Proizvođači pića drugi najveći izvoznik u prehrambenoj industriji: Otrežnjena Srbija

Piše: Marija Dukić

Prema podacima Privredne komore Srbije (PKS), prošle godine se proizvodnjom pića u našoj zemlji bavilo 747 privrednih društava i 867 preduzetnika, što znači da njihov broj porastao za po 2,5 odsto u odnosu na 2023. Njihova proizvodnja je rasla brže, po stopi od 9,7 procenata, piše magazin Biznis i finansije u ediciji Biznis top 2024/2025.

Proizvođači pića su 2024. zapošljavali 8.717 radnika, dakle dva odsto više nego godinu pre, sa udelom od 0,4 odsto u ukupnoj zaposlenosti. Dok je prosečna neto plata u Srbiji bila 98.143 dinara, ona je u sektoru proizvodnje pića bila veća i iznosila je 101.701 dinara.

Pomenuta delatnost je imala drugi najveći rast izvoza u prehrambenoj industriji, koji je iznosio 9,5 odsto, te je u spoljnoj trgovini ostvarila suficit od 277 miliona evra.

Međutim, lista „Sto naj“ privrednih društava u 2024. godini, koju je objavila Agencija za privredne registre (APR), pokazuje da se samo jedan proizvođač pića našao među sto preduzeća sa najvećim prihodima. To je Coca-Cola HBC, koja je prošle godine ostvarila prihode od 49,7 milijardi dinara.

Coca-Cola se našla i među preduzećima sa najvećim neto dobitkom, sa zaradom od 5,1 milijardi dinara. Na listi su i Heineken Srbija sa dobitkom od 2,5 milijardi i prihodima od 15,3 milijardi dinara, zatim Rauch Serbia sa dobitkom od 1,5 milijardi i prihodima od 9,5 milijardi dinara, te Knjaz Miloš sa dobitkom od 1,3 i prihodima od 19,4 milijardi dinara.

Rast poslovanja i u 2025.

Proizvodnja pića je rasla i u prvih pet meseci ove godine, i to za 2,6 odsto. U maju 2025. zalihe gotovih proizvoda u tom sektoru povećane su za 13,8 odsto u odnosu na isti period lane, navodi PKS.

Za prvih šest meseci 2025. Srbija je izvezla pića u vrednosti od 341 milion dolara, što je za 26 miliona više nego u istom periodu prošle godine, dok je uvoz iznosio 134,7 miliona dolara, za razliku od prošlogodišnjih 141,2 miliona. Od januara do maja 2025. pića su u izvozu primarnih i prehrambenih proizvoda biljnog porekla imala udeo od 10,5 odsto.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), ovaj sektor je na kraju drugog kvartala 2025. zapošljavao preko 160 radnika više u odnosu na isti period lane, dok su zarade ostale iznad republičkog proseka i bile su veće za 5,9 procenata.

Proizvodnja i potrošnja vode raste

Kako za B&F kaže Nevenka Stojmenović, direktorka Udruženja industrije prirodno mineralnih i izvorskih voda, u 2022. na tržište je plasirano 806 miliona litara flaširane vode, naredne godine 860 miliona litara a u 2024. ukupni plasman je bio 960 miliona litara.

Najveći deo tih količina na tržište su plasirale kompanije Knjaz Miloš, CocaCola HBC, BB Minaqua, Planinka, Mg Mivela, Heba, Palanački kiseljak, Bivoda i Mioni. One su domaće tržište snabdele sa 770 miliona litara flaširane vode, a inostrano sa 135 miliona. Ostali proizvođači plasirali su na tržište 55 miliona litara.

U 2024. prosečna potrošnja flaširane vode po stanovniku u Srbiji porasla je za 11 odsto u odnosu na 2023. i dostigla 124 litra, što je bilo u skladu sa evropskim trendovima. Najviše se prodavala negazirana prirodno mineralna voda u PET ambalaži, koja je imala tržišni udeo od 58,5 odsto. Na drugom mestu je gazirana mineralna voda sa učešćem od 35 odsto, a ostale vode prodavale su se u manjim količinama, najviše u prodavnicama.

Bezalkoholna pića beleže manji izvoz

Mineralne i izvorske vode, inače, spadaju u statističku kategoriju bezalkoholnih pića, zajedno sa sokovima, raznim osvežavajućim napicima, tonicima, kolama, energetskim i sportskim pićima, kao i aromatizovanim vodama.

Kako kažu u PKS, izvoz cele ove kategorije je u 2024. količinski premašio četiri miliona hektolitara, ali je vrednost izvoza od 293,2 miliona evra bila manja za 2% u odnosu na 2023. Od toga je oko 1,35 miliona hektolitara činila flaširana voda a ostatak druga pića. Istovremeno je uvoz bezalkoholnih pića porastao količinski za 27,3 procenta na više od 1,4 miliona hektolitara, odnosno na 108,7 miliona evra.

U prvih šest meseci 2025. izvoz je količinski porastao za 9,3 odsto odnosno vrednosno za 8,2 odsto, a uvoz je smanjen za 16,4 odsto i 17,9 odsto, respektivno.

Za razliku od inostranih tržišta, domaće se ne može pohvaliti rastom tražnje za bezalkoholnim pićima. Prema istraživanju specijalizovanog portala Instore, rađenom od aprila 2024. do marta 2025. godine, prodaja sokova na srpskom tržištu je količinski pala za 0,5 odsto, dok je njena vrednost porasla za 5,5 odsto. Međutim, postoji jedan sektor koji uvek posluje dobro - prodaja energetskih pića je količinski porasla za 20 odsto a vrednosno za 20,2 procenta, dakle potpuno isto kao i prošle godine.

Pad broja vinograda, rast proizvodnje vina

Od 2012. do 2023. godine Srbija je sa 22,2 hiljade hektara pod vinogradima spala na 18,2 hiljade hektara, a broj domaćinstava koja gaje grožđe smanjio se za skoro 28.000. Taj trend je nastavljen i ove godine, kada su se vinogradi prostirali na samo 17.437 hektara.

Prema izveštaju Ministarstva poljoprivrede za 2024. godinu, proizvodnja grožđa je takođe u padu. Lane je u Srbiji proizvedeno 129,7 hiljada tona grožđa, što je 1,3% manje u odnosu na 2023. i oko 16 odsto manje u odnosu na petogodišnji prosek.

Međutim, registrovana proizvodnja vina u industriji je porasla na 227 hiljada hektolitara, odnosno za 5,6 odsto, ali je bila manja za 6,8 odsto od petogodišnjeg proseka.

U 2024. vino su na tržište plasirala 496 proizvođača, od čega su 55 odsto bili preduzetnici a 45 odsto pravna lica. Svi oni zajedno proizveli su 23,1 milion litara vina, što je bilo za 15,1 odsto više nego u prethodnoj sezoni.

Ovi podaci mogu se objasniti dugogodišnjom praksom uvoza grožđa, koja je nastavljena i prošle godine, kada su srpski vinari proizveli 15 miliona litara vina od domaćeg grožđa a 8,1 miliona litara od uvoznog, pretežno iz Severne Makedonije.

Osim grožđa, Srbija je 2024. uvezla aromatizovanog vina za dva odsto više nego godinu pre, dok je izvoz bio manji za 8,9%, pa je spoljnotrgovinski deficit iznosio 26,8 miliona evra.

Što se tiče 2025. očekuje se da će ona biti nešto bolja za vinogradare, a samim tim i za vinare. Kako predviđa RZS, proizvodnja grožđa će u 2025. biti za 8,5 odsto veća od prošlogodišnje, dakle rod će dostići 140.718 tona. Međutim prinosi su nam i dalje niski, već godinama se kreću od 6,9 do 8,1 tona po hektaru, dok je u EU prinos stonog grožđa između 20 i 25 tona po hektaru, a vinskog između 8 i 15 tona.

Manja tražnja za pivom

Prema podacima Udruženja pivara Srbije, 2023. godina je za pivsku industriju bila rekordna po proizvodnji, koja je iznosila 5.581 miliona hektolitara. Tri najveće kompanije, Heineken, Carlsberg i Apatinska pivara, činile su 96 odsto tržišta piva.

Iste godine prosečna potrošnja piva po glavi stanovnika dostigla je 65,2 litra godišnje, što je bilo u rangu evropskog proseka. Izvoz piva je povećan za preko osam odsto, na 1,62 miliona hektolitara, dok je uvoz opao za skoro 33 procenta, na 334.689 hektolitara.

Za 2024. godinu još uvek nisu objavljeni celokupni podaci, ali PKS saopštava da je izvoz piva od slada bio nešto slabiji nego u 2023. Naime, prošle godine smo izvezli 160.200 tona piva od slada što je približno 1,59 miliona hektolitara, u vrednosti od 94,6 miliona evra.

Prema izveštajima RZS-a od januara do maja 2025. iz Srbije je izvezeno tek 43,7 hiljada tona piva, odnosno oko 432,7 hiljada hektolitara, vrednosti od 27,3 miliona evra.

Međutim, najveći deo domaćeg piva ne završava u izvozu, već se oko 80 odsto plasira na srpsko tržište. Ali, prema istraživanju portala Instore, tražnja za pivom pada i u Srbiji. Rezultati pokazuju da je od maja 2024. do aprila 2025. prodaja piva na domaćem tržištu vrednosno rasla za 5,3 odsto, ali je količinski pala za 0,8 odsto.