Ekonomista Goran Radosavljević izjavio je da nisu tačni navodi predsednika Srbije da je superkomjuter napravljen u Data centru u Kragujevcu prvi takav računar u regionu i naglasio da čak i u Srbiji dugo postoje dva takva, a da ih ima više i u regionu. On je rekao da pozdravlja ulaganje u nove tehnologije i da je Data centar dobar za Srbiju. Radosavljević je ocenio i da bi za bilo dobro da u Srbiju dođe četvrti mobilni operator, iako predstavnici vlasti govore da je tri dovoljno, budući da su to učinile i mnoge druge evropske zemlje koje imaju manji broj stanovnika od Srbije. Ističe i da je problem što se u Srbiji godinama ulažu državne subvencije u državna preduzeća poput Železnica, a da se to preduzeće polako gasi.
Povezane vesti
Komentarišući vest da je Srbija napravila super računar u koji je uloženo dva miliona evra, Radosavljević je u Novom danu N1 rekao da misli da je to dobro ulaganje u nove tehnoilogije i da Srbiji treba Data centar.
Ističe da će superkompjuteri, u trenutku kada svet sve više koristi mašinsko učenje, veštačku inteligenciju, pomoći obradu velikih podataka, pomoći naučnoj zajednici i privredi.
On, međutim, naglašava da to nije prvi takav računar u Srbiji, kako je rekao predsednik Vučić, i dodao da ga ima Institut za fiziku već desetak godina, kao i NIS, a da ga imaju i u regionu – Sloveniji i Hrvatskoj na primer.
Povodom problema u kojima se nalaze Železnice Srbije i činjenicu da država konstantno svake godine u to preduzeće ulaže subvencije od više milijardi dinara, Radosavljević navodi da tu imamo paradoks nejednakosti i da je Srbija po nejednakosti u vrhu u Evropi. „Bogati ste onoliko koliko je bogat najsiromašniji pripadnik društva. Džaba superkompjuter, ako imamo železnicu koja ne funkcioniše. Imate preduzeće koje ne može da zaradi za svoje plate – tu ne što ozbiljno ne štitma“, rekao je stručnjak.
„Najlakše je da date subvencije i idete dalje a to preduzeće se polako gasi. Ne znam da li je ideja da se potpuno ugasi, pa da se puste strani operateri“, rekao je Radosavljević i dodao da je u pitanju preduzeće koje bi moglo da bude profitabilno pogotovo što se tiče prevoza tereta.
„Imamo supekompjutere i vozove iz 19 veka, to je Srbija“, rekao je ekonomski stručnjak.
Zalažem se za četvrtog mobilnog operatora, a možda i za petog
Na pitanje šta je problem kada država ne dozvoljava ulazak četvrtog mobilnog operatora na tržište Srbije i da li bi njemu smetalo da se to dogodi, Radosavljević ističe da ne zna koliko je releveantan sagovornik na tu temu jer nije zadovoljan ni jednim od operatera kod nas. Ipak, ističe da na osnovu iskustva znamo da je dolazak trećeg opeartora doneo značajan boljitak na našem tržištu borbi za potrošače, i što se sniženih cena i poboljšanja usluga tiče.
„Sa druge strane, postojala je jedno vreme u Evropi prećutna saglasnost da su tri operatora dovoljna, pa su u jednom trenutku države otvorile tržišta i u nekim zemljama ušla su četiri, pa čak i pet operatora, u zavisnosti od veličine tržišta.
On je naveo i da ne stoje navodi resorne ministarke koja kaže sa su dovoljna tri opearatora, pošto je u Slovačkoj manje tržište, a ima četiri operatora, Mađarska ih takođe ima četiri. „Ove druge zemlje, Skandinavske, iako su po broju stanovnika manje od nas daleko su po kupovnoj moći, pa možda nije za porediti, ali i Danska Finska i Švedska imaju po četiri operatora. Italija ima pet…Ja sam zagovornik toga hajde da vidimo šta će tržište da kaže. Ako nema prostora za četiri operatora, on će ostati na marginama i ugasiće se. Postavlja se pitanje ko će biti taj četvrti koji će da se ugasi, možda to brine državu. Ali, ako mene pitate, ja se svakako zalažem za četvrtog operatora, a možda i za petog“, kaže.
Povodom navoda da SBB hoć“ silom da se nametne u uvođenju 5g mreže iako je on uredno popunio pravilnik o 5g mreži, Radosavljević kaže da ne zna proceduru, ali da pretpostavlja da se država brani na sve načine, pa i time da neko na silu pokušava da uđe na tržište.
On je istakao da što se licence za 5g tiče, u državi pokušavaju da se nađu izgovori da se ne pusti novi igrač na tržište. „To je čista politika, a ne ekonomija“, naglasio je.
