Profesor Arsić: Srpske cene sustižu evropske, neke već premašuju - razvijenost kaska za EU prosekom

"Kada gledamo prosek svih cena u Srbiji one su prošle godine bile na 68 posto od cena u Evropskoj uniji, a dok je Srbija u razvijenosti bila na 44 odsto od proseka EU. To znači da se visina cena približava brže evropskim nego naša razvijenost i ove godine će cene, najverovatnije, dostići visinu od 70 odsto od evropskog proseka. Kada gledamo prethodne tri godine, najbrže su rasle cene hrane i dostigle su visinu od 96 odsto od cena u Evropi, dok su cene nekih grupa prozvoda kao što su mleko, mlečni proizvodi, ulje, jaja iznad evropskih cena", objasnio je u emisiji Dan uživo profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić.
On je dodao i da cene u Srbiji poslednjih godinu dana rastu sporije nego 2021. i 2022. godine, kao i da najveći deo stanovništva troši najveći deo plate na hranu.

Komentarišući rast plata u javnom sektoru, Arsić je naveo da rastu plate i u privatnom, ali da se to dešava i u drugim državama regiona.

"Plate rastu i u javnom i privatnom sektoru ali i u regionu, recimo isto je u Bugarskoj i Rumuniji. Međutim, kod njih su cene niže nego u drugim državama EU. Njihove cene su na 60 odsto od EU cena, dok je Srbija na 68 odsto. Kod nas su više cene i to je posledica vođenja politike fiksnog kursa. To znači da u tom slučaju moramo i sve druge politike prilagoditi tome, inače će nam cene sustići evropske, i to ne samo cene hrane već i svih drugih proizvoda", objasnio je profesor.

Arsić je istakao i da inflacija u Srbiji više nije rezultat poremećaja na međunarodnom tržištu.

"U Evropi je došlo do usporenog opadanja inflacije, ali u Evropi je došlo i do usporavanja rasta plata što treba da se desi i u Srbiji kako ne bi došlo do spirale rasta plata i cena, a to smo često imali u staroj Jugoslaviji. Sada je dobro što imamo vlasnike preduzeća koji koče rast plata, pa se to teže može desiti. Međutim, inflacija u Srbiji je sada domaće prirode. Jedan od razloga je i visok stepen državne tražnje. Tu tražnju moramo je zakočiti kako bi zakočili i inflaciju", navodi profesor Arsić.

"U obrazovanje se mora ulagati"

"U prosvetu se ulaže tri odsto od ukupnog iznosa budžeta, dok je to izdvajanje u drugim državama pet odsto i zbog toga se mi nalazimo na samom dnu kada je reč o ulaganju u obrazovanje. Treba da se napravi plan, poveća iznos za ulaganje u prosvetu u odnosu na BDP i da u tom sektoru rast plata bude brži u odnosu na prosek, kako bi plate u prosveti bile iznad proseka. I kada se to bude desilo njihove plate će biti niže od proseka u privredi, ali moraju da dobiju tolike plate jer je obrazovanje važno", rekao je Arsić.
On je istakao da se osim kroz povećanje plata u prosveti moraju povećati i materijalna ulaganja, da prosveta treba da postane prioritet, a ne da bude na kraju svega.

"Sada su u budžetu značajno podignuta povećanja za investicije, vojsku, populacionu politiku, poljoprivredu i moguće ja da sada nema prostora u budžetu za povećanje plata u prosvetu za više od 12 odsto, jer država želi da ne ugrozi funkcionisanje i svoj kreditni rejting", naveo je profesor.

Komentarišući zaduživanje Srbije za milijardu i po evra po nepovoljnim uslovima, profesor kaže da je to bilo neočekivano jer su sada kamatne stope u opadanju i taj trend se očekuju i u buduće.

"Tako da, nije višak na računu budžeta od šest milijardi evra nastao kao prozvod suficita, već rezultat uzimanja kredita i to zaduživanja koje nije jeftino", zaključio je profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić.