Ruski analitičar: Rusko rukovodstvo još pre rata u Ukrajini uništilo izvoz gasa

"Gasprom je najpre smanjio dostavu gasa Evropi, onda je rešio da prestane da puni podzemna skladišta gasa za grenju sezonu, potom je prekinuo neke maršrute snabdevanja. Postepeno je Gasprom praktično otišao sa evropskog tržišta sam, bez ikakvih sankcija. Ostalo je nešto sasvim malo da ide preko Ukrajine i Turski tok", kaže Krutihin u Global fokusu na TV N1.
Što se nafte tiče, on ocenjuje da su tu već na delu međunarodne sankcije koje su bile izavane ratom u Ukrajini.

"One su počele od 5. decembra i time se Evropska unija pridružila SAD, Velikoj Britaniji, Ausrtaliji i Kanadi, stavivši embargo na kupovinu ruske sirove nafte. Kroz nekoliko meseci počeće embargo na kupovnu ruskih naftnih derivata. Rezultat je da će Rusija izgubiti na izvozu nafte. Cene na tržištu nafte su uvođenjem embarga počele da padaju, jer kupci ne prihvataju da plate naftu skuplje kada se već ruska nafta prodaje sa ogromnim popustom. Rusija počinje da gubi prihode od gasa i nafte. Rusko ministarstvo ekonomskog razvoja je objavilo da će se dohodak ruskog budžeta smanjiti na otprilike 23 odsto", naveo je Krutihin.

Upitan da li je efekat sankcija onakav kakav je Evropa očekivala, on ističe da ekonomija Rusije nije propala.

"Došlo je do preraspodele rashoda. Umesto da se novac troši na potrebe stanovništva, zdravstvo, penzije, nauku, obrazovanje, stanogradnju, gradnju puteva, energetske infrastrukture, ruska vlada je počela da troši glavninu iz budžeta, pre svega na vođenje rata i na podršku represivnom aparatu odnosno organu sile koji štiti rusko rukovodstvo od mogućeg narodnog otpora", ocenjuje on.

Na konstataciju da se Rusija preorijentisala na druga tržišta za gas i na koliko dugo takav postupak može da sačuva deo prihoda koji u ruski budžet dolaze od prodaje nafte i gasa, Krutihin navodi da je velike količine gasa i nafte počela da kupuje Indija, ali da je to tržište malo ograničeno, dok su mogućnosti ka Kini već sada maksimalno iskorišćene.

"Izvoz ka Indiji i drugim azijskim državama ili pak Turskoj ne može da kompenzuje gubitke nastale gubljenjenm tržišta Zapadne Evrope i Severne Amerike. Kada počne embargo na ruske naftne derivate, a Indiji i Kini naftni derivati nisu potrebni jer su i sami izvoznici, procena je da će se tada ekstrakcija nafte u Rusiji smanjiti otprilike za 50 odsto. A to znači da će zajedno sa gubitkom na polju izvoza gasa, ruski budžet imati mogući gubitak od nekih 30 odsto prihoda. Ne 23 odsto, kako predviđaju, već više od 30 odsto", smatra Krutihin.

On podseća da su države koje su objavile embargo na rusku naftu u 2021. godini dobijale otrpilike 51 odsto ruskog izvoza, odnosno 118 miliona tona godišnje, koje sad treba poslati na neka druga tržišta.

"Kina ne može da se razmatra kao ozbiljan kupac. U Kinu gas ide uglavnom na osnovu dugoročnih ugovora i to gasovodom Istični Sibir - Tihi Okean. Jedna deo ide gasovodom kroz Kazahstan. Mogućnosti ka Kini su već sada maksimalno iskorišćene", ukazuje Krutihin.

Imajući u vidu da je trenutna zavisnost EU od ruskog gasa smanjena na nekih 7,5 odsto, prema rečima predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, upitan da li će tako biti zauvek, on kaže da misli da hoće.

"Da, je to zauvek. Jer sada vidimo da nema nikakvog deficita gasa. Evropi jeste bilo teško jer su morale da se povećaju cene uvoznog gasa da bi iz tihookeanskog regiona, Kine, Koreje, Japana prevukle u Evropu. U Evropi su cene porasle još prošle godine i tečni prirodni gas trgovci su počeli da puštaju ne u Aziju nego u Evropu. To je moralo skupo da se plati. Ali i politika EU se silno izmenila - počeli su da se grade novi terminali za prijem tečnog gasa i pojavljuju su se novi gasovodi preko granica evropskih država. Evo iz Poljske, iz Nemačke. Pojavljuje se gasovod iz Grčke. U Bugarskoj se radi novi. Evropa je postepeno počela da prihvata preopruke eksperata iz 2012. da je potrebno da se obezbedi diversifikacija dobavljača i energetsku bezbednost unutar Evropske unije.