Mnogi misle da je kapitalizam dobar samo za bogate - ja mislim da je on mnogo bolji za siromašne, kaže istoričar i sociolog Rajner Citelman."Pre kapitalizma, oko 90 odsto svetske populacije je živelo u siromaštvu. Taj procenat je danas manji od 10 odsto", kaže Citelman. Govoreći o Srbiji on kaže da je problem što tu - nema dovoljno kapitalizma. "Možda ga oni nazivaju slobodnim tržištem, ali u realnosti to nije slobodno tržište", ističe Citelman.
Kapitalizam vodi ka gladi i siromaštvu, rastu nejednakosti, zastupljena je nepotrebna potrošnja, uništava se životna sredina, prisutne su klimatske promene, ratuje se, samo su neke od zamerki kapitalizmu koje u svojoj knjizi “Deset najvećih zabluda antikapitalista“, analizira istoričar i sociolog, Rajner Citelman. Za čitaoce srpskog izdanja knjige posebno je značajno poglavlje koje detaljno prikazuje stavove građana Srbije o kapitalizmu.
Pročitajte još:
Na pitanje Infobiza kako bi gledaocima u nekoliko rečenica dočarao zašto je kapitalizam, iako nije idealan, najbolji ekonomski sistem koji imamo, Citelman navodi da je ključ u smanjenju siromaštva.
„Kapitalizam je sjajan sistem, pre kapitalizma oko 90 odsto globalne populacije je živelo u siromaštvu, a taj procenat je danas manji od 10 odsto. Mnogi misle da je kapitalizam dobar samo za bogate ljude, ali ja mislim da je mnogo bolji za siromašne“, kaže sagovornik Infobiza.
Posetio je, kaže, Kinu i Vijetnam.
„Prvu zemlju pre tri godine, drugu pre nekoliko meseci. Te 1981. godine u Kini je 88 odsto populacije živelo u ekstremnom siromaštvu, potom su uveli više elemenata slobodnog tržišta, privatno vlasništvo. I, šta se dogodilo? Broj milijardera se povećao, danas ih tamo ima koliko i u SAD“, kaže Citelman, govoreći o kapitalističkom sistemu.
Istovremeno, broj ljudi koji žive u siromaštvu se smanjio sa 88 odsto na jedan odsto.
„Isto važi i za Vijetnam. Ta zemlja je je uvela više slobodnog tržišta, više kapitalizma i smanjila siromaštvo sa 80 odsto na pet odsto. To je za mene najvažniji efekat kapitalističkog sistema“, navodi autor knjige „Deset najvećih zabluda o kapitalizmu“.
Oni su, kaže, imali socijalistički sistem u kojem su svi trebalo da budu ravnopravni, a onda su sproveli reforme sredinom osamdesetih godina prošlog veka.
„Problem ovde, u Srbiji je što nema dovoljno kapitalizma, možda ga oni nazivaju slobodnim tržištem, ali u realnosti to nije slobodno tržište“, ističe Citelman.
Situacija je, kaže, slična kao u Rusiji.
„To nije slobodno tržište, već kleptokratija, uticaj političara je prevelik, i ono što vama treba ovde je da se razdvoji ekonomija od politike – ako je sve to pomešano zajedno sa nepotizmom i korupcijom, to onda nije pravi kapitalizam“, dodaje Citelman.
Komentarišući dostignuća socijalizma u Jugoslaviji, u kojem su građani dobijali stanove, imali odličan zdravstveni i obrazovni sistema od poreza koji su plaćali, što se dolaskom kapitalizma urušilo, on kaže da zapaža nostalgiju za Titovim vremenom, ali da se ono završilo ratovima, te još jednom podseća da socijalizam u 24 slučaja kada je primenjen nije uspeo.
„Iako teoretičari imaju običaj da kažu da ideja marksizma nije dobro primenjena, kako to da je niko nije dobro razumeo“, pita Citelman.
Na pitanje kako opravdati stavljanje profita na prvo mesto i tretiranje ljudi kao potrošnog materijala u kapitalizmu, gde se očekuje da se posao stavi ispred svega, ali i težnji da se skrati radno vreme na šest sati, Citelman kaže da se pretpostavlja da ljudi vole svoj posao i da ne gledaju stalno na sat, mereći koliko su radili i poručuje da sve zavisi – od lične inicijative i angažmana.
