Prinudni otkup: Luka Beograd sve vrednija, akcije sve bednije

Takav je makar slučaj sa prinudnim otkupom od malih akcionara kojima je vlasnik Luke Beograd, grčka kompanija Metiko investment (Metico) ponudila 60 dinara po akciji, što je mnogo manje od realne vrednosti. Ova grčka firma kupila je Luku Beograd 2021. godine od preduzeća "Worldfin" Milana Beka za 40 miliona evra.

U pitanju je 6,5 odsto akcija koju poseduje 850 akcionara. Oni smatraju da je ponuda za prinudni otkup nedopustivo niska.

Oni za N1 kažu da je Luka Beograd izglašavanjem Zakona, umesto prava korišćenja zemljišta kao luke, sada ima vlasništvo nad 220 hektara zemlje u centru Beograda čija vrednost se procenuje na najmanje dve milijarde eva.
Mali akcionari ukazuju da je vrednost Luke Beograd dramatično porasla, a samim tim i vrednost akcija koje su i ranije vredele nekoliko puta više od ponuđene sumu u prinudnom otkupu.

Oni ukazuju da je odluka o prinudnom otkupu po ceni od 60 dinara doneta na brzinu u trenutku kada je na sajtu Vlade Srbije već stajao predlog Zakona o planiranju i izgradnji i bilo je izvesno da će se usvojiti. U pitanju je ista cena sa kojom se spekulisalo početkom godine, u vreme kada je cena akcije na berzi iznosila 800 dinara.

Ovim otkupom 850 ljudi prestaju da budu mali akcionari Luke, od čega njih oko 150 pokrenulo vanparnični postupak radi utvrđivanja prave vrednosti cena akcija na šta imaju pravo po Zakonu o privrednim društvima. Osim njih 15 akcionara pokreće i parnicu pred Privrednim sudom, sa namerom da dokažu da im je postupanjem većinskog vlasnika, pričinjena šteta.

Na sajtu Luke Beograd u odeljku Obaveštenje akcionarima, postoje samo dve objave. Obe su iz marta ove godine. Poslednja se odnosi na vanrednu sednicu Skupštine akcionara po kojoj je 21. marta doneta odluka o prinudnom otkupu akcija.

Sve sam izgubio, a verovao sam u državu, sistem i pravdu

Kako N1 saznaje nedavno je dobijena prvostepena presudu Privrednog suda, kojom je odbijen zahtev malih akcionara, jer je sudija smatrao “da nije dokazano da je većinski vlasnik imao nameru da ih ošteti. Zbog toga uložena je žalba I kako najavljuju ići će do Strazbura (Sud za ljudska prava) kako bi zaštitile svoje interese.

"Ceo svoj radni vek, 40 godina sam radio u Luci. Nisam hteo da prodam akcije verujući u potencijal Luke i njenu ogromnu vrednost. Platio sam dokapitalizaciju, nekoliko hiljada evra svog novca, verujući u državu, sistem i pravdu. Na kraju, sve sam izgubio. Za oko 2.000 akcija dobio sam 1.000 evra, tri puta manje nego što sam platio za trećinu ovih akcija. Država nas je očigledno pustila niz vodu i napravila dil sa tajkunom, koji ni nas 850 ljudi ili 6,3 odsto nije mogao da ispoštuje, već nam je u kombinaciji sa državom, oteo to malo imovine koju smo imali", kaže za N1 mali akcionar S. G.

Punomoćnica dela malih akcionara advokatica Tamara Femić ističe kao neuobičajeno da je sutkinja u ovom postupku protiv Luke Beograd odbila sve dokazne predloge.

"Uopšte nije dozvolila da se raspravlja i ponude dokazi o tome da su mali akcionari oštećeni, da bi zatim vrlo obrazložila presudu time što se tužbeni zahtev “zasniva na pretpostavkama da će neki zakonski propis određene sadržine biti donet".

Femić kaže za N1 da nije pomoglo ni to što je u danima dok je presuda pisana, usvojen zakon kojim se pravo korišćenje pretvara u pravo svojine bez naknade i enormno uvećava imovina Luke Beograd.

"Istovremeno mali akcionari bivaju spontano i sasvim "slučajno" neposredno pre toga lišeni svojih akcija. U svakom slučaju na ovu presudu je uložena žalba pa se nadamo da će drugostepeni sud istu ozbiljno razmotriti u kontekstu opštepoznatih činjenica i pozitivnopravnih propisa", kaže advokatica Tamara Femić.

Nefer dogovor

Da je došlo do nefer dogovora doskorašnjeg predstavnika malih akcionara sa menadžmentom Luke sumnja Dejan Gavrilović ispred udruženja sada već bivših malih akcionara Luke Beograd. On kaže za N1 da je male akcionare predstavljao Milan Karanović, predsednik udruženja. Kako navodi, on mu je od početka priče oko prinudnog otkupa, ponudio da bude u grupi dela malih akcionara, koji bi osnovali DOO firmu

"Ona bi navodno ušla u neku vrstu partnerstva ili vlasništva Luke Beograd, srazmerno broju akcija u posedu, a kojima je Milan Beko obećao da će njihova sudbina pratiti sudbinu vlasnika. On kaže da je već jednom dobijeno takvo obećanje, a da predlog nije imao nikakvu logiku niti sredstvo obezbeđenja, nisam o tome dalje hteo ni da razgovaram. Dao sam predlog da napravimo protest malih akcionara ispred Luke, ali je gospodin Karanović odbio da potpiše prijavu iako je predsednik našeg udruženja. Od tada, on se više ne pojavljuje u komunikaciji sa malim akcionarima, sada već bivšim, što ukazuje na sumnju da je nekakav dogovor postignut".

Privatizacija, dokapitalizacija - priča koja traje 18 godina

Privatizacija Luke Beograd se desila 2005. godine, kada je malim akcionarima pripalo oko 59 odsto akcija. Nakon što je većina prihvatila ponudu firme Milana Beka, po kojoj je cena jedna akcija plaćana po 800 din što je iznosilo oko devet evra, broj akcija u posedu malih akcionara je spao na ukupno 6,3 odsto.

Tadašnji Zakon o privrednim društvima, imao je odredbu po kojoj većinski vlasnik, ako ima više od 95 odsto akcija, može prinudno da otkupi preostalih manje od pet odsto. Tokom 2008. godine mali akcionari su prihvatili ponudu za dokapitalizaciju Luke i kupili novi paket akcija, koje su plaćane po 500 dinara odnosno oko šest evra.

Ove akcije prodavane su narednih godina i po ceni od koja je išla do 80 evra po akciji.

Promena Zakona i smanjenje cenzusa

Zatim je promenjen Zakon o privrednim društvima, a cenzus za prinudni otkup akcija, sa obaveznih 95 samnjen je na 90 odsto. Time je većinskim vlasnicima omogućeno da dođu u poziciju da preostalih oko 6,5 odsto akcija otkupi prinudno od malih akcionara. Ipak, to se do sada nije dešavalo, a kako N1 saznaje na skupštinama Luke, većinski vlasnik je poručivao da to pravo neće koristiti i da će mali akcionari deliti sudbinu većinskog vlasnika, o čemu postoje i zapisnici.

Novi vlasnici iz Grčke, Beko i dalje direktor

Luka Beograd je od 30. decembra 2021. godine u većinskom vlasništvu kompanije Metiko investment (Metico), koja prethodno nije imala akcije Luke, a do njih stigla zahvaljujući prenosu akcija po osnovu sudskog poravnjanja.

Luku Beograd je kupila kompanija Vorldfin (Worldfin) u vlasništvu Milana Beka. Za taj posao, novac je pozjamljen od Hipo alpe adrija banke. Dolaskom finansijske krize 2008. godine Vorldfin više nije bio u stanju da servisira obaveze prema banci. Ujedno i sama banka je napustila srpsko tržište.

Kompanija Metiko je otkupila potraživanje Hipo banke. Kako u Luci Beograd nezvanično rečeno za portal N1 radilo se o sumi od 80 miliona evra sa kamatama. Vorldfin je prema dostupnim podacima kupio Luku i pratećih 220 hektara za 40 miliona evra.

Poravnanjem je Metiko postao vlasnik, 93,76 odsto akcija odnosno zajedno sa malim akcionarima svih 100 odsto.

Iako je vlasnik promenjen u Luci su ostali na radnim mestima svi direktori uključijući i nekadašnjeg vlasnika Milana Beka.

Zastupnik kompanije Metiko je Goran Mrđa, nekadašnji je izvršni direktor Agencije za privatizaciju. On je bio i jedan od optuženih na suđenju povodom prodaje Luke Beograd. Njega su teretili da je zloupotrebio službeni položaj i odborio prodaju Luke Beograd kompaniji Vorldfin po manjoj ceni od tržišne od čega bi imali korist Milan Beko i Miroslav Mišković. Osim njega, na optuženičkoj klupi se između ostalih našao i nekadašnji ministar privrede Predrag Bubalo. Svi optuženi su oslobođeni optužbe.

Prema podacima iz Agencije za privredne registre, pravi vlasnik kompanije Metiko je Oradea Monoprosopi Ike iz Grčke. Ova kompanija se bavi prometom nekretnina.