"Rusi nas svakako drže u šaci": Radosavljević o gasnom sporazumu, uvozu goriva i sankcijama Rusiji

“Veliko je pitanje zašto pre tri godine nismo potpisali dugoročni ugovor ako imamo dobre odnose sa Rusijom. Sačekalo nas je da u najgorem mogućem trenutku treba da potpišemo novi ugovor. Čak i da ga potpišemo, ako ostane formulacija koju je Savet Evrope predložio - samo ugovori koji su potpisani do 1. juna 2025. mogu da imaju odloženu primenu, jer od 1. januara 2026. - nema gasa kroz Evropu”, naveo je Goran Radosavljević.

Na konstataciju da je evropska komesarka za proširenje Marta Kos istakla da transfer ka trećim zemljama neće biti zabranjen, Radosavljević kaže: “Videćemo šta će biti s tim, shvatio sam da oko toga nije bilo konsezusa”.

Međutim, on ukazuje na dodatni rizik - Bugarska je, naime, više puta najavljivala da bi i ona mnogla da prekine transport.

Novi paket sankcija

U danu kada su SAD objavile nove sankcije ruskim kompanijama, Savet EU usvojio je 19. paket sankcija protiv Rusije. Novi paket sankcija uvodi zabranu uvoza ruskog gasa u EU za dugoročne ugovore od januara 2027, a za kratkoročne ugovore u roku od šest meseci. Sjedinjene Američke Države uvele su nove sankcije protiv dve najveće ruske naftne kompanije – Rosnjefta i Lukoila i još nije poznato da li se one odnose i na Lukoil Srbija.

Goran Radosavljević navodi da su do sada te sankcije bile jasne - ko je sve pod tim sankcijama - do fizičkih lica i nivoa plovila koji su prevozila. Ovoga puta je, kaže, nešto drugačije, pošto u spisku u aneksu odluke stoji da su sankcijama obuhvaćena i sva lica koja su 50 odsto u vlasništvu lica poda sankcijama - bez obzira što nisu na listi.

To, prema njegovom mišljenju - može da znači svašta.

Na konstataciju da građani brinu, a da predsednik Srbije kaže da će, prvi dan kad bude bilo problema država uzeti stvar u svoje ruke, Radosavljević kaže da je "samim tim što je predsednik rekao da ne treba da brinemo - već dovoljan razlog da brinemo".

“Jer, sve što je do sada govorio na kraju je bilo drugačije. Šta je sa sa naftnim derivatima, šta je sa gasom i to se valja iza brega? Mnogi su, uključujući i mene, u januaru kada je sve ovo počelo, govorili da je ključna stvar da država prvog dana kada sankcije stupe na snagu izađe sa jasnim planom i kaže - ovo su koraci. Mi ne znamo šta je plan i čekaćemo da problem nastane da bismo izašli sa planom… Onda imamo ministarku koja pre par nedelja kaže: ‘Mi nemamo plan, ruska strana nema plan, verovatno će ga predsednik naći’. Dakle - plan ne postoji, plan je da čekamo da ovo prođe, plan je, očigledno, da kad nastanu problemi vidimo šta ćemo da radimo”, navodi Goran Radosavljević.

Realno posmatrano, objašnjava, ako rafinerija nema sirove nafte za preradu nakon 1. novembra ili posle toga - rafinerija će stati.

“I tih 80 odsto derivata koje je NIS stavio na trište nestaće sukcesivno u maloprodaji. Povećaće se neka količina uvoza, a vidimo da ni u regionu nije sjajna situacija”, ukazuje sagovornik N1.

Postoji više važnih elemenata kada je reč o uvozu goriva.

“Prvo je - gde naći to gorivo na tržištu i po kojoj ceni, drugo je kako da ga prevezemo, a treće - kad ga prevezemo kako da ga skladištimo. U svim elementima je NIS dominiarao, kad kažem 80 odsto to je tržište veleprodaje, kad ono stigne na benzinske pumpe, to je već nešto bolja situacija. Mol, koji je do sada imao sedam, osam odsto tržišta, da duplira tu raspoloživot pa da pomogne drugima - ja ne vidim kako više od 50 odsto kompanija u regionu mogu da zadovolje tržište, osim ako se, preko noći, ne pojave neki kapaciteti za skladištenje koji nisu NIS-ovi. Da li ima dovoljno rafinerijskih kapaciteta u regionu - ima, veliki problem je logistički, pošto je to red veličina 300 kamiona koji dnevno treba da pređu granicu”, ukazuje Radosavljević.

Ne možete da se pripremite, kaže on, da godinu dana ni ne uvozite, ni ne proizvodite naftne derivate.

“Možete za kratak period da nadomestite neke nedostatke, ali ne možete 80 odsto u kratkom roku i tu nismo mogli da se pripremimo. Ali, mogli smo u januaru da se pripremimo da tada vidimo kako da rešimo ovaj problem - da li tako što će skladišta NIS država da stavi pod kontrolu, možda je to bilo rešenje, možda rafinerija. Nije kompanija kao kompanija ključ za rešavanje problema - jedno je rafinerija, drugo je skladištenje”, navodi sagovornik N1.

Pitanje svih pitanja je, kaže - koliko će to da košta i ocenjuje - “sigurno više nego što sada košta”.

Ko će da plati cenu

Država, kaže Radosavljević, može da odluči da ne prebaci čitavu cenu uvoza naftnih derivata na građane, “jer i ovako plaćamo najveću u Evopi”.

Na konstataciju da je predsednik Srbije prilikom sinoćnjeg gostovanja na RTS rekao da će sve troškove uvoza država preuzeti na sebe, Radosavljević podseća da je “Vučić lično glasao za prodaju NIS-a Rusima”.

“Takođe je lično odgovoran kao i ti što ih proziva i što 13 god nije uradio ništa da se ovo tržište odtvori kako ne bi jedna kompanija imala 80 odsto tržišta”, navodi on.

Tržišta naftnih derivata su, objašnjava, tako “setovana” za određenu količinu derifata - “kao što ne pravite paralelni auto put ako se izgrađenom auto-putu nešto desi, niti paralelne cevovode”.

“Ali, ukoliko ste imali signal - a mi smo još 2014. imali signal da nešto može da se desi sa tom kompanijom - pripremate se. Pravili smo neke strateške rezerve nafte i gasa - zašto to nismo uradili brže? Građani ove zemlje od svake litre goriva izdvajaju po 3, 4 dinara za strateške rezreve - gde su one, jel ih imamo”, pita Radosavljević.

Ukazuje da rezerve nisu dugoročno rešenje.

“Rezerve mogu da reše problem u nekih devet meseci, ali to je naspram onog što sada imamo - dugi rok. Jer, kako sad stoje stvari rat u Ukrajini se neće brzo završiti. Što se tiče akcize, država već uzima značajno od građana i troškovi po litru derivata su jedni od najvećih, a plaćamo treći ili četvrti najskuplji dizel u Evropi”, napominje.

Država bi, smatra, mogla da se odrekne dela akciza.

“Ali, u ovim uslovima kada je država ima zanačajan deficit, gde se mi zadužujemo za sve projekte koje radimo, to smanjenje akciza bi značilo povećanje deficita - moraćete više da se zadužite, a neko će to morati na kraju da plati. Neće se država žrtvovati, nego će građani kroz kamate plaćati veće zaduženje da se ta rupa popuni. Ipak, ne vidim drugo rešenje - ako cena krene da raste zbog logističkih troškova država će verovatno morati deo da prebaci na sebe, jer već imamo jednu od najviših cena u Evropi. Sa dodatnim rastom imali bismo cenu dizela kao u Norveškoj, što je prosto neverovatno”, kaže Goran Radosavljević.

Ključ za energetiku

Srbija nije tražila alternativu, kaže sagovornik N1.

“Vlast u Srbiji nije htela da nađe alternativu, jer je dobar deo njih na ruskom platnom spisku - njima je super ovako… Diversifikacija nije samo diversifikacija pravca snabdevanja od istog izvora, već i diversifikacija i mogućih izvora”, objašnjava.

Ima mnogo “ključeva” naših ekonomskih problema, smatra Radosavljević i objašnjava da je u energetici je ključ što njome ne može da se bavi ad hok.

"Ne možete ad hok da se bavite enrgetikom - projekat koji danas eksploatišete počeli ste da planirate pre 15 godina. Mi nismo iskoristili proteklih devet meseci da planiramo šta ćemo da radimo sa ovim sankcijama i ako se ne desi neko čuvo u naredna dva, tri meseca mi ćemo imati problem sa dopremanjem naftnih derivata. Nadam se da nećemo imati problema i sa gasom", istakao je Radosavljević.