Privreda evrozone porasla više nego što se očekivalo u drugom tromesečju 2026 - izdržala energetski šok zbog rata na Bliskom istoku

Prema podacima statističke agencije Evropske unije Evrostat, ekonomija 21 zemlje evrozone porasla je 0,4 odsto u periodu od aprila do juna.

Rezultat je bolji od prognoza analitičara, koji su očekivali rast od 0,2 odsto prema proceni Blumberga i 0,1 odsto prema prognozi finansijske platforme FaktSet.

Evrostat je istovremeno revidirao podatke za prvo tromesečje 2026. godine, kada je sada procenjen nulti rast, nakon ranije objavljenog pada od 0,2 odsto. Time je izbegnut rizik od tehničke recesije, koja se definiše kao dva uzastopna tromesečja pada privredne aktivnosti.

Analitičari ocenjuju da podaci pokazuju da se evropska privreda bolje nego očekivano nosi sa posledicama rata između SAD i Irana koji je počeo početkom godine.

„Kontinuirani stabilni rast ekonomije evrozone pokazuje da domaćinstva i kompanije nisu značajno smanjile potrošnju zbog rata u Iranu“, izjavio je glavni evropski ekonomista konsultantske kuće Kapital ekonomiks Endrju Kenigam.

Najveći doprinos rastu evrozone dala je Irska, čija je privreda u drugom tromesečju porasla 3,9 odsto, nakon pada od sedam odsto u prva tri meseca godine. AFP navodi da su velika kolebanja irskog bruto domaćeg proizvoda uglavnom posledica računovodstvenih operacija multinacionalnih kompanija koje tu imaju evropska sedišta zbog povoljnog poreskog sistema.

Rast je zabeležen i u najvećim evropskim ekonomijama, Nemačkoj, Francuskoj i Italiji. Nemačka privreda, najveća u Evropi, usporila je rast na 0,2 odsto u drugom tromesečju, nakon 0,4 odsto u prvom.

Evropska centralna banka je prošlog meseca smanjila prognozu rasta evrozone za ovu godinu sa 0,9 na 0,8 odsto.