Profesor Stakić o "Najboljoj ceni": Skeptičan sam zbog dužine trajanja akcije, samo dva meseca

Kako objašnjava Stakić, kada imamo ciklus smanjivanja inflacije, "onda su ti poslednji koraci najteži".

"Najveći doprinos inflaciji je sektor usluga. Kad pogledate koji je to međugodišnji rast, recimo u ugostiteljstvu, čak i dvocifren. Dobra situacija je da nemamo hronične uzročnike inflacije sa troškovne strane koje smo imali, mislim na hranu i na energente, to je dobra vest, ali imamo neke druge kontributore, kao što je sektor usluga", kaže on.

Na pitanje da li se radi o "greedflation", Stakić odgovara "može da bude".

"Jer je to u biti čoveka kao bića koje učestvuje na ekonomskom tržištu, ali evo pogledajte koliko košta izdavanje stanova, kad pogledate turističke aranžmane iza nas je vrlo uspešna letnja sezona. Zajedno sa faktorima sa sektora nekretnina, značajno doprinose ta 4,3 procenta ukupno međugodišnje inflacije koju imamo", kaže.

Usluge, dodaje on, u najrazvijenijim zemljama, ali i zemljama u razvoju su najveći činilac koji stvara BDP.

"Vidimo da postoji potrošnja, da postoji jedna rezistentnost građana, da ne možemo da kažemo da se lako odriču određenih usluga, ali možda za te usluge i mehanizme, primera radi i gotovinske kredite", kaže.
Govoreći o obimu kredita, kaže da "vidimo da su nominalno u porastu, vidimo da rastu mnogo brže nego stopa inflacije".

"Deo građana je spreman da uzme kredit kako se ne bi lišio možda nekih zadovoljstava ili možda čak i nužnih potreba", kaže on.

Osvrnuo se i na akciju "Najbolja cena".

"Videćemo rezultate, malo sam skeptičan po tom pitanju samo zbog dužine trajanja akcije, jer je to samo dva meseca. Obično te akcije bi trebalo da traju duže, recimo minimum šest meseci, moramo da vidimo i kako će trgovački lanci da se ponašaju, da li će "preliti" to na druge proizvode. Ako bi želeli da iskoriste sve, građani bi trebalo da porade i na kondiciji, da idu u nekoliko različitih i da istraže", kaže Stakić.

Prema njegovim rečima, "gotovinski i stambeni krediti su maltene izjednačeni".

"Dve najznačajnije kategorije koje bi trebalo da targetiraju građane. Što se tiče kreditnih kartica i u najrazvijenijim zemljama imate prosečnu stopu negde oko 15 do 20 procenata, tu će se videti najveći efekat, razlika onog što je bilo do sada i što bi trebalo da bude nakon usvajanja zakona", ističe on.

Kako dodaje, "jako je nezahvalno reći da li treba uzeti kredit sada ili kasnije".

"Jer to zavisi od svakog dužnika ponaosob", kaže.

Nivo duga je, smatra on, na prihvatljivom nivou.

"Tendencija u poslednje vreme koja nije pozitivna da se država sve više zadužuje pod komercijalnim uslovima kod komercijalnih banaka, kao što bismo se vi ili ja zadužili. Te kamatne stope su zaista visoke, a ona može da se zaduži po nižim stopama. Verovatno zato što postoji neko obrazloženje i fiskalnog saveta, da je takva vrsta sredstava bila interventnog tipa, verovatno se onda odlučilo na tu vrstu uzajmljivanja", kaže on.