Projekat Jadar: Ministarka tvrdi - istorijska šansa, aktivisti najavljuju tužbu

"Ovde se ništa ne rešava, ali ćemo možda biti malo pametniji u traženju rešenja", rekao je Kostić.
Predsednik Odbora za životnu sredinu SANU Vladimir Stevanović naglasio je da, bez obzira što se deklarativno najavljuje da će sve u projektu "Jadar" biti ekološki bezbedno, ostaje čitav niz pitanja koja sve dovode u sumnju, jer je projekat od početka bio netransparentan, a navodi o rezervama litijuma u Srbiji preuveličani.

On je ukazao da na jednu stranu treba staviti koliko koštaju šume, zemljište, koje može da se uništi "za tren", na primer prenamenom u građevinsko zemljište, zatim zagađenje voda, a na drugu stranu profit i videti šta Srbija dobija a šta gubi.

Direktorka Rio Sava eksplorejšn Vesna Prodanović navela je da bi postrojenje "Jadar" trebalo da počne da radi 2027. godine i istakla da je jadarit jedinstven mineral koji sadrži litijum koji je ključan za Evropu i svet.

Ona je izrazila nadu da će projekat "Jadar" uticati na privlačenje novih i povezanih investicija.

Ukazala je da je Rio Tinto došao u Srbiju zbog bora 2001. godine i da pronalazak litijuma nije bio neočekivan, ali da tada nije bio metal od posebnog komercijalnog interesa, već da je to postao posle 2010. godine

Ona je istakla da će rudnik biti podzemni, a ne površinski kop kako se često navodi, tvrdeći da neće biti kiselog otpada, da proces prerade ne generiše opadna isparenja, kao i da je u rudi sadržaj toksičnih metala nizak, a da će projekat poštovati važeću zakonsku regulativu.

Prodanović je navela da, kada je reč o rudniku, ne treba govoriti kao da je 1921. godina, već 2021.

Aktivisti najavljuju tužbu protiv države

Koordinator Koalicije za održivo rudarstvo Zvezdan Kalmar rekao je danas da će taj ekološki pokret sa članicama tužiti državu Srbiju zbog nezakonitog donošenja Plana posebne namene zbog realizacije projekta kompanije Rio Tinto "Jadar" i otvaranja rudnika litijuma kod Loznice.

On je nakon protesta tog ekološkog pokreta ispred Srpske akademije nauka i umetnosti rekao agenciji Beta da je taj plan donet bez neophodne dokumentacije.

"Državna administracija je donela Plan posebne namene 2020. godine, godinu i po dana pre nego što su overene rudne rezerve, što je preduslov za donošenje tog dokumenta", rekao je Kalmar.

Dodao je da je drugi preduslov bio izrada studije opravdanosti koja je počela da se radi tek nakon usvajanja Plana posebne namene, što je, prema njegovim rečima, protivzakonito.

Zbog toga se, kaže, još ne zna koja će se tehnologija koristiti za proizvodnju litijuma iz rude jadarit, kao ni koliko će se proizvesti sumporne kiseline i drugih opasnih materija, iskoristiti vode i gde će biti odlagalište.

Istakao je da još nije poznato ni koliko će se dugo koristiti rudnik.

Kalmar je rekao da će za litijumske baterije za električne automobile morati da se poveća proizvodnja električne energije iz uglja pa je predvidjeno i povećanje potrošnje tog fosilnog goriva sa 39 miliona tona na 48 miliona tona.

"Sve to govori o štetnosti projekta 'Jadar' i otvaranja rudnika litijuma", rekao je Kalmar i istakao da je država požurila da donese Plan posebne namene kako bi investitor započeo eksproprijaciju zemljišta od stanovnika tog područja.

Mihajlović: Istorijska šansa, Ćuta: Takvi se u kuću ne primaju

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović izjavila je na skupu "Projekat 'Jadar' - Šta je poznato" da tehnologija koja se koristi u rudnicima mora da ogovara principima zaštite životne sredine.

Ona je istakla da je ležište jadarita u Srbiji značajno sa aspekta količine litijuma, koja je jadna od najvećih u Evopi, a da bi se iskopavanjem litijuma Srbija pozicionirala kao nalazište resursa od kojeg zavisi razvoj, a zbog litijumskih baterija i električnih automobila.

Ona je ocenila da je litijum "metal budućnosti" i "kritična sirovina bez koje je budućnost nevidljiva", te da Srbija može zauzeti važno tehnološko mesto.

"Ili ćemo iskoristiti istorijsku šansu u proizvodnji proizvoda od najtraženijeg metala ili ćemo biti nemi posmatrači", rekla je Mihajlović.

U delu predviđenom za pitanja ministarki Mihajlović, predstavnik Udruženja Odbranimo reke Stare planine Aleksandar Jovanović Ćuta pitao je zašto se razgovara sa Rio Tintom kada je ta kompanija proterana iz Portugala i poručio da se takvi u kuću ne primaju.

Prodanović je kasnije reagovala negirajući da je Rio Tinto proteran iz Portugala.

Pribaviće odgovore

Direktorki Rio Sava eksplorejšn postavljena su i pitanja o arsenu, koji je veoma toksičan i o tome koja količina voda je potrebna i odakle će je dovesti za ispiranje sumporne kiseline, a Prodanović je obećala da će odgovore na ta pitanja pribaviti do kraja dana.

Dekan Šumarskog fakulteta Ratko Ristić upozorio je da je Jadar veoma plavno područje i naglasio da je pitanje kako će se garantovati da štetne materije sa deponija ne uđu u Jadar i dođu do Beograda.

On je naglasio kako je nemoguće garantovati da će negativni uticaji biti lokalnog karaktera.

Ristić je ukazao da je projektom posebno ugrožen biodiverzitet jer se na tom području nalaze strogo zaštićene biljke i životinje, naglašavajući da se na u okolini nalaze i kulturna dobra poput manastira Tronoša i Tršića koji su i deo turističke destinacije, ali da od toga neće biti ništa ako se pokrene projekat.

On je naveo i da postoji akcioni plan o preseljnju lokalnog stanovništva.

Ristić je ocenio da se danas čula "ružičasta prezentacija" Rio Tinta i pozitivnim primerima, navodeći da je on od kolega iz sveta dobio primere rada Rio Tinta, da je iseljavano stanovništvo, da je došlo do zagađenja vode i vazduha i do masovnih infekcija gornjih disajnih puteva, da se deponuju toksični materijali, prave jalovišta koja su stalni izvori zagađenja.

"Što se mene tiče - otisak Rio Tinta u svetu je neprihvatljiv", rekao je Ristić, a Prodanović ga je pozvala da ne iznosi informacije sa interneta, već da govori o činjenicama.

Skup "Projekat 'Jadar' - Šta je poznato" koji je organizovala SANU traje dva dana.