Pumpanje minimalca iz netransparentnog budžeta dok peščara gori za nove investitore

MMF posle godinu i po konačno obelodanio analizu fiskalne transparentnosti: Ovo su „rak rane“ srpskih finansija

Fiskalna statistika koju objavljuje Ministarstvo finansija uglavnom se ne revidira… Vlada ne objavljuje ukupan obim svojih prava, obaveza i drugih izloženosti po osnovu ugovora o javno-privatnim partnerstvima… Javna preduzeća predstavljaju značajan izvor fiskalnih rizika i podložna su različitim kvazifiskalnim aktivnostima…

Ne postoji redovno izveštavanje tokom budžetske godine o korišćenju tekuće budžetske rezerve. Jedine informacije o budžetskim rezervama mogu se pronaći u završnom računu budžeta. Takođe, postoje klasifikovana sredstva koja se koriste u vezi sa državnom tajnom i koja nisu objavljena u završnom računu…

Ovo su, između ostalog, neki od nalaza i kritika fiskalne transparetnosti koju je obelodanio MMF. Ova analiza, rađena na zahtev srpskog Ministarstva finansija, obavljena je tokom januara i februara 2025, ali na njene rezultate čekalo se više od godinu i po dana.

Na nadstrešnici izvođeni radovi i pre početka rekonstrukcije stanice u Novom Sadu

Na nadstrešnici železničke stanice u Novom Sadu izvođeni su radovi i pre početka projekta rekonstrukcije. To pokazuju fotografije do kojih je došao Forbes Srbija. Međutim, šta je sve rađeno po svemu sudeći će moći da se nasluti samo po fotografijama jer učesnici ovog posla o njemu ćute.

Ipak, možda i važnije pitanje od samih radova je i to da li se između ovog posla i kasnijih radova mogu povući paralele. Ako je tada rađena sanacija oštećenih mermernih ploča, šta je rađeno kasnije? Suštinski ista vrsta radova, odnosno nadstrešnica je, prema dostupnoj dokumentaciji, sanirana, zamenjeni su dotrajali delovi, ona je vizuelno ulepšana, izliven je novi sloj za pad, zamenjene su pločice sa donje strane i dodata je konstrukcija od metala i stakla preko otvora u konstrukciji.

Što otvara i dodatno pitanje. Ako je za kasniju sanaciju nadstrešnice bila potrebna provera stabilnosti, da li je i za ovu. Odnosno da li je za ove radove bila potrebna projektna dokumentacija i odobrenje (u CEOP-u za ovaj period nismo našli trag o tome).

Da li se sprema lex individualis za Deliblatsku peščaru: Ishitreni amandman može da prati još lošiji nastavak

Iznenadnim manevrom skupštinskog odbora, samo pet dana pre glasanja o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i zgradnji, unet je amandman koji omogućava izgradnju šumskog zemljišta oštećenog u požaru. Zakon je usvojen na dan kada je objavljeno da je požar u Deliblatskoj peščari stavljen pod kontrolu. Po zvaničnim podacima požar koji je trajao duže od mesec dana je devastirao 3.500 hektara najveće peščare u Evropi. Površina gotovo savršena za elektranu snage 2-4.000 MW. Poređenja radi, naš najveći vetro park proizvodi tek oko 160 MW. Prava poslastica za investitore, koji bez rizika ulaze u posao u kome investiciju, tj. kredit, otplaćuju za 7-10 godina. Isplatu povlašćene cene za energiju im garantuje država, a plaćaju je građani Srbije, kroz uvećane račune za električnu energiju.

Tokom požara je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović demantovala priče u javnosti da se na području pod požarom planira gradnja solarnih i vetro elektrana. Ako je ministarka iznela tačne informacije, zbog čega je onda amandman koji to dozvoljava tako ishitreno podnet i usvojen? Zbog čega je unet u tekst Predloga zakona tek nakon što se požar u Deliblatskoj peščari razbuktao?

Kako se kreće minimalac u EU i Srbiji: U Luksemburgu vredi skoro kao dve naše prosečne plate

Minimalna plata u Srbiji, kako je nedavno dogovoreno, dogodine će iznositi 405 dinara po satu. To znači u proseku oko 70.000 dinara mesečno. Trenutno iznosi oko 65.000, odnosno 550 evra. Srpska minimalna zarada, što i ne čudi mnogo, manja je nego u većini zemljama EU. Zahvaljujući istraživanju Eurofonda, vidimo da je, u konkurenciji 22 države članice, najveći minimlac u Luksemburgu, a najmanji u Bugarskoj.

Evropska unija je 2022. godine usvojila Direktivu o adekvatnim minimalnim platama. Ona je zajednički okvir za utvrđivanje minimalaca. Države članice su bile obavezne da je primene i uključe u nacionalne propise do 15. novembra 2024. godine. Kako se u navodi u istraživanju Eurofonda, većina je to učinila do kraja 2024. godine.

Danska je 2023. godine podnela tužbu za potpuno ili delimično poništenje direktive pred Sudom pravde Evropske unije. Presuda, iz novembra 2025. godine, potvrdila je validnost najznačajnijih odredbi Direktive o minimalnoj zaradi.

Brojne države članice su 2025. prvi put sprovele nove procedure u skladu sa novim propisima. To, primećuju u istraživanju, nije dovelo do većih promena.

Kad Kinez udari na Nemca preko leđa srpskog poreskog obveznika: Koliko subvencija smo dali za proizvodnju auto-delova

Srbija je u poslednjih 10 godina opredelila oko 650 miliona evra za subvencije firmama koje se bave proizvodnjom različitih komponenti za automobile, pokazuju javno dostupni podaci o ugovorima. Najveći broj pojedinačnih ugovora o podsticajima zaključen je sa firmama poreklom iz Nemačke. Slede firme iz Kine (uključujući Hongkong i Tajvan) iz koje u poslednjih nekoliko godina u Srbiju dolazi primetan broj kompanija koje investiraju u pogone za proizvodnju različitih delova potrebnih za auto-industriju.

Od 292 ugovora o dodeli podsticaja koje je država zaključila od 2016, 74 podsticaja, odnosno ugovora, odnose se na projekte firmi koje se bave proizvodnjom za auto industriju. Od automobilske elektornike, kablova, delova za sedišta, guma, turbo punjača, ukrasnih komponenti.

Na pitanja u vezi razloga za dodelu podsticaja u tom sektoru, iz Razvojne agencije Srbije, Vladine agencije koja se bavi podrškom ulaganjima, navode da su podsticaji za ulaganje postali standard sektora proizvodnje auto-delova.