Privredni rast usporen, inflacija povišena - šta još piše u izveštaju Svetske banke za Srbiju za 2026. godinu

Očekivani privredni rast Srbije u 2026. godini biće 2,7 odsto, objavila je Svetska banka u Redovnom ekonomskom izveštaju za Zapadni Balkan.

Rast je usporen, odražavajući niže privatne investicije i negativan doprinos neto izvoza, navela je Svetska banka. Kada je reč o rizicima, oni su pojačani u kontekstu konflikta na Bliskom istoku, što utiče na eksternu tražnju, uvozne cene energenata i očekivanja investitora.

Privredni rast će se, kako se očekuje, oporaviti i u narednim godinama kretati oko tri do četiri odsto.

"Privredni rast Srbije malo će porasti u 2026. na 2,7 odsto, nakon što je izgubljen zamah u 2025. zbog niza domaćih i eksternih događaja. Ostavka premijera i sporo formiranje vlade, politički protesti, sankcije protiv Rusije u naftnom sektoru i još jedna loša poljoprivredna sezona dovele su do sporijeg rasta od očekivanog u 2025", ocenila je Svetska banka.

Ova dešavanja takođe su, kako se navodi - doprinela padu neto priliva stranih direktnih investicija za oko 50 odsto u evrima.

"Privatna potrošnja je ostala otporna, zbog rasta zarada i potrošačkih zajmova. Stopa nezaposlenosti se stabilizovala na oko 8,7 odsto, ali uz stopu nezaposlenosti među mladima od preko 23 odsto, zbog nesklada između veština i potreba, kao i ograničene ponude radnih mesta za osobe koje tek stupaju na tržište rada", navodi se u izveštaju.

Nikola Pontara, direktor kancelarije Svetske banke u Srbiji ocenio je da je napredak Srbije na polju makroekonomije nesporan.

"Ali, potpuni prelazak na tržišnu privredu zahteva strukturne reforme - ne samo radi ubrzanja rasta i približavanja Srbije zemljama sličnih karakteristika u EU, već i za stvaranje inovativne, inkluzivne i globalno konkurentne ekonomije, koja obezbeđuje prosperitet svojim građanima. Ove reforme podižu kvalitet institucija i daju bolji poslovni ambijent, što se može videti u zemljama koje su izbegle zamku srednjeg dohotka", naveo je Pontara.

Privreda Srbije bi, na srednji rok, trebalo da raste po stopi od tri do četiri odsto.

"Negativni rizici odnose se na državna preduzeća koja se suočavaju sa problemima, nedostatak napretka u primeni sledeće faze strukturnih reformi, kao i na pojačanu globalnu i domaću neizvesnost. Inflacija će, očekuje se, ostati povišena tokom 2026. delom zbog očekivanog efekta konflikta na Bliskom istoku na cene energenata, ali će na srednji rok ostati u okviru ciljanog raspona. Fiskalna politika u 2026. trebalo bi da uglavnom bude pod kontrolom, ukoliko se pokaže da su mere za ublažavanje energetske krize privremene ili budu neutralisane merama na strani potrošnje", navela je Svetska banka.

Rizici na srenji rok

Svetska banka očekuje da će srpska ekonomija rasti oko 3-4 procenta na srednji rok, prvenstveno vođena potrošnjom i, donekle, investicijama.

"Međutim, postoje rizici. To uključuje kontinuirane probleme u državnim preduzećima, nedostatak napretka u sledećoj fazi strukturnih reformi, globalnu i domaću neizvesnost i nedavni sukob na Bliskom istoku", navodi se u izveštaju svetske banke.

Očekuje se da će inflacija ostati povišena u 2026. godini, delimično zbog očekivanog uticaja sukoba na Bliskom istoku na cene energije, ali se predviđa da će ostati unutar ciljanog raspona. Fiskalni rezultati u 2026. godini trebalo bi da ostanu uglavnom pod kontrolom, pod uslovom da se mere podrške energetskoj krizi pokažu privremenim ili da budu nadoknađene merama na strani rashoda.

Ekonomski rast, ako se održi, nastaviće da izvlači više građana Srbije iz siromaštva.

"Međutim, preostali siromašni su koncentrisani među penzionerima, dugoročno nezaposlenima ili onima koji su potpuno van radne snage. Stoga će ciljana socijalna pomoć, usluge nege za osobe sa invaliditetom i starije, podrška u traženju posla i programi obuke postati neophodni za dalje smanjenje siromaštva", navodi Svetska banka.