Profesor FEFA fakulteta: Banke koje posluju u Srbiji u ovom trenutku sigurne

On je za Betu rekao da prelivanje krize iz švajcarske banke Kredi Svis i Banke Silicijumske doline (Silicon Valley Bank - SVB) ne moža da zaljulja banke u Srbiji, ali da pad poverenja u banke može da izazove krizu.
"Ključno je da Narodna banka Srbije izadje sa kredibilnim stavom da je bankarski sektor dovoljno kapitalizovan, likvidan i da ne postoji razlog za nepoverenje i povlačenje novca, što bi bilo opasno po banke", rekao je Nedeljković.

SVB je prošle nedelje preko noći postala nelikvidna zbog niza loših investicionih odluka i straha klijenata koji su u panici dizali štednju, dok je Kredi Svis zabeležila pad vrednosti akcija za četvrtinu. SVB banka je 16. po veličini i kreditirala je startape, a Kredi Svis je duga po snazi banka u Švajcarskoj.

Nedeljković je rekao da je takvo stanje u ovom trenutku, ali da treba pratiti situaciju. Danas se, kako je rekao, stabilizuju cene akcija banaka- akcije Kredi Svis vratile su se 21 odsto, cene akcija Unikredit, Inteze i drugih evropskih banaka su u plusu nakon jučerašnjih gubitaka, što znači da se tenzije na finansijskom tržištu smiruju.

"Pitanje je šta će se dogoditi u narednih šest meseci do godinu dana, ukoliko dodje do pogoršanja kod onih evropskih banka koje posluju u Srbiji. To će usloviti, ne direktan efekat na banke na domaćem tržištu jer su regulisane srpskim zakonodavstvom, ali mogu postojati potencijalni pritisci na njihove izvore finansiranja kao 2011. i 2012. godine godine", rekao je Nedeljković.

Kriza u bankama može biti izazvana, po njegovim rečima, disbalansom aktive i pasive u bilansima banaka i strahom, kao i "psihologijom klijenata".

Izvori finansijskih sredstava banka su, kako je objasnio, depoziti na koje su banke davale kamate jedan-dva odsto, a ako neko želi u uslovima visoke inflacije da zaradi više ulaganjem u, na primer nekretnine, može da povuče novac iz banke.

Da bi, kako je rekao Nedeljković, izmirile zahteve za povlačenjem novca banke moraju da obezbede novac iz tekuće likvidnosti, a ako nemaju dovoljno moraju da prodaju deo aktive, odnosno obveznice i po nižoj ceni od one po kojoj su ih kupili, čime se stvara "nerealizovani gubitak".

SVB je ušla u problem, kako je rekao, jer su se pojavili zahtevi klijanata za isplatama, a banka je imala dve opcije ili da obezbedi dodatni novac, kojim će isplatiti deponente ili će prodati obveznice, što će im doneti negativan finansijski rezultat.

Nesrećna okolnost po SVB, po njegovim rečima, je što je objavila saopštenje da joj je potrebno pet milijardi dolara gotovine što je "upalilo lampice" kod deponenata koji su smatrali da nešto nije u redu i onda nastupa strah i podizanje novca.

"Švajcarska centralna banka je, da bi popravila likvidnost Kredi Svis banke intervenisala pozajmicom do 50 milijardi franaka jer je druga najveća banka. Ta banka je u specifičnoj situaciji jer je imala problema poslednjih dve-tri godine sa skandalima oko pranja novca, gubicima na portfoliju i bila je najslabija karika medju bankama u Evropi i zato je kada se stvorila kriza nepoverenja medju investtorima i bila prva na udaru", rekao je Nedeljković.

Dodao je da kada se stvori "negativan sentiment" na tržištu, klijenti zbog panike ili špekulacije mogu izazvati krizu.

Kako je ocenio, vrsta špekulacije je i ako je, na primer, neko juče kupio akcije Kredi Svis banke danas je napravio ogroman novac jer se vrednost akcija koja je juče pala, zbog intervencije Američkih federalnih rezervi (FED), vratila 20 odsto, pa ako je juče uložio 100 mliona evra u kupovinu akcija, danas je zaradio 20 miliona.

"Neobično je i do sada nikad nije praktikovano to što rade FED i Centralna banka Švajcarske. FED je sa Federalnom korporacijom za osiguranje depozita predstavio hitne mere koje garantuju depozite banke SVB i kripto-zajmodavca Signature Bank, što do sada nije važilo", rekao je Nedeljković.

Dodao je da će FED odobravati da banka može dobiti neograničeno finansiranje, keš uz kolateral državnih obveznica koje će se vrednovati po nominalnoj vrednosti, što je ogromna pogodnost za banke koje u svom portfoliju imaju obveznice čija je cena pala.

Interesantno je, kako je rekao, kako će to delovati na inflaciju i napore da se ona suzbije. Na taj način se, prema njegovim rečima ubacuje ogromna količina novca u sistem, a istovremeno se zateže kamatna stopa da bi se suzbila inflacija.

"I Švajcarska centralna banka malo ide u raskorak sa onim što je trenutno cilj monetarne politike, a videćemo i da li će i koliko, u borbi protiv inflacije, povećavati kamatu Evropska centralna banka", rekao je Nedeljković.