Ukidanje naknade za konverziju zemljišta iz prava korišćenja u pravo svojine, prema oceni predlagača - omogućiće nove investicije, pravnu sigurnost i osloboditi pet hiljada hektara zemljišta. Prema tumačenju pravnika iz organizacije RERI to je, međutim, pokazatelj pravne nesigurnosti. "Nepostojanje pravne sigurnosti u ovoj situaciji dovelo bi do toga da bi oni koji su već platili za konverziju zemljišta - koji su računali sa ovim troškom kada su ulazili u investiciju - sada bili stavljeni u nepovoljniji položaj u odnosu na one koji se oslobađaju te obaveze", kaže Jovan Rajić, pravnik iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu.
„Hipotetički gledano ako smo vi i ja 2013. godine ušli u neku investiciju, i ja sam bio ažuran i na vreme sam platio naknadu za konverziju zemljišta, platio sam ono što sam bio dužan po zakonu da platim u tom trenutku, a vi to niste uradili, čekali ste neke povoljnije vetrove, neku drugu garnituru na vlasti, znali ste da to ne morate da uradite u tom trenutku i sada vam se ta želja uslišila, vi ste sad bolje prošli od mene, bez ikakvog konkretnog razloga, bez ikakve tržišne argumentacije, obrazloženja i svega ostalog“, pojašnjava Jovan Rajić.
Pročitajte još:
Tadašnji gradonačelnik Beograda Siniša Mali, 2015. godine je rekao, podseća Rajić, da ovaj zakon o naknadi za konverziju zemljišta ubrzava razvoj Srbije i da će rešiti svojinsko pravne odnose na zemljištu koji nisu rešeni (društvenu, odnosno državnu svojinu).
„Tu mogu da se složim, ali za to što se to nije dogodilo – odgovorna je isključivo država koja nije uspela da primeni svoje zakone. Ja da sam investitor koji je blagovremeno ispunio obavezu i platio naknadu, ozbiljno bih razmotrio opcije u ovoj situaciji da se poslužim svim pravnim sredstvima koja su mi na raspolaganju, kako bih zaštitio svoju investiciju i kako ne bih dozvolio da neko ko nije platio naknadu za konverziju na vreme, bilo svojom nemarnošću bilo nesposobnošću države, bude stavljen u povoljniji položaj od mene“, ističe Rajić.
Zakon je, dodaje, upravo imao za cilj da se konačno reše svojinski odnosi na zemljištu, odnosno državna svojina prebaci na privatnog vlasnika.
„Plaćanjem naknade trebalo je da steknete pravo svojine na tom zemljištu“, pojašnjava sagovornik Infobiza.
Rajić podseća da ima situacija kada se, prema Zakonu o planiranju i izgradnju, konverzija vrši besplatno.
„Privatna lica, fizička lica koja vrše konverziju na svom zemljištu – to mogu učiniti bez naknade. Ovo su odnosi komercijalne prirode i ovo se odnosi na preduzeća koja su kupovana iz stečaja, pa su investitori hteli da reše pravo svojine na zemljištu. Želeli su da u katastru piše da je to njihovo“, navodi on.
Restitucija
Predlogom za ukidanje naknade za konverziju ne mogu, dodaje, biti ugroženi podnosioci zahteva za restituciju koji su na vreme podneli zahtev i koji traže svoje zemljište nazad.
„Ovde je ponovo problem do onih koji propise donose, jer ne postoji ta vrsta konsultacija, da vi u trenutku kada donosite neki propis sprovedete analizu na koje druge propise on može da utiče i kakve će to posledice imati na druge zakone koji su doneti pre njega. Upravo to dovodi do pravne nesigurnosti“ ocenio je Jovan Rajić.
Komentari (2)
Vidi sve komentare