Profesorka Ekonomskog fakulteta: Podržavam paket pomoći, neko od toga živi

Ona dodaje da taj paket pomoć podseća na onaj od prošle godine, kada je država isplatila po 100 evra svakom punoletnom građaninu.

"Vlada sada planira da da i tri puta po pola minimalca. Ja sam tu pomoć podržavala i prošle godine, ali sam pisala i o tome kako bi ta pomoć mogla da se preusmeri prema onima kojima je najpotrebnija. Kada se vidi koliko ljudi se prijavilo, a skoro svi su uzeli taj novac, vidi se da građani nisu imali ništa protiv", kaže profesorka Žarković Rakić.

Ona kaže da iznos jeste manji, ali da znači nekom ko ima minimalnu zaradu.

"Neko ima samo 1000 dinara dnevno i manje kada plati sve račune, neko može da živi sa tih 30 evra, tako da to podržavam i sada", rekla je profesorka i dodala da su zaposleni u javnom sektoru povlašćeni, jer je najavljeno da neće biti otpuštanja.
Žarković Rakić je komentarisala i pitanje socijalnih karata.

"Ne znam da li bi nam socijalne karte pomogle, jer je nema svaki građanin. U Crnoj Gori, recimo, socijalni karton ima osoba koja je otišla do institucije i rekla "meni je pomoć potrebna". I onda država "vuče" sve podatke. Mi imamo 250.000 koji koriste novčanu socijalnu pomoć, 300.000 dece koja koriste dečiji dodatak. Postojanje socijalnih kartona olakšava posao, jer država onda ima sve podatke", kaže profesorka.

Na pitanje gde država pronalazi novac, ona kaže da on uglavnom dolazi iz zaduživanja.

"Tokom 2020. kad je bila najveća pomoć države, novac je došao iz zaduživanja, mada je postojao i mali suficit, ali najveći deo je iz zaduživanja, to je izvor sredstava. Globalno se menja stav prema ovakvoj politici pa MMF ohrabruje države da se dodatno zadužuju jer je novac sad "jeftin" i da ne razmišljaju o javnom dugu, jer ljudi gube poslove, u teškoj su situaciji. Sada je potrebno pomoći ljudima. Dosta je drugačije u odnosu na krizu iz 2008. godine", navodi profesorka.

Ona komentariše i podatak Zavoda za statistiku, da je zaposlenost porasla za 1,9 odsto, dok je istovremeno Krušik rekao da je situacija teška.

"To je formalna zaposlenost, ti podaci dolaze iz registra socijalnog osiguranja. Ali anketa o radnoj snazi je pokazala da raste neformalna zaposlenost. Država je dala pomoć privredi da bi se smanjio pad zaposlenosti. Država stalno izlazi sa novim paketima pomoći, a uslov je da se radnici ne otpuštaju", objasnila je Žarković Rakić.