Rad na crno se podrazumeva: U kakvom su statusu dostavljači u Srbiji?

Shutterstock

Dostavljači kao najpoznatiji primer, ali i mnogo drugi građani angažovani za rad preko onlajn platformi i aplikacija po pravilu rade na crno. Posrednici bez odgovora na pitanja portala N1, dok inspekcija za rad poziva građane da prijave kršenje zakona i prava.

„Kakvi dopirnosi, kakvi ugovori, pa nemamo ni običan ugovor o delu, a kamoli o radu. Ništa, aposlutno ništa. Dođeš kod preduzetnika, kao zaposliš se. Daju ti opremu koju platiš od 10-15 hiljada i tako reklamiraš kompaniju kojoj donosiš zaradu, a sa kojom nemaš ugovor“, kaže jedan od nekoliko dostavljača iz Beograda koji su za portal N1 potvrdili da rade bez ugovora.

Oni kažu da novac dobijaju dva puta mesečno, a da agenciji odnosno posredniku između njih i platforme plaćaju određenu sumu novca koju kolokvijalno nazivaju „reket“.

„Ne znam ni kako se zove firma. Znam samo ime čoveka i broj telefona. U Penzijsko-invalidskom (PIO) fondu nema uplata. Stvar je jasna“, kaže vozač koga ćemo nazvati Darko.

Posrednici su po pravilu agencije ili društva sa ograničenom odgovornošću. U oglasima se često nalaze samo kontakt telefoni bez navođenja imena firmi.

Pokušaji da se stupi u kontakt sa posrednicima kako bismo od njih saznali kakvu vrstu ugovora sklapaju sa dostavljačima i na koliki vremenski period, kao i kakve ugovore potpisuju sa aplikacijama nisu dali rezultate, pošto nijedna od kontaktiranih firmi nije odgovorila na ova pitanja.

Fiktivni ugovori

Prema slovu Zakona, posrednička firma je u obavezi je da platformama dostavi kopiju ugovora koji je potpisan, nakon čega radnici dobijaju pristup aplikaciji. Tanja Jakobi iz Centra za javne politike je u izjavi za Danas istakla da ono što se u većini slučajeva dogodi, a predstavlja ogroman problem, jeste to da posredničke firme nakon desetak dana raskinu te ugovore na određeno vreme ili ugovore o privremeno-povremenim poslovima koje radnici potpisuju. Kako je navela, radnicima „ostaje mogućnost da imaju pristup platformi, ali to posle niko ne kontroliše“.

Povezane vesti

Advokat Pavle Vićanović koji se bavi radnim pravom kaže za portal N1 da se u praksi najćešće izbegava radni odnos između posrednika i dostavljača, a da su motivi različiti.

„Jedan od razloga jeste i što bi u slučaju zasnivanja radnog odnosa, plate dostavljača bile jako male, nedovoljne za život. Ovako zarade više novca“.

On navodi da ovo nije dugoročno održivo rešenje, pogotovo za starije ljude, jer su na ovaj način uskraćeni za osnovna prava radnika poput prava na plaćeno bolovanje, godišnji odmor, trudničko, porodiljsko, penziono, staž….

Ovako u praksi izgleda kada se obaveze koje su decenijama bile na poslodavcu prebace na račun radnika, odnosno zaposlenog.

Kada su pitanju poslovni odnosi između posrednika i vlasnika aplikacije često je zastupljen ugovor o poslovnoj saradnji.

„To je pretpostavka s obzirom da jedni druge nazivaju partnerima. Nisam imao priliku da vidim neki takav ugovor iako sam pokušavao“, kaže Pavel Vićanović.

Inspektorat za rad: Prijavite, dolazimo

Poštovanje odredaba Zakona o radu, Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu sa ciljem smanjenja rada na crno i povreda na radu su prioriteti Inspektorata za rad, iliti Inspekcije rada.

U odgovoru portalu N1 naveli su da nisu kontrolisali status dostavljača, kao i da im se u 2023. godini „nisu obraćala radno angažovana lica koja vrše dostavu za kompanije koje su navedene u postavljenom pitanju“.

Podsećaju, da se jedini takav slučaj desio se 2022. godine ali da je u pitanju bio rad na crno u trajanju od jednog dana.

Kako navode, odredbom člana 22. stav 3. Zakona o uređenju sudova, propisano je da „osnovni sud sudi u prvom stepenu u sporovima povodom zasnivanja, postojanja i prestanka radnog odnosa, o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa, o naknadi štete koju zaposleni pretrpi na radu ili u vezi sa radom“.

„Inspektorat za rad poziva radno angažovane, da se, ukoliko su im povređena prava iz oblasti rada, obrate inspekciji rada dolaskom u kancelarije inspekcije rada, putem telefona, besplatne info telefonske linije 0800 300 307, putem elektronske pošte i pisanim putem“.

Rad bez zaposlenja

Ovakav način rada bez zaposlenja odgovara, poslodavcima ili u ovom slučaju vlasnicima aplikacije jer im ostavlja veću zaradu. To je posledica novih ekonomskih odnosa oličenih u neoliberalnom konceptu ekonomije.

Povezane vesti

Nedavno su dostavljači jedne od velikih aplikacija protestvovali zbog novog umanjenja zarade, ali za sada nisu uspeli da se izbore za bolji status, što i nije toliko čudno jer ovako angažovani radnici nemaju pravo na štrajk. Umesto pregvora neki od angažovanih dostavljača u izbrisani sa aplikacije. Iako su oni najvidljiji poslednjih dana, u praksi nema puno razlike. Šta više, aplikacija čiji su dostavljači nedavno protestovali u nekim stvarima imali su malo bolji status od dela konkurencije. Ipak to je daleko od onoga što imaju ljudi rade po Zakonu o radu.

Iako u Evropi postoje isti slučajevi, ali u Srbiji je obespravljenje izraženije, a zaštita manja.

U poslednje vreme paralelno sa smanjivanjem zarade počelo je sa anagažovanjem dostavljača iz inostranstva, pretežno siromašnih azijskih zemalja.

Osim sistema, jedan od razloga je taj što veliki delovi radno sposobnog stanovništva, pre svega oni sa srednjoškolskim obrazovanjem nemaju puno mogućnosti da budu anagažovani na poslovima koji obezbeđuju pristojnu egzistenciju i poštovanje zakona. Zato su neretko prinuđeni da rade nezaštićeno ili da se sele iz Srbije.