Rodić: Posle cementa sledi i poskupljenje opeke

Prvo je krenulo poskupljenje betonskog gvožđa čija je cena porasla i do 40 odsto, pa aluminijuma za 70 odsto, a najviše je poskupela rezana građa, čamovina za čak 200 odsto, kaže za eKapiju prvi čovek Građevinske komore Srbije Goran Rodić, dodajući da su razlozi za to povećanje cena energenata, ali i problemi u transportu.

Rodić navodi da je poskupljenje struje na svetskom tržištu za oko 40 odsto jedan od glavnih razloga za ovoliko divljanje cena građevinskog materijala, piše eKapija.
"U proizvodnji rezane građe, aluminijuma i gvožđa veliko je učešće struje, ali i gasa. Mi još uvek imamo jeftin gas, ali i tu se najverovatnije očekuje poskupljenje, pa u skladu s tim raste i cena cementa za 25 odsto, a i kod opekarskih proizvoda koji su do sada poskupeli najmanje, za nekih dva do tri odsto, očekuje se skok cena za 20-25 procenata, jer oni za pečenje klinkera, koji je osnov i za cement, koriste struju i gas", kaže sagovornik eKapije.

Problem je, ukazuje, što Srbija više nema domaću proizvodnju građevinskog materijala.

"Ništa nemamo bazično domaće što se tiče građevinskog materijala. Imamo velike strane investitore kojima su date subvencije za otvaranje fabrika, ali oni su stranci, cementare su strane kompanije, ciglari, većinom, isto, kao i proizvođači aluminijuma i gvožđa. Uz to smo i uvozno zavisni, a masa gotovih proizvoda kao što su cement, cigla i crep ide u izvoz", kaže Rodić i ističe da bismo morali da pospešimo domaću proizvodnju gvožđa, aluminijuma i građevinske hemije.

Dodaje da je zbog kovida poskupeo i transport, a velika su i inflatorna očekivanja.

"Pre mesec dana si mogao za 6.000 dinara da kupiš 42 litre dizela, sad za te pare dobiješ 35. Državna zahvatanja su velika i krajnje je vreme da se o tome razmisli", poručuje Rodić, dodajući da će zbog svega skočiti i cena asfalta, armature i betona.

A uz to, navodi - mi smo davno uništili našu građevinsku operativu.

"I kako ćemo da gradimo i održavamo puteve, mostove, tunele... Tek ćemo imati problem, za to su potrebne desetine hiljada novozaposlenih, a kod nas nema majstora, fizikalac traži 40 evra dnevnicu, stručnjaci su nam stari, povlačimo projektante i rukovaoce mašinama iz penzije da rade", upozorava Rodić.