim okvirom Srbije, zaključuju iz Expo 2027.

To je preduzeće Expo 2027 navelo u odgovoru na pitanja Forbes Srbija šta sve sadrži Dosije, da li su podaci koji se nalaze u njemu javno dostupni. Kao i na molbu da nam se dostavi dokument. Na dodatno pitanje o projektovanoj visini ulaganja Srbije u ovaj projekat nismo dobili odgovor.

3. EKSKLUZIVNO Kako se Vesić branio pred tužiocem: Pad nadstrešnice bi se dogodio i sa upotrebnom dozvolom

Bivši ministar građevinarstva Goran Vesić saslušan je pred novosadskim višim javnim tužiocem Slobodanom Josimovićem 22. novembra prošle godine. Tom prilikom rekao je da je do pada nadstrešnice, po njegovom mišljenju, došlo zbog propusta struke i neadekvatnog održavanja. I da sve što se dogodilo nema veze sa upotrebnom dozvolom.

U iskazu u koji je Forbes Srbija imao uvid, rekao je da se ne smatra odgovornim zbog toga niti je mogao da utiče na to, kao i da „stanica nije puštena u rad jer je on došao na otvaranje“.

On je negirao da je vestibil (glavni hol) stanice pušten u rad na osnovu njegovog naloga. Niti je bilo kojim aktom ili činom on učestvovao u donošenju odluke da se vestibil pusti u rad. Tvrdio je i da to nije bilo u nadležnosti Ministarstva odnosno ministra i da nijednim propisom nije predviđeno da ministar o tome donosi odluku.

Iz iskaza se može videti da je pomenuo da je marta 2022. u rad pušten prvi deo stanice odnosno peroni i koloseci i deo stanice koji su putnici koristili do puštanja u rad vestibila. I tada je organizovana svečanost.

„Tada nije bilo upotrebne dozvole, niti druge druge dokumentacije koja se pominje u naredbi o sprovođenju istrage u vezi puštanja u rad vestibila Krila B, takođe nije bilo ni prijave radova u tom momentu, te samim tim nije bilo nikakve razlike situacije iz 2022. i 2024. godine u pogledu dokumentacije“, stoji u iskazu.

U iskazu se vidi i da je opisivan postupak internog prijema i primopredaje krila B u junu i julu 2024. godine (sa kineskog konzorcijuma kao izvođača radova na Infrastrukturu železnice Srbije kao investitora). Vesić je rekao da je za dopis, u kojem je navedeno da će nakon internog prijema putnicima biti omogućeno korišćenje vestibila B, saznao tek posle pada nadstrešnice.

Bivši ministar je opisujući detaljnije proces internog prijema rekao da se u međusobnoj komunikaciji oko primopredaje nigde ne pominje njegovo ministarstvo, a da je sa dopisima bila upoznata njegova pomoćnica Anita Dimoski jer je uvek bila stavljana kao primalac mejlova jer je bila predstavnik ministarstva kao finansijera radova.

Završavajući opis događaja oko primopredaje, naveo je da je primopredaja izvršena 4. jula 2024. i da je od tog dana bilo omogućeno korišćenje vestibila.

„Napomenuo je da je tek od tog časa, dakle dana 04.07.2024. godine, završena interna primopredaja vestibila krila B od strane investitora koji je prema Zakonu o železnici upravljač te stanice, te da su narednog dana odnosno od 05.07.2024. godine Infrastruktura železnice Srbije i Srbija Voz rasporedili svoje zaposlene odnosno da je počela prodaja karata u vestibilu krila B, počelo čišćenje, i izdavanje poslovnog prostora“, navedeno je u iskazu.

Vesić je tvrdio da je na tom svečanom skupu objavljeno da se otvara vestibil za korišćenje od strane putnika, da su istog dana putnici već koristili vestibil, „što znači da čin koji se dogodio 05.07.2024. nije prouzrokovao nikakvu posledicu, jer su sve pravne radnje ranije završene i tog čina ne bi bilo da se to prethodno nije dogodilo, te da nije tačno da je on otvorio i pustio u rad vestibil“.

4. Optužnica za pad nadstrešnice: Za šta je tužilac okrivio 13 osoba

Bivši ministar građevinarstva Goran Vesić znao je da građevinski radovi na železničkoj stanici u Novom Sadu nisu završeni, da nisu prijavljeni radovi na vreme i izvršen tehnički pregled objekta, kao i da nije izdata upotrebna dozvola pre početka njenog korišćenja.

O otvaranju stanice za putnike 5. jula 2024. kojem je i sam prisustvovao, pa i o daljem radu stanice sve do 1. novembra i pada nadstrešnice nije obavestio Republičku građevinsku inspekciju koja bi sprovođenjem nadzora utvrdila ove propuste i zabranila korišćenje stanice. Time je, protivno Zakonu o bezbednosti u železničkom saobraćaju, izazvao opasnost za život i telo putnika sve do 1. novembra kada je nadstrešnica pala.

Sve ovo Vesiću na teret stavlja Više javno tužilaštvo u Novom Sadu u optužnici koju je podiglo protiv 13 lica zbog nesreće u kojoj je stradalo 15 osoba, a dve su teško povređene. Isto obrazloženje tužilac je dao i za Vesićevu bivšu pomoćnicu Anitu Dimoski, pokazuje optužnica u koju je Forbes Srbija imao uvid.

Tako je bivšoj direktorki preduzeća Infrastruktura železnice Srbije Jeleni Tanasković, tužilac na teret stavlja da je spornog 5. jula 2024. omogućila puštanje u rad glavnog hola (vestibila) stanice u Novom Sadu.

To je uradila iako nisu bili prijavljeni radovi, a građevinski radovi na staničnoj zgradi su i dalje bili u toku.

Njen prethodnik na mestu direktora IŽS Neboša Šurlan  tereti se da tokom svog mandata nije izdavao naloge za vršenje redovnih i vanrednih pregleda objekta stanične zgrade.

Takođe, tužilac smatra da Šurlan nije postupio po merama čije je sprovođenje po pitanju bezbednosti još 2020. naložila Direkcija za železnice.

Isto nije uradio ni nakon rešenja Direkcije iz 2021. godine.

Tužilac će pokušati da dokaže da je time propušteno da se utvrdi da je na stanici došlo do korozije na spoju zatege i krovnog nosača što je prouzrokovalo propadanje kablova u zategama i smanjenju njihove nosivosti.

U optužnici se ističe da je 40% žica u zategama bilo van funkcije, što je uz neuklanjanje nearmiranog betona i dodavanjem novog sloja uzrokovalo lom veze između nadstrešnice i zgrade, kao i potpunog otkazivanja zatega.

Na optužnici se našao i projektant instituta CIP Slobodan Naumović. On je radio na projektu konstrukcije, rekonstrukcije i adaptacije stanične zgrade.

Za Naumovića tužilac smatra da u postupku izrade idejnog projekta nije prethodno ocenio primerenost objekta stanične zgrade za rekonstrukciju.

Odnosno, nije utvrdio obim i vrstu potrebnih prethodnih istraživanja koja bi bila podloga za izradu projekta. Takođe, smatra tužilac, nije utvrdio tehnička svojstva postojeće konstrukcije niti je dokumentacija sadržala prikaz stanja koje je utvrđeno na osnovu arhivskog projekta ili na osnovu snimka postojećeg stanja zgrade. Dodaje se da nije pregledao objekat na način kojim bi se uočio nedostatak u delu konstrukcije i potreba za detaljnijim pregledom i nužnim intervencijama.

Opširnije o optužnicima za ostala lica u tekstu Forbesa Srbija.

5. Porodice žrtava nesreće u Novom Sadu pridružiće se krivičnom gonjenju odgovornih

Porodice žrtava nesreće u Novom Sadu zainteresovane su da se pridruže krivičnom gonjenju lica koja su odgovorna za smrt njihovih najbližih. To se vidi iz svedočenja pred tužiocem koja su priložena u sklopu optužnice u koju je Forbes Srbija imao uvid.

Takođe, svi oni zainteresovani su i za postavljanje imovinskopravnog zahteva odnosno odštetu za tragediju koju su doživeli. Većina se nije izjašnjavala o iznosu i tom prilikom rekli su da će se o visini tražene odštete izjasniti u kasnijoj fazi postupka.

U optužnici se ne navodi za sve članove porodica kada su svedočili pred tužiocem. Ali, za one za koje to jeste navedeno, vidi se da su tužiocu dali izjavu početkom ili sredinom decembra.

Pred tužiocem su se našli roditelji žrtava, deca ili njihovi supružnici.

Niko od njih, pokazuju svedočenja, nije imao neposredna saznanja o nesreći jer nisu bili prisutni.

U padu nadstrešnice, na licu mesta stradalo je 14 osoba dok je jedna kasnije preminula u bolnici. Zbog velike težine objekta koji se obrušio, zadobili su brojne i teške povrede. Još dve osobe se nalaze na lečenju sa teškim povredama opasnim po život. Vida Petrović Škero, članica Anketne komisije koja je najavila da će analizirati objavljenu dokumentaciju i pokušati da ukaže na nepravilnosti i odgovornost za ovu tragediju, rekla je na prvoj konferenciji za novinare da će se baviti i pitanjem odštete.

„Ova grupa u kojoj ću raditi je grupa za građansku pravnu odgovornost koja se bavi odgovornostima za naknadu štete, vrstama šteta, koje su posledice rušenja nadstrešnice. One koje se nadoknađuju iz budžeta Republike Srbije“, rekla je Petrović Škero.

Ona je ocenila da je potrebno obezbediti sistematski način kako da se obeštete žrtve. Tu postoje, kako je rekla, tri grupe pravnih pitanja. Jedna od njih je naknada štete porodicama.