Španiji je bilo dosta dodatnih naknada i kaznila je pet avio-kompanija zbog naplaćivanja ručnog prtljaga; sada se bitka oko slobode da se veća torba ubaci u gornju pregradu pridružuje i u drugim zemljama.

Potrošačke organizacije iz 12 evropskih zemalja u sredu su se pridružile Španiji u pravnoj borbi protiv niskotarifnih avio-kompanija koje naplaćuju putnicima unošenje većih ručnih torbi u avion.

Koalicija koju predvodi Evropska organizacija potrošača, poznata i kao BEUC, podnela je žalbu Evropskoj komisiji u vezi sa ovim „nezakonitim“ naknadama, tražeći „istragu širom EU“ o komercijalnim praksama kompanija Ryanair, EasyJet, Wizz Air, Transavia, Volotea, Vueling i Norwegian Airlines.

Akcija dolazi nakon novembarske kazne od 179 miliona evra koju je španski ministar za potrošačka pitanja Pablo Bustinduj izrekao pet tih avio-kompanija zbog nepoštene prakse, uključujući naplaćivanje ručnog prtljaga.

Generalni direktor Rajanera, Majkl O’Liri, osudio je kaznu, nazvavši Bustinduja „ludim španskim komunističkim ministrom“ i prikazavši kartonsku figuru ministra obučenog kao klovn i sa keceljom na kojoj je pisalo „Podižem cene“, tvrdeći da bi prisiljavanje avio-kompanija da besplatno prihvate ručni prtljag povećalo cene avionskih karata.

Bustinduj je uzvratio.

"Ako je vaš poslovni model zasnovan na nezakonitim praksama, onda postoji problem sa vašim poslovnim modelom“, rekao je u sredu, predstavljajući žalbu organizacija potrošača u sedištu BEUC-a u Briselu.

Prema najnovijim godišnjim rezultatima Rajanera, pomoćni prihodi, uključujući naknade za ručni prtljag i dodatne usluge kao što su izbor sedišta i prioritetno ukrcavanje, iznosili su 4,7 milijardi evra od ukupnih prihoda od 13,95 milijardi evra.

Ali Bustinduj nije uveren da su naknade ključne za profit.

„Neke od ovih kompanija su počele da naplaćuju ručni prtljag tek 2021-2022. godine. Bile su izuzetno profitabilne i pre. Posle su još profitabilnije“, rekao je on, dodajući da nema opravdanja za dodatnu naknadu koju naplaćuju avio-kompanije, jer ne snose nikakve dodatne troškove za nošenje ručnog prtljaga niti preuzimaju odgovornost za njega kao što to čine sa registrovanim koferima.

Spor o „ručnom prtljagu razumne veličine“

„Niskotarifne avio-kompanije se dugo bave ovim praksama koje zloupotrebljavaju prava potrošača... otvoreno nepoštujući najviše sudske institucije EU, koje su presudile da je naplaćivanje dodatnih naknada za ručni prtljag razumne veličine nezakonito“, dodao je on.

Bustinduj se pozvao na presudu Suda pravde Evropske unije iz 2014. godine u kojoj se navodi da nošenje ručnog prtljaga ne može biti predmet dodatka na cenu „pod uslovom da takav ručni prtljag ispunjava razumne zahteve u pogledu težine i dimenzija i da je u skladu sa važećim bezbednosnim zahtevima“.

Od tada se debata fokusirala na to šta jeste, a šta nije razumno u pogledu veličine i težine kofera.

Pošto je španska kazna trenutno u postupku žalbe, sudije EU bi uskoro mogle ponovo biti zamoljene da razjasne da li putnici mogu besplatno uneti kofer na kolicima u kabinu.

Prema avio-kompanijama, presuda EU zahteva od njih da dozvole samo male torbe besplatno.

„Sve avio-kompanije dozvoljavaju putnicima da ponesu jednu torbu/lični predmet kao deo svoje karte“, rekla je Uranija Georgucaku, direktorka lobija avio-kompanija „Airlines for Europe“, ili A4E, napominjući da ovo prevoznike „stavlja u skladu“ sa odlukom suda.

Dodala je da bi akcija BEUC-a „smanjila izbor potrošača i obavezala sve putnike da plaćaju dodatne usluge koje im možda nisu svima potrebne“, jer bi „obavezna kabinska torba primorala čak 50 miliona putnika samo u Španiji da plate za nešto što ne žele“.

Bitka oko ručnog prtljaga se takođe odnosi na to kako glatko ukrcati i iskrcati putnike, a da svaki od njih ne pokušava da se bori sa ogromnim torbama niz prolaz.

„Ne vidim to nužno kao mehanizam za zarađivanje novca za avio-kompanije“, rekao je Stiven Truksal, direktor Međunarodnog instituta za vazdušno i svemirsko pravo na Univerzitetu u Lajdenu.

„Vidim to kao optimizaciju postupka ukrcavanja i osiguravanje da avioni lete na vreme“, dodao je, spominjući situacije u kojima se putnici pojavljuju na kraju procesa ukrcavanja sa prtljagom prevelikim da bi stao u kabinu, koji zatim treba da se prijavi, što dovodi do kašnjenja.

Prema trenutnom sistemu, „avio-kompanije znaju koliko će prtljaga biti prijavljeno i koliko će morati da stane u kabinu. A putnici imaju izbor“, rekao je Truksal.

Međutim, predstavnici potrošača veruju da kazna koju je naplatila Španija pokazuje da su bili u pravu što su se godinama borili protiv ovih optužbi i sada su odlučni da bitku podignu na viši nivo.

„Zahvaljujući akciji preduzetoj u Španiji, imamo važan presedan koji želimo da vidimo repliciran i u svim evropskim zemljama“, rekao je generalni direktor BEUC-a Agustin Rejna.

Debata se poklapa sa diskusijama među vladama EU o reformi prava putnika u vazdušnom saobraćaju, navodi Politiko.

„Avio-kompanije, očigledno je, sada snažno lobiraju svim svojim sredstvima da promene zakon EU i legalizuju, na primer, ove naknade za ručni prtljag“, rekao je Bustinduj.

„Apsolutno je neprihvatljivo da bilo koja zemlja ili institucija EU odustane od svoje misije da brani i štiti prava potrošača da bi stala na stranu interesa avio-kompanija“, rekao je ministar.

Komesar za saobraćaj Apostolos Cicikostas želi da avio-kompanije same uspostave „zajednički standard za ručni prtljag“, rekao je u svom govoru na poslednjem sastanku članova A4E.

„Ovo je pitanje koje direktno utiče na putnike i lično mi je veoma stalo do toga“, dodao je grčki političar.