Radnici "Proletera" 10 dana blokiraju ulaz u fabriku, nemačkog vlasnika optužuju da hoće da isprazni magacin

Iz kruga fabrike "Proleter" više ne može da izađe nijedan kamion ni sa poluproizvodima, ni sa gotovim proizvodima, jer radnici u ovoj fabrici čarapa to ne dozvoljavaju.

Odlučili su da u smenama dežuraju ispred glavne kapije fabrike i tako već 10 dana.

"Odgovorna lica, tj menadžment fabrike, su svojom nebrigom doveli do ovoga. Neisplaćene plate, neisplaćena bolovanja, nebriga o fabrici... Znači, godinama unazad se saradnja svela na to da se ova fabrika zadužuje, da bi se većinski vlasnik Atair GmbH obogatio valjda," kazao je za N1 radnik Goran Bojović i objasnio da je to nemačka grupa koja je 2006. godine preuzela vlasništvo nad fabrikom "Proleter" sa nekih 70%.

Prema njegovim rečima radnici su i ranije upozoravali da će doći do blokade što štrajkom upozorenja, što generalnim štrajkom.

"Stanje je takvo da je nemoguće više da se zadužuje, ne postoje osnove kod ljudi koji nam daju robu, materijal, sredstva... nema više prostora za zaduživanje i mora firma da uloži nešto posle toliko godina. To čerupanje se nastavilo i dalje i došlo se do dna."

Čarape proizvedene u "Proleteru" izvoze se direktno u Nemačku.

"To je i politika vlasnika da ne dozvoli da radimo za još nekoga, sa nekim većim procentom. Njegov udeo je 73-74%, od čarapa. A mi od tih 26-27 posto isplaćujemo sve: i zarade i troškove grejanja, uglja, struje, vode - sve," kazao je Bojović i objasnio da su to saznali na sastancima kada je dolazio vlasnik u Srbiju.

"Doduše, više je dolazio kada su bile proslave. Fabrika ga, manje-više, ne interesuje osim zarade. I rekao je da mi imamo više nego što treba. Da bi mi trebalo da dobijamo 23%, ali da je on pustio da to bude 26."

Radnik Proletera objašnjava i da je ekonomska računica vlasnika u Fabrici vrlo jasna, jer su sve firme u okruženju zatvorene.

"U ovoj opštini, kada je došlo do restruktuiranja preduzeća, sve su firme zatvorene. Znači mnogo veće i jače su zatvorene, samo je 'Proleter' ostao da radi. Jedina koja je ostala, što znači da je imala neku profitabilnost. Radili smo od 2 do 4 milona čarapa mesečno."

Međutim, te čarape već 10 dana ne idu u prodavnice.

"Imali smo vlasnikov dogovor tu sa Lidlom da se isporuče određene čarape. Međutim, kada smo došli do toga da kasne plate, da plata nema, da radnici više neće da rade bez plata... Ima starijih ljudi koji treba da kupe lekove, ako ništa drugo, a da ne pričamo za banke i ostalo. I on je hteo da pokupi sve, od pakovanja, od neupakovane robe, od sirove robe, nesašivene do sašivene. Praktično da očisti fabriku. Magacini su manje-više puni. Taj nalog koji je trebalo da ide, ta recimo dva kamiona su tu. S tim što poluproizvoda ima sigurno još par kamiona, ako ne i više," kazao je.
Prema njegovim rečima, radnici traže da se reši situacija.

"Mi kao radnici imamo samo dva zahteva - da se isplate zarade i da se sprovede taj socijalni program, ako se firma gasi. Oni nam na nekim papirima direktora, koji je već dao ostavku, pišu da smo na plaćenom odsustvu. Koliko to važi i ko će to da plati... Nama se niko neće ni obratiti. Jednom su nam poslali mejl da smo mi nezakonito u štrajku, a mi uopšte nismo ni u poslu. Mi smo van fabrike."

Bojović kaže da su vlasnici otišli ili čekaju negde, pa planiraju da se vrate.

"Direktor zakonski ne bi smeo da uđe u fabriku, on ne može da dobije pečat da izađe. On ne može da ubaci radnike koji nisu radnici fabrike i da utovari na neki divlji način robu, to nema pojma."